Jedan od najplodonosnijih scenarista u poslednjih nekoliko decenija, Siniša Pavić, preminuo je u 92. godini u domu u Vlasotincu.
Višestruko nagrađivani autor, iza sebe je ostavio neke od najpoznatijih jugoslovenskih serija - „Pozorište u kući", „Otpisani", „Vruć vetar", a pisao je i scenarije za filmove „Tesna koža", „Laf u srcu", kao i „Višnja na Tašmajdanu" iz 1968. koji je rađen po njegovoj knjizi.
Njegovim scenarijom za „Bolji život", krajem osamdesetih godina započeće nova televizijska era, ne samo serija gde publika u više desetina epizoda prati sudbinu jedne porodice, već i njihovih repriza koje se i danas emituju na Radio-televiziji Srbije.
Među njima su i Pavićevi „Srećni ljudi", „Porodično blago", „Stižu dolari", „Bela lađa" i kao poslednja - „Junaci našeg doba".
Siniša Pavić je dobro razumeo vreme u kom je živeo i to je tajna njegovog uspeha, kaže glumac Vojin Ćetković.
„Uz veliki talenat, to je bio razlog što su serije bile toliko gledane.
„Njegovi likovi su prilično realni, ma koliko delovalo da su u nekim jakim bojama, oni su bili iz vremena u kom smo živeli", objašnjava Ćetković i dodaje da to povremeno nedostaje savremenim serijama.
- Preminuo lingvista Ranko Bugarski
- Milan Lane Gutović - Odlazak genija satire
- Cane Kurbla, Kurčubić - preminuo glumac Ivan Bekjarev
- Preminuo glumac Žarko Laušević: „Sudbina poput antičke tragedije"
Ćetkovićeva prva velika uloga u TV seriji bila je lik mladog golmana Branda u Pavićevom „Porodičnom blagu".
„Rekli su mi, ako budeš dobar u prvih desetak epizoda, Siniša će ti raspisati ulogu i tako je i bilo, igrao sam u skoro svakoj epizodi te velike serije", prepričava uz osmeh.
Ubrzo je usledio manje lep period, kada je tokom NATO bombardovanja 1999. Ćetković otišao u vojsku, ali tada mu je Pavić pokazao i kakav je čovek.
„On me našao i pitao 'Sine, kako mogu da ti pomognem', to je jedan od retkih ljudi koji me je tada nazvao i upitao da li mi nešto treba.
„Pamtiću ga i kao čoveka i kao velikog scenaristu", kaže Ćetković za BBC na srpskom.
Vest o njegovoj smrti rastužila je i velikanku jugoslovenskog i srpskom glumišta Svetlanu Bojković, koja je bila zvezda više Pavićevih serija - od Emilije Popadić u „Boljem životu, do sestre Antonije u „Srećnim ljudima".
„Ostavio je za sobom veliko i značajno delo koje je dragoceno i koje će trajati da nas podseća kakvi jesmo i kako nam ide u životu", kaže Bojković.
Likovi iz serije „Srećni ljudi", koja je obeležila devedesete u Srbiji, tri decenije kasnije su hit i na društvenim mrežama.
Isečci u kojima su, između ostalih, Radmila Savićević kao Riska i Velimir Bata Živojinović kao Arhanđel imaju desetine hiljada pregleda.
Šojić, Pantić, Šurda, Đoša, Tika Špic kao slika domaće stvarnosti
Duboko je pronikao u mentalitet balkanskog čoveka i stvorio lepezu vanvremenskih likova, čije dosetke ljudi generacijama znaju napamet.
Jedan od takvih je Srećko Šojić, neobrazovani, lakomi direktor državnog preduzeća, koji u kapitalizmu postaje još bogatiji i nastavlja karijeru u politici, a glumio ga je decenijama Milan Lane Gutović.
Kao u ogledalu, zasmejavao je publiku i poštenim, ali večno neuspešnim, porodičnim čovekom poput Dimitrija Pantića kog su igrali Nikola Simić i kasnije Petar Kralj.
Šojić i Pantić ostaće primeri mnogih balkanskih privatizacija i tranzicija.
Ovekovečio je i večno ojađenog ljubitelja grčke muzike, berberina sa niskim pritiskom - Šurdu koga je tumačio Ljubiša Samardžić.
„U svakome od nas postoje i Šurda i Šojić.
„Da nisam pravio gluposti kao Šojić ili da nisam bio nezadovoljan kao Šurda, verovatno ti likovi ne bi bili uverljivi", ispričao je Pavić za Novosti.
Životni put
Rođen je u Sinju, u Dalmaciji, 22. januara 1933. godine.
Otac mu je bio mornar u Austrougarskoj i učestvovao je u pobuni u Boki Kotorskoj 1917, ispričao je u jednom intervjuu.
Kada je Siniša imao pet godina njegova porodica se preselila u Beograd, gde će provesti ratne i poratne godine.
Pošto je rođen na teritoriji današnje Hrvatske, a život proveo u Srbiji, doduše decenijama u zajedničkoj državi, primećivao je sličnosti Srba i Hrvata.
Osim kratkog pamćenja, Hrvatima i Srbima je zajedničko odricanje od svega što je dobro, poput velikih umetnika.
„I jedni i drugi napadamo svoje najbolje ljude i to baš u onome u čemu su oni bili najbolji.
„Primera radi, Krleža je prokažen u Hrvatskoj jer je on to hrvatsko, purgersko društvo izvrnuo na postavu, ali se ovde zamerio Srbima jer negde neki njegov literarni junak kaže 'ti cigani srpski', i onda se to poistovetilo sa stavom autora, što je besmislica", rekao je Pavić svojevremeno.
- Miroslav Krleža, „hodajuća enciklopedija“, pisac oko čijih stavova se i danas lome koplja
- „Vi pucate u pravdu, živela sloboda“: Kako je okončana pobuna mornara Austrougarske u Boki Kotorskoj
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1956. i radni vek proveo kao sudija.
Pre nego što se zaposlio u sudu bio je nezadovoljan poslovima koje je radio, baš kao glavni lik serije „Vruć vetar".
Loši poslovi koje je morao da radi posle fakulteta, da bi pomogao ocu, inspirisali su ga za brojne komade i uneo je sebe u mnoge.
„U 'Diplomcima'sam preneo iskustvo tokom pripravničkog staža u velikom preduzeću 'Invest-import', a pozorišni komad 'Poltron' sam napisao na osnovu onoga što sam doživeo u preduzeću 'Srbokoteks' koje se bavilo otkupom kože", rekao je pisac.
Dobitnik je nagrade Dositej Obradović za životno delo 2020. godine.
Pavić je u penziji proveo četvrt veka i poslednje godine je živeo u Vlasotincu, na jugu Srbije.
Supruga Ljiljana Pavić bila mu je i saradnica na scenarijima.
Vlasotinčanima se odužio promovisanjem njihovog dijalekta kroz likove Đoše i Tike Špica u seriji „Porodično blago".
„Bio je naš sugrađanin, naš prijatelj, vlasotinački zet, čovek koji je pored svoje supruge toliko zavoleo Vlasotince da je u njemu proveo poslednje skoro tri decenije", poručio je predsednik opštine Bratislav Petrović.
Scenarista će u ovom gradu biti i sahranjen.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
