Prva stvar koju treba da znate o takozvanoj tempiranoj demografskoj bombi sa kojom se suočavaju zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva (UK) i Sjedinjenih Država (SAD) je da nikada ne koristite taj izraz.
S obzirom da stopa nataliteta nastavlja da pada u obe zemlje, primamljivo je koristiti izraz tempirana bomba.
Međutim, taj izraz ne vole demografi, stručnjaci za nauku o strukturi i biološkom i migratornom kretanju stanovništvu.
„Kao prvo, mrzim taj izraz", kaže Sara Harper, profesorka gerontologije (proučavanje uticaja starenja) na Univerzitetu u Oksfordu.
„Ne mislim da postoji tempirana demografska bomba, to je deo demografske tranzicije.
„Znali smo da će se ovo desiti, i to tokom 21. veka.
„Dakle, nije neočekivano i trebalo je da se za ovo pripremamo već određeno vreme".
- Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva
- Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
- Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
Međutim, razmere problema su ogromne.
Da bi zemlja povećala ili održala broj stanovnika potrebna je opšta stopa nataliteta između 2,1 i 2,4 deteta po ženi.
Ovo je poznato kao potreba proste reprodukcije.
Ipak, najnoviji podaci za Englesku i Vels pokazuju da je prosečna stopa nataliteta, koja se naziva i stopa ukupnog fertiliteta, opala na 1,49 deteta po ženi u 2022. sa 1,55 deteta u 2021. godini.
Stopa je u padu još od 2010. godine.
Slična situacija je i u Škotskoj i Severnoj Irskoj, koje vode posebnu evidenciju.
U međuvremenu, u SAD-u je stopa fertiliteta prošle godine pala na 1,62 deteta, što je rekordno nizak nivo.
Daleke 1960. godine bila je 3,65 deteta po ženi.
„U stvari, dve trećine zemalja u svetu sada ima stopu rađanja ispod potrebe proste reprodukcije", dodaje profesorka Harper.
„Niske stope imaju Japan i Kina, a najniža na svetu je u Južnoj Koreji".
Danas broj stanovnika zapravo raste samo u podsaharskoj Africi.
Kako je u Srbiji?
Zabrinjavajuće.
Od 1. januara do kraja avgusta u Srbiji rođeno je 909 beba manje nego u istom periodu prošle godine kada je demografska slika već bila rekordno niska.
Treba imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu, rekla je Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, za RTS.
Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, računajući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.
Međutim, kako navodi Gordana Bjelobrk, 1970. godine kada je Srbija imala približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.
„Za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas, nego da su te mere bile 1970-ih ili 1990-ih kad smo prvi put zabeležili negativan prirodni priraštaj", dodala je.
Procenila je i da će, ako se nastavi ovakva dinamika, odnosno trenutnim brojem rođenih i umrlih, u Srbiji 2050. godine biti milion ljudi manje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Ali čemu zabrinutost zbog pada nataliteta?
Ekonomski problemi koje takav pad može da prouzrokuje su značajni, jer se zemlje suočavaju sa uticajem kako starenja tako i smanjenja broja stanovnika, i manje radne snage u odnosu na broj penzionera.
Na primer, kako će zemlja da ostvari ekonomski rast ako preduzeća ne mogu da zaposle dovoljno radnika?
I kako brojčano manja radna snaga može da plaća penzije za mnogo veći broj penzionera?
To su pitanja koja muče ekonomiste.
Da bi povećale stopu nataliteta, zemlje mogu da olakšaju ženama da imaju decu, tako što će im ponuditi podsticaje za brigu o deci, kao što su poreske olakšice i produženo, potpuno plaćeno porodiljsko odsustvo.
Međutim, iako takve politike mogu da uspore pad nataliteta, retko mogu da preokrenu trend.
Jednostavno rečeno, što se žene više obrazuju i više rade i štede, to su im životi bolji.
Mnoge žene biraju da im ništa ne utiče na zarade i izglede za napredovanje u karijeri što majčinstvo često podrazumeva.
Dakle, odlučuju da imaju manje dece, ili da ih uopšte nemaju.
- „Izabrala sam da budem samohrana majka"
- Žene koje ne žele da rađaju zbog klimatskih promena i uticaja na svet
- Južna Koreja ima najnižu stopu nataliteta na svetu - zašto se onda ne rađa više dece
U osnovi, postoje dva načina na koja država može da se bori protiv pada nataliteta - da zadrži veći broj stanovnika u zemlji koji će da rade duže, ili da primi veći broj useljenika.
Treća mogućnost zapravo ne postoji.
Singapur je jedna od zemalja koje najbrže stare na svetu i odabrao je duži radni vek kao meru borbe protiv pada nataliteta.
„Mnogo truda se ulaže u podizanje starosne granice za odlazak u penziju, obuku za srednju životnu dob i podsticaje preduzećima da zapošljavaju ljude do 69 godina starosti", kaže profesorka Anželik Čan.
Ona je prva izvršna direktorka Centra za istraživanje starenja i obrazovanje u Singapuru.
To znači da kada radnici ispune starosnu granicu za penzionisanje, mogu da nađu novo zaposlenje ako to žele, objašnjava profesorka Čan.
U Singapuru je trenutno starosna granica za odlazak u penziju 63 godine, ali bi trebalo da se podigne na 64 godine 2026. i na 65 do 2030. godine.
Do tada se očekuje da će stariji koji žele ponovo da se zaposle moći da rade do 70. godine.
Profesor Čan kaže da vlada Singapura takođe povećava napore da osigura da svaki građanin ima lekara „koji mora da se brine o vama i da prati vaše stanje, i tako obezbedi da ima više ljudi sposobnih da nastave da rade".
Singapur troši ogromnu količinu novca „kako bismo imali najzdravije stanovništva i tako ljudima dali priliku da rade [u poznijim godinama]", dodaje.
U SAD-u, sve veći broj starijih Amerikanaca mora da radi da bi pokrili životne troškove, kaže Ronald Li, profesor emeritus koji predaje ekonomiju na Univerzitetu Kalifornije.
„Ako pogledamo proporciju potrošnje 65-godišnjaka i starijih u SAD-u koja se finansira produženim radom, ona je znatno veća nego u drugim razvijenim zemljama", kaže Li.
Dodaje da to nije loša stvar.
„Od suštinskog značaja za ceo svet je da promeni stav da stariji ljudi imaju pravo na neograničeno dug period dokolice.
„Ljudi su danas zdraviji, energičniji, kognitivno oštriji i spremni da nastave da rade u mnogo poznijim godinama nego ranije.
„Nadam se da će starosna granica za odlazak u penziju rasti do 70-ih godina".
Trenutno, Amerikanci dobijaju punu penziju sa 66 godina i dva meseca, ali će ta granica postepeno rasti do 67 godina.
Stav profesora Lija verovatno ne odobravaju mnogi ljudi, ali je u pogledu ekonomije takav pristup neizbežan.
Kako se životni vek produžava, državama je sve teže da isplaćuju penzije tokom dužeg vremenskog perioda.
Kompromis mora negde da se napravi, a duži radni vek je očigledno rešenje.
Postoji, međutim, još jedan mogući odgovor na ovaj problem, a to je povećana imigracija, kako kaže profesorka Harper.
No, ovo je očigledno vruć krompir za političare na obe strane Atlantika.
„U pogledu demografske slike, migracije bi lako mogle da reše problem nižeg nataliteta", kaže ona.
„Postoje politička i pitanja strategije i programa, ali demografski gledano, ono što treba da uradimo je da dozvolimo stanovnicima zemalja sa ogromnom stopom rađanja i ogromnim brojem radnika da se kreću po svetu možda u naredne četiri decenije i tako popune nedostatak radne snage".
- Iz Srbije se ne odlazi samo zbog para: „Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde"
- Pad broja rođenih beba u svetu imaće „zapanjujuće“ posledice
- Penzioner sam, a od plate živim
Svi znamo da postoji ogromno protivljenje velikim migracijama, iako čak i populistički režimi zažmure na jedno oko kada je potrebno.
Elizabet Kajper, pomoćnica direktora Centra za evropske politike, navodi Mađarsku kao primer.
Mađarska vlada tvrdi da ima nultu tolerancije prema migrantima, ali „znamo da su ove zemlje, iako to neće javno priznati, razvile prećutne strategije za selektivnu migraciju u sektorima kao što su nega i zdravstvena zaštita".
Naravno, problem je što u većini razvijenih zemalja broj imigranata nije ni blizu neophodnog da se nadoknadi opadajući natalitet, a ipak je useljavanje izuzetno nepopularno.
Demografi znaju da neko mora da popusti - zemlje će morati da nateraju ljude na duži radni vek ili da povećaju broj useljenika, a verovatno i da sprovedu obe mere.
Za to je potreban politički konsenzus, a političari znaju da tražiti od ljudi da prihvate veći broj useljenika ili produženi radni vek neće doneti glasove na izborima.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
