Bili su isto godište i govorili su zajedničkim jezikom. Ne arapskim. Ne hebrejskim. Ne engleskim. Već rečnikom većim od samih reči, humanošću koja je išla dalje od jezika bilo kog plemena.
Ahmed i Juval. Palestinac i Izraelac. Obojica dvadesetdevotogodišnjaci.
Blagog glasa, ali ubedljivi, dvojica pisaca su verovali u opisivanje stvari onakvima kakvima ih vide.
Ahmed je živeo iza zida koji je ograničavao dva miliona ljudi u Pojasu Gaze.
Njegov prijatelj Juval je živeo na drugoj strani Jerusalima, sin srednjeklasne jevrejske porodice.
Spojile su ih njihove priče.
- Kako prevremeno rođene bebe preživljavaju u Gazi
- Najlepše naselje u Gazi više ne postoji
- „Rat koji je drugačiji od drugih“: Kako do mira usred smrti i geopolitike sukoba u Gazi
Juval je čitao Ahmedove zapise o palestinskim životima u Gazi na internet stranici i obratio mu se sa idejom.
Šta ako bude mogao da nađe Izraelce koji će prevesti njegove priče na hebrejski?
„Pričali smo sat vremena i bilo je veoma, veoma zanimljivo", priseća se Juval.
„I kad je istekao taj sat, rekao mi je: 'Nikad do tad nisam razgovarao sa Izraelcem u životu.' I rekao je: 'Da li smem da ti postavim neka pitanja?' Od osobe koja intervjuiše postao sam ispitanik. I razgovarali smo satima tokom tog prvog poziva."
Zajedno su osnovali Preko zida na Fejsbuku.
Naslov potiče od 59,5 kilometara duge i sedam metara visoke granične barijere koja razdvaja Palestince u Gazi od izraelske teritorije.
Sva kretanja iz Gaze i u nju kontroliše Izrael.
Ahmed je ohrabrivao palestinske pisce da dele njegova dela.
Oko dve stotine Izraelaca javilo se da ih prevede na hebrejski.
Te priče su umele da izazovu besne reakcija Izraelaca.
Kao što obojica kažu, „eno ti ga Hamas pa krivi njega za svoje probleme" bio je čest odgovor.
„Mi imamo veću odgovornost, odgovornost prema našim porodicama, našim ljudima u Gazi, kojima je potreban glas, i kojima je potreban neko da zatraži pravdu za njih", kaže Ahmed.
Decenijama stari sukob proizveo je desetine grupa posvećenih stvaranju veza između Izraelaca i Palestinaca, od nevladinih organizacija koje se bore protiv izgradnje naselja na palestinskoj teritoriji, do ženskih grupa koje se zalažu za mir i organizacija koje stvaraju veze između palestinske i izraelske dece.
Tokom svih godina sukoba i političkih neuspeha uvek je bilo pojedinaca i grupa voljnih da pokušaju da se - metaforički - zamisle u tuđoj koži.
„Ja sam neko ko mrzi ratove", kaže Ahmed.
„Ja sam neko ko strastveno i svim srcem veruje u mir i miran otpor. Nikad neću pozivati na ratove."
Ahmed je 2019. godine dobio priliku da studira u Londonu.
Tamo je nastavio da piše onlajn o Gazi.
A onda je usledio trenutak koji je pokrenuo katastrofalni rat.
Sedmog oktobra je Hamas napao Izrael ubivši 1.400 Izraelaca, od kojih su ogromna većina bili civili.
Oteto je više od 200 Izraelaca i oni se još uvek drže kao taoci u Gazi.
Izraelsko društvo je pretrpelo traumu.
Zarekavši se da će uništiti Hamas, IDF (Izraelske odbrambene snage) pokrenule su kampanju nemilosrdnih vazdušnih napada.
Usledila je kopnena ofanziva.
Iz Londona, Ahmed je pratio vesti, misleći neprestano na svoju porodicu, pod opsadom u Gazi.
Njegova rodbina se okupila na jednom mestu u stanu radi vlastite bezbednosti.
- UN kažu da su Izrael i Hamas počinili ratne zločine - šta kaže pravo
- Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate
- Kako je lubenica postala simbol Palestinaca
Dve nedelje od izbijanja rata, 22. oktobra, projektil je pogodio zgradu ubivši 21 člana Ahmedove porodice.
On nabraja mrtve: „Moj otac, dvojica braće, tri sestre, 14 nećakinja i nećaka, koji su još deca, mlađi od 13 godina."
Njegova majka je umrla od raka tri godine ranije.
Odjednom je ostao sasvim sam.
„Sem ukoliko niste doživeli ono što i ja, ne možete da razumete kroz šta prolazim", kaže on.
„Ne bih poželeo ono što mi se desilo nikome, čak ni mom najgorem neprijatelju."
Na fotografijama na kojima je sa izgubljenom porodicom, Ahmedove oči su blistave i srećne, posebno sa mladim nećacima i nećakinjama sa kojima se igrao i koje je čašćavao.
Ovih dana je Ahmed neprestano anksiozan i nemiran.
Uzima pilule da bi probao da spava.
„Ovo je moj život sada", kaže on.
Kad je Juval video vest o Ahmedovoj porodici, isprva nije mogao da nađe reči šta da mu kaže.
„I od tog trenutka sam samo plakao", kaže Juval.
„Proveo sam čitav dan pokušavajući da mu napišem nešto. Nisam znao šta da kažem. Rekao sam mu samo koliko mi je žao."
Prošlo je nekoliko dana i Juval je počeo da se pita da li će se ikada ponovo čuti sa svojim prijateljem.
A onda je stigla glasovna poruka.
Bio je to Ahmed, glasa izobličenog od tuge, ali i dalje njegov prijatelj.
Zahvalio se Juvalu što se javio i rekao mu da ga sada još više poštuje.
Ahmed je rekao da ume da razdvoji Juvala od izraelskog pilota koji je bacio bombu od koje je stradala njegova porodica.
Kad sam se sreo sa Juvalom u Jerusalim, on vodi računa da ne govori u ime svog prijatelja.
Želim da znam da li će oni sarađivati nekada u budućnosti.
„Mislim da to morate njega da pitate", odgovara Juval.
„Što se mene tiče, hoćemo. Kao što sam mu rekao: 'Obećao sam ti. Neću stati.'"
Stav koji je Juval zauzeo ne prolazi bez posledica.
Izgubio je prijatelje zbog zalaganja za palestinska prava.
U trenutnoj uzavreloj atmosferi rata, on je svestan da pretnja nasilja „deluje mnogo bliže nego što je bila pre mesec dana".
Kad postavim pitanje Ahmedu - hoće li ponovo pisati za izraelsku publiku - on je oprezan sa odgovorom.
„Ne znam da li ću nastaviti da radim za Preko zida ili ne zato što se u ovom trenutku osećam neuspešno. Verujem da smo sa Preko zida omanuli… Naš cilj je bio da sprečimo ove ratove, ali mi u tome nismo uspeli.
„I zato u ovom trenutku ne znam kako ću ubediti druge Palestince da pišu za Izraelce posle masakra koji su doživeli, posle gubitka života i kuća."
Ali onda mi kaže da će on nastaviti da piše.
Ahmeda ne mogu da uteše uopštene floskule miru i razumevanju.
Ali njegov rad sa Juvalom pruža tračak svetla u vremenu ispunjenom bolom.
„Želim da vodimo pristojan ljudski život", kaže on.
„Zaslužujemo ga."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
