U petak 14. jula posle podne, ogromna raketa koja nosi letelicu, istraživački rover i milijardu snova poletelo je ka Mesecu iz istočne Indije.
Ukoliko sve bude teklo po planu, Indija će biti prva zemlja koja će 'sigurno spustiti' (bez oštećenja) rover na Mesečev Južni pol, do sada neistraženi deo Meseca.
Površina pola je opasan teren sa mnogo kratera i strmih litica.
Pojedini krateri nisu bili obasjani sunčevim zracima milijardama godina što je dovelo do ekstremno niske temperature od -203 stepena Celzijusa koja predstavlja veliki izazov za rad instrumenata.
Zbog toga su sve dosadašnje misije na Mesec sletale bliže ekvatoru, gde su i teren i temperatura gostoljubiviji.
- Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
- Indija izgubila kontakt sa letelicom pre sletanja na Mesec
- Sletanje na Mesec - teorije zavere i istina
Indijska svemirska agencija kaže da je preduzela korake kako bi smanjila mogućnost neuspeha misije na Mesec, nazvane Čandrajan-3.
„Za razliku od misije Čandrajan-2 koja je planirana da bude uspešna, razvijamo projekat Čandrajan-3 koji razmatra mogućnosti za neuspeh", kaže S. Somnat, predsednik Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO).
„Ovakvim pristupom se razmatra šta sve može da krene naopako i kako to izbeći".
Zašto Indija želi da sleti na tamnu stranu Meseca?
Prva misija Indije na Mesec 2008. godine, Čandrajan-1, ustanovila je prisustvo vode na površini Meseca, i koštala je 79 miliona dolara.
"Još nam je potrebno mnogo podataka o tome gde i koliko ima vode i da li je sva zamrznuta", kaže dr Akaš Sinha, koji predaje svemirsku robotiku na Univerzitetu Šiv Nadar blizu Nju Delhija.
„Saznanje o prirodi i mestima nalazišta vode može da bude veoma korisno za uspeh naših budućih misija i čak se može planirati naseljavanje oko tih nalazišta vode".
Istraživanje površine polarnih oblasti, koje su sačinjene od stena i zemlje, takođe može da ponudi određene odgovore o formiranju Sunčevog sistema.
Troškovi druge indijske misije na Mesec, Čandrajan-2, skoro su udvostručeni u odnosu na prvu i iznosili su 140 miliona dolara.
Lansirana je početkom 2019. godine, ali je spuštanje istraživačkog rovera bilo neuspešno.
Indija sada ulaže oko 80 miliona dolara u misiju Čandrajan-3, čiji cilj je da spusti i upravlja roverom na Mesecu, kao i da vrši naučna istraživanja.
Štedljivo inženjerstvo
Svemirski program Indije je napredovao poslednje dve decenije i privukao je pažnju u svetu zbog ostvarenih smanjenih troškova.
„Indija je postavila svetski rekord 2018. godine kada je u jednom lansiranju Polar Satellite Launch Vehicle (rakete-nosača) ponela 104 satelita, a to smo uspeli, jer naši naučnici i inženjeri poznaju umetnost i nauku preciznog ubacivanja svake od ove 104 ptice u njihove savršene orbite", kaže dr Susmita Mohanti, generalni direktor Spaceport SARABHAI, nezavisnog svemirskog analitičkog centra u Indiji.
„Ne može svako da izvede tu vrstu prefinjene koreografije u niskoj Zemljinoj orbiti".
Troškovi jedine indijske misije na Mars, nazvane Mangalijan, bili su oko 75 miliona dolara.
To je blizu deset odsto cene Mejven Mars, svemirske letelice Američke svemirske agencije (NASA), čija izgradnja košta 485 miliona dolara, a lansiranje dodatnih 187 miliona dolara.
Mantra svih indijskih misija u svemir je ponovna upotreba i nabavka komponenti u zemlji.
Za razliku od prethodne misije, Čandrajan-3 nema letelicu, odnosno satelit koji ostaje u orbiti.
Za komunikaciju svemirske letelice, istraživačkog rovera i kontrolne sobe ova misija će koristiti satelit prethodne misije Čandrajan-2.
Indija takođe smanjuje troškove upotrebom raketa manje snage, kako je ranije objasnio K. Sivan, bivši predsednik ISRO.
„Koristimo mesečevu gravitaciju da pošaljemo letelicu u Mesečevu orbitu", rekao je on.
„Iako nam je potrebno 29 dana da stignemo u Mesečevu orbitu, to je najisplativiji put na Mesec".
K. Sivan je rekao i da sličnu strategiju primenjuje Izrael.
„Izraelska misija Berešit lansirana početkom 2019. godine takođe je koristila isplativu rutu ka Mesecu", objasnio je on.
Budžet Svemirskog programa Indije je 1,5 milijardi dolara, a inovacijama se pridaje najveća pažnja.
„Među vodećim svemirskim silama, Indija je uvek bila ta koja sledi praktičnost.
„Ekonomičnost misije je glavna vodilja pri planiranju", kaže dr Mohanti.
„Uzmimo za primer misiju Čandrajan-2, za koju su naučnici iskoristili načela orbitalne mehanike kako bi potrošnju goriva sveli na minimum, i na Mesec su stigli za 48, umesto za nekoliko dana", kaže ona.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
