Jedno je sigurno: Srbi tradicionalno više veruju Rusima nego Evropljanima, ali je poslednjih godina primećen još jedan fenomen - srpski političari, naime, najviše veruju ruskim lekarima.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić , recimo, pre neki dan je, drugi put za dve godine, boravio na lekarskim pregledima u Moskvi, ali je taj put iskoristio i da se sretne sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. I mada mu od razgovora se evropskim kolegama često skače krvni pritisak, što je, prema pisanju tabloida, bio razlog da se obrati ruskim lekarima, očigledno je da mu ćaskanje sa Putinom nimalo ne škodi. Čak mu i prija, pa nije isključeno da je i Putinova "bioneregija" blagotvorna za zdravlje.
I ranije se dešavalo - u slučaju Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Dragan Jočića ili Ratka Mladića, da se insistira na ruskim lekarima. Vera u rusku medicinu nema veze samo sa stručnošću, koliko, čini se, ima veze sa poverenjem u "braću Ruse", ma koje oni profesije bili.
Kada je 2008. godine tadašnji ministar policije Dragan Jočić doživeo tešku saobraćajnu nesreću, u Beograd je stigao ruski neurohirurg Aleksandar Potapov sa vrhunskog moskovskog instituta "Burdenko". Prošle godine je u Ambasadi Rusije u Holandiji održan sastanak tima odbrane Ratka Mladića i ruskih lekara, koji su naknadno obavili pregled i napisali izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju. Čak je postojala i ideja da se Mladić iz Haga pošalje u Rusiju na lečenje. Slično je bilo i sa Miloševićem i Šešeljem.
Kupus gleda - meso vadi
Posle smrti bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u Sheveningenu, ekipa ruskih lekara, predvođena direktorom moskovskog instituta "Bakuljev" Leom Bokerijom, prekontrolisala je nalaze obdukcije i pregledala Miloševićevo telo. I Šešelj je imao više pregleda koje su obavili ruski doktori, a pisalo se da su Rusi Šešelju dali i neki specijalan lek, od koga se on oseća znatno bolje.
U paketu Vučićevog lekarskog pregleda našao se i Putin, kao deo njegove politike "i Rusija, i Evropska unija", za koju u srpskim narodnim umotvorinama postoji izraz: "Kupus gleda - meso vadi".
Nije tajna da je Vučić odrastao u rusofilskoj familiji, da je njegov deda iz Čipuljića kod Bugojna jašući konja jednom prilikom krenuo u Moskvu, ali je stigao tek do Doboja, kao i da je Vučićeva ćerka pohađala rusku školu u Beogradu. Sâm Vučić , recimo, odlično govori ruski, ali i engleski jezik, koji je savladao, pored ostalog, radeći u nekoj londonskoj gvožđari kada je imao dvadesetak godina.
Politički, dok je bio radikal, Vučić je uvek bio za okretanje Rusiji, ali je vremenom otkrio i Evropsku uniju, reklo bi se - više kao taktički deo svoje nove ideološke mantre: "Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane".
Evropa, navodno, bar javno nema ništa protiv oko Vučićevog koketiranja sa Rusima, mada bi bilo zanimljivo videti kakva su evropska razmišljanja na temu: kako gledaju na to što je on u Moskvi sa Putinom ćaskao i oko sastava nove srpske vlade.
Vučićevu tvrdnju da u Moskvi nije primao nikakve instrukcije, zanimljivo, demantovao je Kremlj istog dana. Odande je naveden citat Putinovog obraćanja Vučiću, koji glasi: "... Na parlamentarnim izborima vaša partija je izvojevala ubedljivu pobedu, računajući i za to neophodan broj mandata koji su pridoneli vaši saveznici... Želim da izrazim nadu da će kakav god da bude sastav vlade Srbije u njoj dostojno mesto zauzeti ljudi koji posvećuju ozbiljnu pažnju razvoju naših međudržavnih odnosa..."
Ruski predsednik je očigledno aludirao na Srpsku narodnu partiju Nenada Popovića, koja je na izborima nastupila na listi Vučićeve Srpske napredne stranke, a zalaže se za isključivu saradnju sa Rusijom. I verovatno na Socijalističku partiju Srbije, koja već godinama, preko ministarskih i direktorskih mesta u javnim preduzećima, kontroliše srpski energetski sektor, što je Rusima posebno bitno, pa su reformisani Miloševićivi socijalisti u nekoliko vlada ušli, kako se spekuliše, baš zbog direktnog uticaja Kremlja.
Papazjanija politika
E sad, to što su Vučiću intimno podjednako drage i Kaljinka i Oda radosti ne znači da je ta politika moguća i budućnosti. Male zemlje, poput Srbije, teško da mogu sedeti istovremeno na dve stolice a da im se jedna vremenom ne izmakne.
Medijska mašinerija srpskog premijera, zanimljivo, često optužuje evropske i američke političare i ambasadore da "tajno ruše Vučića". Odnos provučićevskih medija prema Rusiji, sa druge strane, više je nego fanatičan. Tabloid Informer, na primer, svojim čitaocima delio je besplatan poster Putina i prednjači u teorijama "zapadne zavere".
To je samo delić Vučićeve "papazjanija politike", u kojoj, između Moskve, Brisela i Vašingtona, ruska "bionergija" uvek ima mnogi važnije mesto nego prozapadna. I zato srpsko javno mnjenje više veruje da će nas izlečiti Rusi, nego neki tamo zapadnjaci.
Bonus video:
