Emili Hejvord je imala osam godina kada je prvi put otišla na klizanje u Šefildu. Brzo se zaljubila u ovaj sport.
Kao samosvesni introvert, volela je to što je mogla sa samopouzdanjem da izvodi razne nastupe kada bi zakoračila na led.
„To je nešto na šta sam se zaista navukla", kaže ona.
Sa osamnaest godina, nakon što je osvojila drugo državno prvenstvo kao juniorka, Emili se ukazala prilika da počne da kliza u paru - jednu od najdramatičnijih disciplina u umetničkom klizanju.
Ali ubrzo je toksično okruženje koje je dolazilo sa tim dovelo do toga da ugrozi vlastito zdravlje.
„Mislila sam da je ovo prilika da radim parove, ovo je ono o čemu sam sanjala da radim", kaže ona.
- Kako je slučaj Kamile Valijeve doneo novine u umetničko klizanje
- Brojanje kalorija: Da li je opasno
- „Žene provode život mrzeći sopstveno telo"
U klizanju u paru, koje je poznato po neverovatnim akrobacijama i skokovima, često muškarac podiže i drži ili baca partnerku.
Prilike za žene u klizanju u paru su retke zbog nedostatka muškaraca u sportu.
To znači da u nekim slučajevima muški klizači mogu da budu izbirljiviji kada odlučuju o partnerki.
Emili kaže da od kako je počela sa parovima, njen trening se promenio tako da uključuje više veština i vežbe za gornji deo tela.
„Moje telo je nekako promenilo oblik", dodaje ona.
„Dobila sam mišiće na rukama koje nikada ranije nisam imala, a nastavila sam da se hranim isto.
„Ugojila sam se vrlo, vrlo malo i tada mi je rečeno da je to problem... i da moram da ga rešim."
Emili kaže da joj je neko u sportu rekao da bi njeno povećanje težine ugrozilo njeno partnerstvo, a samim tim i mogućnost klizanja u paru.
„Ranije nikada nisam razmišljala o tome šta sam jela ili o svom telu, ili o bilo čemu sličnom, jer sam po prirodi vitka. Nisam široka i sitnije sam građe", kaže Emili.
Posle komentara, počela je da smanjuje unos kalorija, prekomerno vežbajući i opterećujući se izgledom: „Izgubila sam veliku količinu kilograma za vrlo kratko vreme."
„Svesno sam mislila da sam samo 'megazdrava'. To je ono što sam mislila da radim jer sam žarko želela da radim parove."
- Kako je slučaj Kamile Valijeve doneo novine u umetničko klizanje
- Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton
- Brojanje kalorija: Da li je opasno
'Potpuno me je slomilo'
Posle godinu dana, Emilino partnerstvo se raspalo.
„Ostavljena sam nakon ovog drastičnog gubitka težine, a sada imam ovaj neverovatno neugodan odnos sa hranom, sa telom, sa tim kako treba da izgledam i sa karijerom", kaže ona.
Emili kaže da je imala telesnu dismorfiju - gde je mislila da je preteška i da je imala lažnu iluziju o tome kako zapravo izgleda.
„To me je potpuno slomilo, bila sam na dnu."
„To je bila unutrašnja i mentalna borba do te mere da sam prestala da se takmičim. Prestala sam da kližem potpuno, jer sam se osećala jako loše."
Rut Mikalef, terapeutkinja za mentalno zdravlje iz Edinburga, kaže da viđa ljude svih uzrasta koji su bili uključeni u klizanje na ledu i koji imaju poremećaje u ishrani.
„To su često toksična, nezdrava okruženja u kojima sportista razmišlja o tome šta bi mogao da postigne", kaže ona.
Rut dodaje da se poremećaji u ishrani mogu pojaviti kod svih profesionalnih sportista.
Sude vam po tome kako izgledate
Emili, koja se pojavljuje u novoj dokumentarnoj seriji BBC o britanskom klizanju na ledu Friz, veruje da priroda sporta, posebno u parovima, može da stvori opasno okruženje za razvoj poremećaja u ishrani.
„Postoji nešto u vezi sa podizanjem za šta mislim da vas stavlja pod pritisak da znate da ste dovoljno lagani da biste bili podignuti", kaže ona.
„Na vama je odgovornost ako podizanje nije kako treba, što nije u redu."
Za sve discipline klizanja u konkurenciji, uključujući pojedinačno, parove i ples na ledu, klizači dobijaju dve ocene od strane sudija: jednu za tehničke elemente i drugu za komponente programa.
Ocena komponenti programa se usredsređuje na celokupnu prezentaciju performansa, između ostalog i na to kako klizačica izgleda, i kako „fizički, emocionalno i intelektualno" izvodi koreografiju sudijama i publici, u skladu sa pravilima Međunarodnog sudijskog sistema.
Emili kaže da je jedan od problema sa umetničkim klizanjem to što svi osećaju potrebu da komentarišu kako izgledaš.
„Na klizalištu svi govore 'ona izgleda dobro danas'.
„Na kraju, ako stojite nasred leda, u malom kostimu, osećaćete se samosvesno."
Pogledajte video:
'Mentalno i fizičko zastrašivanje'
Kada je Hari Matik imao pet godina, u saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo njegov otac, zadobio je tešku povredu mozga.
Kada je ponovo počeo da hoda, njegov medicinski tim je sugerisao da bi klizanje moglo da bude dobar način da povrati ravnotežu.
Hari je postao prvi britanski klizač koji je uspeo da izvede četvorostruki skok na takmičenju, na seniorskom nivou.
Posle pohađanja kampa u Evropi, kada je imao petnaest godina, koji je vodio trener najboljeg klizača na svetu u to vreme, Hari je upoznao ruskog trenera na visokom nivou koji mu je ponudio da ga trenira u Americi.
Hari i njegova mama su mislili da je ovo neverovatna prilika koju nisu mogli da odbiju.
Klizači svih uzrasta, među kojima i mlađi od osamnaest godina, često putuju da treniraju van Velike Britanije.
To može da znači da su mladi ljudi ostavljeni u ranjivim pozicijama bez širih mreža podrške.
Više od tri godine Hari je trenirao sa ovim trenerom.
Kada sada razmišlja o tom periodu, kaže da su crvene zastavice postojale od samog početka: „Bilo je mnogo uvreda".
Hari kaže da bi ga njegov trener svakodnevno nazvao „idiotom", „glupanom" i uvredom za osobu sa smetnjama u učenju.
Rekao bi Hariju da je bez njegovog treniranja „ništa" i da neće postići ništa.
Kada je Hari napunio osamnaest godina, trener je ohrabrio njegovu mamu da se vrati u Veliku Britaniju.
„Često bi govorio da se trudi, da mi čini usluge i da bih trebao da budem zaista zahvalan na svemu tome. Dok se u isto vreme ponašao jako loše prema meni i izolovao me", kaže Hari.
„Bilo je to jako psihičko zastrašivanje, kao i fizičko... Bilo je užasnih posledica lošeg treniranja."
Hari kaže da bi ga njegov trener vagao svaki dan, ponekad dva puta dnevno. Ali ako bi se ugojio i nekoliko grama bio bi strogo kažnjen.
„Pritiskivao me je da smršam. Kada je moja težina bila manja, bio bi fin prema meni, kada je težina bila veća, bio bi užasan."
Hari kaže da bi ga njegov trener terao da dodatno trči, dodatno trenira, pa čak i da nosi trenerku na 30 stepeni ako bi dobio samo 100 grama na težini.
Hari kaže da su ga maltretiranje i zlostavljanje potpuno promenili kao osobu.
„Od veoma samouverene, otvorene, samopouzdane osobe kakav sam bio, način na koji se ophodio prema meni doveo me je jako blizu samoubistva."
„To je na kraju izazvalo potpuni poremećaj u ishrani koji je rezultirao anoreksijom i bulimijom", kaže Hari.
„Imao sam ogromne napade panike zbog nekoliko čaša vode jer sam mislio da će to povećati moju težinu. Razvio sam ogromnu fobiju od pijenja koja je trajala godinama."
Hari se priseća jednog treninga, izgubio je živce sa trenerom i odgovorio mu.
Kao rezultat toga, Hari kaže da ga je trener skinuo sa leda i snažno udario u stomak.
Hari kaže da je trener manipulisao njegovim načinom razmišljanja tako da je verovao da može da nastavi da kliže samo sa njim kao trenerom.
„Mislio sam da ako ne mogu da se nosim sa njegovim treningom, to je zato što sam slab."
„Nisam želeo ništa drugo nego da uspem u klizanju, i bio sam uslovljen da verujem da mogu da uspem samo sa njim", kaže on.
Hari je izveo svoj prvi četvorostruki skok na treningu 3. avgusta 2011, a zatim je postao prvi britanski klizač koji je to izveo na takmičenju.
Ali Hari kaže da obaranje tog rekorda nije njegovo najveće dostignuće jer nije mogao da izdrži skok zbog gubitka težine.
Posle tri godine zlostavljanja, Hari je promenio trenera i vratio se u Veliku Britaniju.
„Ponovo sam izveo četvorostruki skok na treningu 2017. i bio sam zdrave težine.
„Dokazao sam da možete zdravo da se prizemljite i to je ono što mi je zaista važno. To je dostignuće na koje sam najponosniji", kaže on.
Hari je sada deo tima u parovima koji se nada da će se takmičiti na Olimpijskim igrama 2026.
„Ranije mi je bio nametnut trening. To je bilo nešto što sam morao da uradim.
„Morao sam da ustanem i idem na trening jer su posledice izostanka bile užasne. A sada je to nešto prijatno, zbog čega mogu da budem uzbuđen", kaže Hari.
Promena na ledu
Nakon što je bila van sport više od šest meseci, Emilin trener umetničkog klizanja koji joj je pružao podršku vratio ju je na led.
„Trebalo mi je mnogo vremena da dođem do tačke u kojoj sam mislila: izgledam snažno, u formi, zdravo i da shvatim da je hrana gorivo. Biti zdrav je mnogo važnije od broja na vagi", kaže ona.
Emili misli da stvari počinju da se menjaju, jer je sve više ljudi počelo da govori o pritiscima na fizički izgled u sportu.
„Postoji talas klizača koji se ne uklapaju u oblik i veličinu kalupa u koji bi klizač trebalo da bude i mislim da je to odlično", dodaje ona.
„Toliko je inspirativno za mlađu generaciju da znaju da ne možemo svi biti iste veličine i oblika, to nije normalno."
Emili, koja sada ima 25 godina, kaže da će pritisak uvek biti prisutan, tako da je odgovornost klizača i trenera da iskorene toksične komentare i ponašanje koje može dovesti do poremećaja u ishrani.
Počela je sama da trenira, kako bi finansijski pomogla da izdržava sopstveno klizanje.
„Moj posao kao uzora i trenera je da razgovaram o tome sa mlađim klizačima koji se trenutno bore", kaže ona.
Iz britanske klizačke asocijacije kažu za BBC da su posvećeni tome da sport bude mesto u kome svaki učesnik može da uživa bez bilo kakvog oblika diskriminacije, maltretiranja ili pritiska na fizički izgled.
Dodali su: „Jedno ključno sredstvo u borbi protiv pritiska na fizički izgled i poremećaja u ishrani u klizanju je obrazovanje."
„Zahtevamo od svih trenera da završe sesije kontinuiranog stručnog usavršavanja kako bi bili akreditovani u organizaciji.
„Te sesije pokrivaju širok spektar tema kako bi im se omogućilo da podrže klizače sa kojima rade, kao što je ishrana i identifikacija poremećaja u ishrani."
Oni ohrabruju svakog klizača koji je iskusio pritiske u vezi sa fizičkim izgledom da im se obrati.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
