Napadač Liverpula i egipatske reprezentacije Muhamed Salah pozvao je „svetske lidere da se ujedine kako bi sprečili dalja stradanja nevinih duša", posle strašne eksplozije u bolnici u grada Gaza prošlog meseca.
Ovaj tridesetjednogodišnjak jedan je od mnogih sportista sa uticajnim nalogom na društvenim mrežama koji je prokomentarisao tekući sukob Izraela i Hamasa, palestinske ekstremističku organizaciju koju su Velika Britanija i SAD još ranije proglasile terorističkom.
Tekući sukob je izbio pošto su pripadnici Hamasa izveli do sada neviđen napad na Izrael iz Pojasa Gaze 7. oktobra, ubivši više od 1.400 ljudi, kako tvrdi Tel Aviv.
Izraelska vojska je u znak odmazde potom pokrenula napade na Gazu, što je dovelo do više od 11.000 žrtava, prema Ministarstvu zdravlja u enklavi pod kontrolom Hamasa.
Salahova reakcija na sukob Izraela i Gaze trebalo bi da posluži kao primer u sportu, smatra bivši sportski agent i profesor Ijan Bejli.
„Salah je primer nekoga ko se nalazio pod ogromnim pritiskom da zauzme stranu zbog svoje nacionalnosti.
„Ali on je koraknuo unazad i rekao: 'Zalažem se za mir i okončanje patnje'", kaže Bejli, danas viši predavač sportskog novinarstva na Univerzitetu Stafordšir, za BBC Sport Afrika.
- Koje zemlje podržavaju odmazdu Izraela prema Gazi, a koje je osuđuju
- Kad rat svira kraj, produžeci se igraju u Beogradu: Kako je izraelska košarka nastavila život u Srbiji
- Kako rat u Ukrajini menja srpski šah
- Doživotna zabrana iranskom dizaču tegova zbog fotografije sa Izraelcem
On ističe da Salahova izjava „nije bila dovoljna za neke ljude", koji smatraju da dvostruki dobitnik nagrade za afričkog fudbalera godine treba da iskoristi ogroman uticaj koji ima za „konkretniji politički stav".
„Kad je na kraju objavio poruku, mnogi su ga hvalili zbog humanitarnog tona, a opet drugi su ga kritikovali jer su mislili da bi njegov stav trebalo da bude više proarapski i propalestinski.
„Ali on to ne može da učini jer Liverpul sigurno ima strogo definisanu politiku ponašanja na društvenim mrežama", objašnjava profesor.
Kad je tuniska teniska zvezda Ons Žaber govorila o ovom pitanju početkom meseca, njen stav bio je manje dvosmislen.
„Odlučila sam da poklonim deo novčane nagrade kako bih pomogla Palestincima.
„To nije politička poruka već humanost. Želim mir u svetu", rekla je sedma najbolja igračica sveta na finalu pred okončanje sezone VTA u Meksiku.
Bejli je pozdravio i njenu poruku, rekavši da „bilo koji gest koji doprinosi smanjenju ljudske patnje mora da se podrži, dok god je zasnovan na humanosti i nije politički".
„Teže pitanje je da je sukob polarizovao stavove do te mere da će svaki gest, koliko god dobronameran i dobroćudan bio, neizbežno izazvati i podršku i kritiku", dodao je.
Šta nam, dakle reakcije Salaha, Žaber i vodećih Afrikanaca govore o političkom položaju u kom su se našli sportisti?
I kakve se opasnosti kriju u korišćenju njihovih platformi za iznošenje stavova o krupnim temama?
Pogledajte i ovu priču
Društvene mreže 'menjaju dinamiku'
Otkako je izbio rat 7. oktobra, došlo je do velikog izražavanja podrške palestinskoj borbi među sportskim klubovima, igračima i navijačima širom kontinenta, pogotovo u Severnoj Africi.
Pred prijateljsku utakmicu protiv Zelenortskih Ostrva 12. oktobra, alžirska reprezentacija izašla je na teren noseći kufije, pokrov za glavu koji se vezuje za palestinski otpor, dok je kapiten Rijad Marez bio jedan od igrača koji je kasnije mahao palestinskom zastavom na terenu.
„Nije bilo alžirskih slavnih ličnosti koje se nisu oglasile makar da bi saopštile da saosećaju sa patnjom u Palestini.
„Morate da razumete da je Alžir bio francuska kolonija 132 godine i da se više od milion Evropljana doselilo u ovu državu do 1962. godine, tako da mnogi Alžirci doživljavaju palestinsku patnju srodnu njihovoj prošlosti", izjavio je alžirski fudbalski novinar Maher Mezahi.
Salahovu izjavu Mezahi je nazvao „najzanimljivijom dinamikom u stavu slavne ličnosti koja se našla pod pritiskom da se oglasi".
Kerol Kimutai, strateškinja digitalnih medija, kaže da pritisak proističe iz današnjeg modernog sveta.
„Kad se potegnu pitanja kao što su rasizam, seksualnost, sukob, religija, abortus, sportske zvezde mogu da izaberu da li će se javno oglasiti ili će se kloniti teme.
„Ali kad joj je problematika bliska, javnost će od ličnosti očekivati da se oglasi. Gaza je bliska Salahu.
„To jasno pokazuje mnoga interesovanja sa kojima igrači poput Salaha moraju da žongliraju u njihovim sportskim karijerama", rekla je ona za BBC Sport Afrika.
Kada je zvezda Liverpula, čiji se rodni grad Nagrig u Egiptu nalazi manje od 350 kilometara od Gaze, pozvala na uzdržanost da bi se zaštitili palestinski životi, da li je bilo iznenađenje što je londonski klub Kristal Palas iz Premijer lige javno podržao Izrael?
Pa i nije, prema mišljenju vodećeg profesora za sport i geopolitičku ekonomiju.
„Dvojica njihovih vlasnika su Jevreji, a treći je Amerikanac sa tesnim vezama sa američkom jevrejskom zajednicom.
„Vlasništvo i kultura klubova su veoma značajni, tako da dobijamo ove veoma različite pristupe", kaže Sajmon Čedvik iz poslovne škole Skema.
U Izraelu, brazilski nosilac olimpijske medalje iz 2012. godine Felipe Kitadai ponudio je zemlji „ljubav i svu podršku" uprkos tome što navodno treba da napusti državu, njegovu doskorašnju bazu, dok je fudbalski internacionalac Manor Solomon među onima koji su kritikovali Hamas na društvenim mrežama.
Uz ratno iskustvo iz prve ruke pošto se zatekao u Kijevu prvog dana kada je Rusija započela rat protiv Ukrajine, Solomon iz Totenhema prepričao je kako su njegova porodica i prijatelji prošli „pakao" zbog tekućeg sukoba Izraela i Gaze.
Profesor Bejli smatra da društvene mreže u mnogome menjaju dinamiku.
„Da je do ovog sukoba došlo pre 30 godina, moglo bi se reći da fudbaleri ne bi bili pod pritiskom pod kojim su danas kao direktna posledica onoga što se dešava na društvenim mrežama.
„To je nemoguća, klasična situacija naći se između čekića i nakovnja za svakog fudbalera u situaciji koju imamo danas, koja je maltene neprikosnovena", dodaje.
- Kako rat u Ukrajini menja srpski šah
- „Nikad se nisam suočila sa tolikom mržnjom", kaže beloruska teniserka Arina Sabalenka
- Najbolja teniserka sveta: Suspenzija ruskih i beloruskih predstavnika bi bila snažna poruka
- „Stidite se": Ukrajinska teniserka odbila ruku Beloruskinje, francuska publika joj zviždala
Opasnosti od objava
Pre tri godine, Žabur su pretili smrću na društvenim mrežama pošto je odlučila da politiku ostavi po strani igrajući protiv Izraela, zemlje koju njena vlada ne priznaje, na međunarodnom teniskom turniru u ime Tunisa.
Ulazak u političku sferu, bilo globalnu ili ne, nedavno se pokazao rizičnim i za druge sportiste.
Mnogi su kritikovali legendarnog košarkaša Lebrona Džejmsa kada je objavio podršku Izraelu posle napada Hamasa od 7. oktobra, a „prodana duša", „klovn" i „sram te bilo" bile su među komentara koji su najviše objavljivani i deljeni.
Slično je prošao i Flojd Meriveder, bokserska legenda, pošto je javno podržao Izrael, a ima i nekoliko aktuelnih fudbalera kojima su klubovi izrekli disciplinske kazne zbog objava na društvenim mrežama.
Alžirskog odbrambenog igrača Jusefa Atala suspendovao je francuski klub Nica, zbog njegove objave, kojom klub nije bio oduševljen.
Atala ju je u međuvremenu obrisao, a potom se i izvinio - objavu su proglasili antisemitskom.
Dvadesetsedmogodišnjaku je upravno telo koje vodi Ligu 1, glavnu francusku ligu, na kraju zabranilo igranje sedam utakmica.
Nusair Mazraui je naišao na kritike pošto je podelio propalestinski video na svom nalogu na Instagramu.
Njegov klub Bajern Minhen imao je „detaljan i razjašnjavajući razgovor" sa marokanskim internacionalcem, koji je naknadno izjavio da će „uvek biti protiv svih vrsta terorizma, mržnje i nasilja".
U Nemačkoj prošle nedelje, holandskom krilu Anvaru El Gazi poništen je ugovor sa Majncom zbog objave na društvenim mrežama o sukobu Izraela i Gaze koju je klub iz Bundeslige doživeo kao propalestinsku.
„Ono što nismo videli u Engleskoj do sada su ove vrste epizoda kakve smo viđali u Francuskoj i Nemačkoj, a gde su muslimanski igrači davali propalestinske izjave i bili supsendovani zbog njih.
„Ali što duže ova situacija bude trajala, to će osetljivija pitanja postati. Uvek će postojati prilika za klub, igrača, sponzora ili igrača da daju izjavu, u korist jedne strane ili druge.
„Čini se da sve više u 21. veku ne umemo da razdvojimo ili rasparimo fudbal od šireg konteksta", kaže Čedvik.
To je stav koji izgleda da odražava reči Basila Mikdadija, urednika sajta Fudbal Palestina, tokom gostovanja u BBC-jevom podkastu Sports Desk.
„Nalazimo se u situaciji toliko kritične humanitarne krize da postoji nešto što konkretno možemo da tražimo od ljudi da rade, a to je da traže obustavu vatre, a to nije zauzimanje strane.
„Fudbaleri su deo naših zajednica, tako da ima smisla da oni to zahtevaju", kaže on.
A opet, oni koji se nađu pod pritiskom da se izjasne ne učine to uvek.
Za one koji su dovoljno hrabri da iznesu javni stav, Bejli ima ovaj savet.
„Nikad ne smemo da smetnemo sa uma moć sporta i slavnih sportista da izvrše uticaj na javnost.
„Ako žele nešto da kažu, na igračima je da se konsultuju sa klubovima i budu sigurni da im je apsolutno jasno šta smeju a šta ne smeju da kažu", kaže bivši novinar sa dubokim interesovanjem za odnose sporta i medija.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
