Premijer Aleksandar Vučić i ja razgovarali smo o zahtevu ruske strane u pogledu statusa i tretmana osoblja angažovanog u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. Dogovoreno je da Vlada Srbije istraži uporedno sva prava i obaveze države prema humanitarnim centrima i njihovom osoblju i nakon toga donese ispravnu odluku, u interesu Srbije", rekao je predsednik Tomislav Nikolić u izjavi za „Politiku".
Ova tema nije od juče, ali je predsedničkom izjavom opet aktuelizovana jer je očigledno da će Aleksandar Vučić u svom prtljagu pred očekivani put u Moskvu, pominje se 21. decembar, morati da ponese makar nacrt rešenja.
Tokom ovonedeljne posete Sergeja Lavrova, kao i prilikom susreta svih najviših srpskih i ruskih zvaničnika poslednjih godina, neizostavno je bilo razmatranje pitanja humanitarnog centra, otvorenog u aprilu 2012. godine. Utoliko je bilo upadljivije da to nije pomenuto u zvaničnom saopštenju nakon beogradskog susreta Lavrova i domaćina, ali, eto, to pitanje se vratilo na scenu kroz predsedničku izjavu i Vučićev put u Moskvu.
Baza kraj niškog aerodroma „Konstantin Veliki", namenjena je brzom delovanju u slučaju prirodnih nepogoda i humanitarnih katastrofa u Srbiji, pa i u regionu. Od dana osnivanja postala je sumnjiva Zapadu, koji podozreva da bi lako mogla da postane - ruska vojna baza. Naročito kada se potegne pitanje potrebe izjednačavanja statusa ruske misije u Nišu i pripadnika NATO-a kada se nađu na teritoriji Srbije.
„Lično smatram da, ako su aktivnosti centra zaista isključivo humanitarne, ne postoji nijedna prepreka da zaposlene ne tretiramo kao i pripadnike drugih organizacija koje se bave srodnom delatnošću", rekao je predsednik Srbije za „Politiku".
Sad, teško da su pripadnici NATO humanitarci, ali eufemizmi o srodnim delatnostima, Nikoliću verovatno liče kao poželjan oblik javnog govora.
Sergej Lavrov je tokom posete Srbiji dao intervju za „Sputnjik" i bez okolišenja je rekao:
„Znate li da Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu EU smatra špijunskim gnezdom i pretnjom za bezbednost! A to što je tokom njegovog postojanja očišćeno od mina više od četiri miliona kvadratnih metara i deminirano oko 1.500 mina i ostalih eksplozivnih naprava, to što je taj centar pružao pomoć u gašenju požara na jugu Evrope, uključujući zemlje EU, o tome radije ćute. Štaviše, poznato nam je, pošto u EU ima mnogo zemalja i nema tajni, da Brisel traži od Srbije da zatvori taj centar ako hoće u EU i uopšte traži od Srbije da se ponaša onako kako se ponaša rukovodilac Crne Gore koji je naprosto prekršio sve svoje obaveze, svoja obećanja, izdao Rusiju, iako mu Rusija nije učinila ništa loše. Ako EU hoće na taj način da stiče prijatelje, onda se to zove družiti se protiv nekog, iako smo mi oduvek smatrali da se treba družiti s nekim."
Nije nemoguće da će se na ovom pitanju prelamati međunarodni položaj Srbije koji se najbolje može opisati banalnom činjenicom da se nalazimo između čekića i nakovnja.
Bonus video:
