To je slučaj koji je šokirao zemlju i čitav svet: stotine sledbenika hrišćanskog kulta sudnjeg dana u Keniji izgladnjivali su se do smrti u nadi da će sresti Isusa, navodno po uputstvima njihovog pastora.
Sada se postavljaju pitanja o tome koje su karakteristike kulta i kako ljudi mogu da potpadnu pod njihov uticaj.
BBC dopisnica za svetske religije Lebo Diseko razgovarala je sa čovekom koji kaže da je nekada bio u kultu i da je posvetio život pomaganju drugima da izađu iz njih.
„Nisam mislio da mi je ispran mozak. Nisam mislio da sam u kultu", govori mi ljubazni šezdesetdevetogodišnjak na ekranu mog laptopa dok razgovaramo preko video poziva.
Ali doktor Stiven Hasan sada opisuje grupu kojoj se pridružio u tinejdžerskim godinama kao opasan kult.
On kaže da je iskustvo napuštanja kontroverzne verske grupa bilo „kao buđenje iz noćne more".
„Bilo mi je strašno neprijatno, bilo me je strašno sramota."
- Šta je kenijski kult izgladnjivanja i ko je njegov vođa
- Šta su kultovi i zašto im se ljudi pridružuju
- Šta je kontroverzni jevrejski kult Lev Tahor i otkud na Balkanu
Stiven Hasan se pridružio Crkvi ujedinjenja 1974, sa 19 godina.
Njene sledbenike kritičari su nekada naširoko zvali „Munijevcima" zbog bivšeg lidera grupe pokojnog Velečasnog Mjunga Muna.
Sada poznata kao Porodica federacije za svetski mir i ujedinjenje, crkva insistira na tome da je ona „prava religija", a ne kult.
Ali doktor Hasan kaže da njegova iskustva iz prošlosti ukazuju upravo na suprotno.
Tačna definicija šta čini kult predmet je spora.
Psihijatar Robert Džej Lifton izdvaja tri ključne karakteristike: harizmatični lider koji postaje predmet obožavanja, proces prinudnog ubeđivanja (ili ispiranja mozga) i ekonomsko, seksualno ili drugo iskorišćavanja članova grupe.
Doktor Hasan kaže da je on bio regrutovan u Crkvu ujedinjenja „postepeno".
Prvo mu se, kaže, obratila grupa mladih žena dok je sedeo u univerzitetskoj kafeteriji.
Nedugo pre toga ga je „naprasno ostavila" devojka i kaže da je bio ranjiv i počastvovan pažnjom koju je dobio.
„Sećam se da sam ih pitao: 'Da li ste vi deo neke verske grupe?'", kaže mi on.
„Rekle su: 'Ne, nismo uopšte.' To se ispostavilo da je bila laž."
Posle toga, kaže doktor Hasan, usledio je proces „bombardovanja ljubavlju" - obasipanje nežnošću da bi ga privukli u grupu i manipulisali njim.
Grupa ga je pozvala na večeru, rekavši mu da „želimo da te upoznamo sa našim prijateljima iz svih krajeva sveta".
Potom je usledio poziv da prisustvuje predavanju i na kraju su mu rekle: „Odlazimo za vikend. Stvarno bi trebalo da dođeš, biće jako zabavno."
Tokom tog vikenda, kaže doktor Hasan, „one su mi se uvukle u glavu" tvrdnjama da je „ovo posebno mesto u istoriji, da će izbiti Treći svetski rat između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država i da su u toku duhovni planovi."
Tek mnogo kasnije, kaže on, učili su ga drugim verovanjima grupe.
On kaže da su u njih spadale tvrdnje da je lider grupe Velečasni Mun - inače rođen u Severnoj Koreji - „Mesija, i to veći od Isusa" i da su Korejci „viša rasa".
Uprkos tome što je rođen i odgojen kao Jevrejin, doktor Hasan kaže da je u roku od tri meseca od pridruživanja Crkvi ujedinjenja „počeo da veruje da je Holokaust bio opravdan".
„Bio sam totalno radikalizovan", kaže mi on.
To su tvrdnje koje crkva energično odbacuje, rekavši da „ne postoje sugestije u učenjima grupe da je Holokaust bio opravdan", i da ona ima „,mnoge članove koji su na sličan način rođeni i odgojeni kao Jevreji".
Isto tako, crkva je tvrdila da „ne postoji sugestija" u njenom učenju da je Velečasni Mun „veći od Isusa" ili „da su Korejci neka vrsta 'više rase'".
Crkva takođe negira upotrebu „bombardovanja ljubavlju", rekavši da iako su članovi crkvi izlazili na ulicu da pričaju sa studentima, „bili su prilično otvoreni o manjinskoj verskoj grupi koju zastupaju i da se nije radilo ni o kakvom dovođenju u zabludu".
Doktor Hasan kaže da je napustio studije i postao lider jedne od grupa, pomažući u regrutovanju drugih.
On opisuje procenjivanje potencijalnih novih regruta po pitanju toga da li su „mislioci, emotivci, preduzimljivi ili vernici", kako bi se iskoristila odgovarajuća priča da bi se pridobili.
„Ako je neko emotivac, govorili bismo mu o ljubavi i koliko je lepo imati braću i sestre koji se staraju jedni o drugima. Preduzimljivi su ljudi koji žele da popravljaju stvari i ostave traga.
„Zato biste se njima onda dodvoravali na taj način. Vernici su duhovne osobe, 'molimo se zajedno i tražimo od Boga da nas usmeri na pravi put da bismo otvorili svoje srce'. Strategije bi se menjale u zavisnosti od osobe", dodaje.
Trebalo mu je dve i po godine i saobraćajna nesreća da ih napusti, kaže doktor Hasan.
Boravak u bolnici mu je omogućio da ostane malo sam sa sobom i na kraju je pozvao sestru.
Ona ga je preklinjala da je poseti, obećavši mu da će se ona starati o njemu i podsetivši ga da ima sestrića sa kojim ona želi da on provodi svoje vreme.
Ono što nije znao je da je ona ugovorila sesiju „deprogramiranja" iza njegovih leđa.
Kad je čuo iskustva drugih ljudi koji su napustili grupu, kaže on, to je dovelo do preokreta.
„Plakao sam i govorio: 'Kako sam mogao u to da verujem? Šta se desilo sa mojim mozgom?'"
Crkva ujedinjenja kaže da su stavovi doktora Hasana o grupi „izvitopereni, preuveličani, netačni i nepouzdani" i kaže da optužba da je bio radikalizovan „nema nikakvog smisla".
- „Satanizam je postao moj život"
- Japanski kult sudnjeg dana - dan kada je Tokio zavijen u crno
- Plaćanje molitve u Africi:„Zadužila sam se pokušavajući da obezbedim čudo“
Ona takođe odbacuje optužbe za ispiranje mozga, rekavši da „izgleda da ona služi kao zgodan, ali neosnovan, način da se objasni zašto bi se bilo ko pridružio nekoj verskoj grupi".
I kaže da se izraz „Munijevci" koristi da bi se „ponizila i ismejala Crkva ujedinjenja".
Ipak, doktor Hasan tvrdi da ga je njegovo iskustvo u crkvi - kao i izlazak iz nje - navelo da naredne decenije provede pomažući ljudima da izvuku najbliže iz sekti.
On je sada licencirani savetnik i ekspert za kultove.
On kaže da postoje vrlo jasne smernice šta sme a šta ne sme da se radi kad želite da pomognete nekom za koga ste zabrinuti.
„Ne vičite na njih, ne napadajte lidera, doktrinu ili grupu", kaže on, objašnjavajući da to može da natera ljude da učvrste odbranu ili svoje sisteme uverenja.
Umesto toga, on predlaže iskazivanje radoznalosti, govoreći: „Hej, ti si inteligentna osoba, deluješ kao da ti je baš stalo do ovoga. Ispričaj mi još nešto o tome."
Ako osoba ne može do kraja da objasni verovanja grupe, on kaže da možete da predložite pauzu i da kažete „ajde da istražimo zajedno i otkrijemo ko su oni".
„Govorim svojim klijentima, ako se ikada nađete u toj situaciji, i imate izbor, a on nema nikakvog smisla, zbunjujući je, onda verujete sebi, verujte vlastitom rasuđivanju, i tražite naučne načine za iskušavanje stvari."
Doktor Hasan kaže da više ne koristi metod konfrontacije u deprogramiranju, mada jeste to radio u prošlosti.
Bez pristanka osobe, tvrdi on sada, bilo koji napor da se ona navede da napusti grupu najverovatnije neće uspeti.
On dodaje da mobilni telefoni čine skoro nemogućim da se prekine nečija komunikacija sa grupom ukoliko osoba ne pristane na to.
„Ako je u tekstualnoj ili telefonskoj vezi sa kultom tokom čitaog dana, nema načina da budete efikasni", kaže on.
Umesto toga, doktor Hasan se usredsređuje na pomaganje porodici i najbližima da „osnaže osobu da razmišlja za sebe i sam donosi odluke".
„Na primer, reći ću porodici da zamoli svog najmilijeg koji je u religijskom kultu da sedne i pogleda dokumentarac Društvena dilema o društvenim mrežama", kaže on.
„Neće preći u odbrambeni stav ili se osećati napadnuto. Ali to je dobar način da se otvori diskusija o taktikama koje se koriste za manipulaciju pažnjom ljudi".
Doktor Hasan tvrdi da životne promene kao što su ožalošćenost, selidba ili, kao u njegovom slučaju, raskid, mogu da učine osobu podložnijom uticaju opasne grupe.
Ali on kaže da je najveća greška koju ljudi prave kad pomisle da to nikada ne bi moglo njima da se desi.
On to naziva „mitom o povodljivom umu: ideja da moj um ne može da se promeni - nečiji tuđi može, ali ja sam prepametan ili predobar za to."
„Mi smo programirani da se uklapamo među druge ljude i programirani smo da sledimo autoritarne ličnosti za koje verujemo da su legitimne."
Doktor Hasan je sada obrnuo pun krug na svom verskom putovanju i poslednjih 26 godina postao deo naprednog jevrejskog hrama.
„Ono što volim u vezi sa judaizmom je da je to vera preispitivanja", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
