U decembru 1829. godine, lord Vilijam Bentink, prvi generalni guverner Indije pod britanskom vlašću, zabranio je „sati", drevnu hindusku praksu da se udovica žrtvuje spaljivanjem na pogrebnoj lomači vlastitog muža.
Bentink, tada generalni guverner Bengala, tražio je mišljenje 49 viših oficira vojske i pet sudija, i bio je ubeđen da je došlo vreme da se „spere ta ružna mrlja sa britanske vladavine".
Prema njegovom zakonu, sati je bio „protivan sentimentima ljudske prirode" i šokantan za mnoge hinduse, pored toga što je „nezakonit i izopačen".
- Ubistva koja su šokirala Indiju: Sumnja se na ritualno žrtvovanje
- Žena zapaljena na putu za saslušanje povodom slučaja silovanja
- Pogubljena četvorica Indijaca zbog silovanja i ubistva studentkinje
Prema ovom zakonu, oni koji budu osuđeni za „pomaganje i omogućavanje" spaljivanja hinduske udovice, „bilo da je žrtva s njene strane bila dobrovoljna ili ne", biće proglašeni krivim za teško ubistvo.
To je dalo moć sudovima da izreknu smrtnu kaznu osobama osuđenim za korišćenje sile ili pomaganje pri živom spaljivanju udovice „koja je bila omamljena i nije bila sposobna da izražava slobodnu volju".
Bentinkov zakon bio je još stroži od postepenijeg iskorenjivanja prakse koju su predlagali vodeći indijski reformatori u kampanji protiv satija.
Posle usvajanja ovog zakona, 300 eminentnih hindusa, predvođenih radžom Ramonhunom Rojem, zahvalili su mu se zato što „nas je zauvek spasao jezive stigme do sada povezivane sa našim karakterom kao svesnih ubica žena".
Ortodoksni hindusi pružili su otpor i pisali petcije protiv Bentinka.
Pozivajući se na učenjake i svete spise, oni su osporili njegov argument da sati nije „obavezna dužnost prema religiji".
Bentink nije poklekao.
Autori peticije obratili su se Državnom savetu Ujedinjenog Kraljevstva, sudu poslednje instance u britanskim kolonijama.
Savet je 1832. godine potvrdio zakon, rekavši da je sati „flagrantna uvreda za društvo".
„Nepokolebljiva ratobornost zakona iz 1829. godine bila je možda jedini slučaj tokom 190 godina kolonijalne vlasti da je neki društveni zakon sproveden bez nuđenja bilo kakvog ustupka ortodoksnom sentimentu", ističe Manodž Mita, autor Ponosa kaste, nove knjige koja se bavi pravnim istorijatom kasti u Indiji.
Takođe, Mita ističe: „Mnogo pre nego što je Gandi slavno primenio moralni pritisak protiv britanskog carstva, Bentink je primenio istu silu protiv rodnih i kastinskih predrasuda koje čine osnov satija."
„Kriminalizujući jedan domaći običaj koji je štetio kolonizovanima, kolonizator je postigao moralni poen", piše on.
- Indijac ubio ženu - naterao kobru da je ujede
- Kako se Indija bori protiv pljuvanja na ulicama i zašto je nemoguće dobiti tu bitku
- Veliko srce indijske nastavnice - poklonila stotine pametnih telefona da pomogne deci u učenju
Tomas Mekoli
Ali, 1837. godine, Bentinkov zakon je ublažio jedan drugi Britanac, Tomas Mekoli, autor Indijskog krivičnog zakonika.
Prema Mekolijevom tumačenju, ako neko ima dokaze za tvrdnju da je zapalio lomaču na insistiranje same udovice, onda bi on mogao da prođe sa blažom kaznom.
U nacrtu zakona on je istakao da žene koje se same spaljuju mogu biti motivisane „snažnim osećajem verske dužnosti, ponekad i snažnim osećanjem časti".
Mita je zaključio da je Mekolijeva „saosećajna pozicija" o satiju imala odjeka među britanskim vladarima decenijama kasnije.
On piše da je njegov nacrt izvučen iz naftalina posle pobune iz 1857. godine, kad su se domaći hinduski i muslimanski vojnici, poznati i kao sepoji, pobunili protiv Britanske istočnoindijske kompanije iz straha da se čaure metaka premazuju životinjskom mašću koju zabranjuje njihova religija.
Ublažena regulativa završila je u statutu „u skladu sa kolonijalnom strategijom ugađanja hindusima iz visokih kasti koji su odirali ključnu ulogu u pobuni".
Regulativa iz 1862. godine povukla je i krivične kazne prema kojima je sati kažnjiv kao teško ubistvo i druge koji nalažu smrtnu kaznu u težim slučajevima.
To je takođe značilo da ona omogućuje optuženom da tvrdi kako je žrtva sama pristala na gašenje vlastitog života na muževljevoj sahrani, tako da se tu pre radi o slučaju samoubistva nego ubistva.
Mita piše da je ublažavanje propisa u vezi sa satijem bilo „reakcija na tinjajuće nezadovoljstvo društvenim zakonima" - zabranjivanjem satija, zakonom iz 1850. godine koji daje veća prava ljudima van kaste i odmetnutim hindusima da naslede porodični posed i zakonom iz 1856. godine koji dozvoljava preudaju svim udovicama.
Pogledajte video: Žena ili krava
Hinduski vojnici iz viših kasti
Ali neposredni okidač za usvajanje ublaženog zakona po hitnom postupku bilo je „nezadovoljstvo među hinduskim vojnicima viših kasti" koji su bili razjareni navodima da su čaure metaka namazane kravljom mašću.
Od 1829. do 1862. godine, zločin satija bio je ublažen sa ubistva na asistiranje pri samoubistvu.
„Iako se manje praktikovao posle 1829. godine, sati je nastavio da bude uvažavan i poštovan u nekim delovima Indije, naročito među višim kastama", kaže Mita.
Motilal Nehru
U neobičnom obrtu, Motilal Nehru, advokat-političar koji je ušao u Indijski nacionalni kongres i odigrao ključnu ulogu u kampanji za nezavisnost od britanske vlasti, pojavio se na sudu braneći šest muškaraca iz viših kasti u slučaju satija iz 1913. godine u Utar Pradešu.
Muškarci su tvrdili da se lomača „zapalila sama od sebe snagom puke pobožnosti udovice".
Sudije su odbacile teoriju o božanskoj intervenciji, osudile su pokušaj zataškavanja i proglasile muškarce krivim za asistiranje pri samoubistvu - dvojica od njih osuđena su na četvorogodišnju zatvorsku kaznu.
- „Tražim muškarca koji ne prdi i ne podriguje - u potpisu: feministkinja"
- Zašto žene u Indiji postavljaju tabele sa datumima menstruacije na vrata
- „Ko može da te voli više od tebe same": Indijka planira da se uda za sebe
Radživ Gandi
Više od 70 godina kasnije, došlo je do poslednjeg obrta u priči o satiju.
Godine 1987, vlada predvođena praunukom Motilala Nehrua Radživ Gandi, usvojila je zakon koji je prvi put kriminalizovao „veličanje ove prakse".
Ljudi koji su podržavali, opravdavali ili propagirali sati mogli su da budu kažnjeni sedmogodišnjom zatvorskom kaznom.
Zakon je takođe proglasio ovu praksu ubistvom i ponovo uveo smrtnu kaznu za one koji u njoj učestvuju.
Ovaj potez usledio je posle široko rasprostranjenog nezadovoljstva zbog poslednjeg prijavljenog slučaja satija u Indiji sa tinejdžerskom nevestom Rup Kanvar u jednom seocetu u severnoj državi Radžastan.
Bio je to, ističe Mita, 41. zvanično zabeležen slučaj od sticanja nezavisnosti 1947. godine.
Preambula zakona Radživa Gandija pozajmljena je iz Bentinkovog zakona.
„Bilo je to odavanje pošte, makar i nenamerno, dekolonizovane zemlje svom bivšem kolonizatoru", kaže Mita.
Pogledajte video: „Osećala sam kako mi se koža topi"
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
