Napad Irana na Izrael: Kakvo je sada raspoloženje u iranskom narodu

Posle napada na Izrael minulog vikenda, brojne pristalice Islamske republike Irana, noseći palestinske simbole, slavodobitno su izašle na ulice Teherana. Međutim, mnogi Iranci kritični prema Islamskoj republici, kažu da režim ne predstavlja stavove svih stanovnika Irana

4520 pregleda 1 komentar(a)
Mnoge prostalice Islamske republike na ulicama su slavile napad na Izrael, Foto: Morteza Nikoubazl/NurPhoto via Getty Images
Mnoge prostalice Islamske republike na ulicama su slavile napad na Izrael, Foto: Morteza Nikoubazl/NurPhoto via Getty Images

Iran je prvi put izveo napade protiv Izraela direktno sa sopstvene teritorije.

Ovaj čin se smatra ključnim za Iransku revolucionarnu gardu Islamske republike (IRGC) da zadrži kredibilnost među saveznicima u regionu, ali i domaćim pristalicama, koji treba da pokaže čvrstu volju Irana i moći njegovih raketa i dronova.

Iranska revolucionarna garda osnovana je pre 45 godina da bi branila islamski režim zemlje, ali i obezbedila kontratežu redovnoj vojsci.

Od tada je postala značajna vojna, politička i ekonomska sila u Iranu i regionu.

Posle napada na Izrael minulog vikenda, brojne pristalice Islamske republike Irana, noseći palestinske simbole, slavodobitno su izašle na ulice Teherana.

„Odluka da se napadne Izrael je bila dobra, da bi se sprečilo novo ubijanje iranskih komandira u Siriji i drugde", pristalica iranske vlade, žena dvadesetih godina, kaže za BBC na persijskom u glasovnoj poruci.

Međutim, mnogi Iranci kritični prema Islamskoj republici, kažu da režim ne predstavlja stavove svih stanovnika Irana.

„Mi nismo Islamska republika, mi smo pravi Iran. I sami Iranci su u ratnom stanju sa sadašnjim režimom.

„Mi ne gajimo animozitet ni prema jednoj državi, pa ni prema Izraelu", rekao je muškarac u 40-im godinama u glasovnoj poruci poslatoj BBC-ju na persijskom.

Druga žena u pedesetim godinama izrazila je zabrinutost da bi napad mogao da eskalira u regionalni rat, koji bi doveo do potpune konfrontacije između Irana i Izraela i njegovih zapadnih saveznika.

Ovakav stav se odražava i u daljem padu vrednosti iranske valute u odnosu na američki dolar.

Strah od odmazde - dugi redovi i panika

Fatemeh Bahrami/Anadolu via Getty Images

Napetosti su rasle u noći između subote i nedelje dok su Iranci strahovali od osvetničkih napada Izraela i njegovih saveznika. Usledila je panika, a meštani su pojurili da naprave zalihe osnovne namirnice i gorivo.

Na benzinskim stanicama u Teheranu i drugim gradovima nastali su dugi redovi vozila, dok su supermarketi bili puni kupaca.

Iako Izrael tvrdi da je uspešno presreo 99 odsto od 300 raketa i dronova ispaljenih na teritoriju zemlje, iranski zvaničnici su napad proslavili kao veliki uspeh, naglašavajući simbolički značaj bez obzira na eventualne žrtve ili štetu.

Među ciljevima u Izraelu bila je i vazduhoplovna baza Notam, odakle su pre dve nedelje poleteli mlaznjaci F35 i gađali iranski konzulat u Siriji, rekao je general Mohamed Bageri, komandant iranske vojske.

Sedam komandanata iranske Republikanske garde poginulo je u tom napadu

Iran je postigao cilj i nema nameru da nastavi ove operacije, rekao je Bageri.

Predsednik Ebrahim Raisi upozorio je da će na svaki novi napad biti značajno jače odgovoreno iz Irana.

Haydar Sahin/Anadolu via Getty Images

Stiče se utisak da se raspoloženje Irana kreće ka de-eskalaciji i smanjenju napetosti. I vojni i vladini zvaničnici su, čini se, zadovoljni ishodom napada ovog vikenda.

Omogućivši vreme Izraelu da pokrene odbrambene mere, Iran, čini se, nema nameru da nanese novu štetu ili izazove žrtve.

Kriza legitimiteta

Mnogi Iranci se protive intervencijama Garde u regionu.

Tokom nedavnih protesta u Iranu, uzvici poput „Ne Gazi, ne Libanu, moj život ću dati samo za Iran" čuli su se sa svih strana.

Oni smatraju da su milijarde dolara utrošenih na organizaciju, obuku i naoružavanje stranih formacija mogle bolje da se utroše na ulaganja u razvoj zemlje i napredak u budućnosti.

Mešanje u probleme u regionu donelo je sankcije i izolaciju, obogaljivši privredu države.

Inflacija skače do neba, a privreda propada.

Čak je i iranskoj srednjoj klasi sve teže da sastavi kraj sa krajem.

Glasovi koje čujemo iz Irana nagoveštavaju da sadašnji režim nema podršku većine stanovništva, posebno ne za rat, za razliku od solidarnosti viđene tokom osmogodišnjeg sukoba sa Irakom tokom 1980-ih, kada su milioni mladih Iranaca odano branili domovinu protiv režima Sadama Huseina.

Veteran rata Irana i Iraka, danas paralizovan, iskazao je protivljenje sadašnjoj vlasti i surovom gušenju svake kritike, čvrsto rekavši da se „nikada više ne bi borio za njih."

Politika režima promenila je mišljenja čak i bivših pristalica, što bi moglo značajno da promeni stanje u zemlji.

Iran ima mogućnost da lansira i snažniji napad i kombinaciju raketa i dronova, uz jaču podršku paravojski Šiita u Libanu, Siriji i Iraku, kao i Hutija iz Jemena.

Ali se čini da je namerno izazvao minimalnu štetu i žrtve u Izraelu.

U doba rata, Islamska republika Iran nije zabrinuta samo zbog vojne moći Izraela i njegovog značajnog saveznika Amerike, već i zbog mogućih nemira u samoj zemlji.

Anonymous / Middle East Images / Middle East Image

Protesti 2022. godine posle smrti Maše Amini dok je bila u policijskom pritvoru pokazali su ranjivost režima.

Mnogi od onih koji odlučuju u Islamskoj Republici Iran strahuju da bi ciljanje iranskih bezbednosnih snaga i komandnih i komunikacionih centara Garde u slučaju rata sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama moglo da izazove ponovo proteste i ohrabri protivnike da ponovo izađu na ulice, iako režim namerava da stavi pod kontrolu svaku moguću pobunu.


Pogledajte video o Mahsi Amini i protestima u Iranu:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: