U virtuelnoj Srbiji u kojoj žive premijer i njegovi saradnici sve se završava “dogovorom sa prijateljima”. To nisu prijatelji sa kojima se po kafanama nameštaju poslovi. To su premijerovi lični prijatelji: od Rudolfa Đulijanija i Sebastijana Kurca preko Borisa Džonsona i šeika bin Zajeda do Ciprasa i Micotakisa. Tu su i manje lični ali iskreni prijatelji Srbije: od Angele Merkel preko Si Đinpinga i Vladimira Putina do Ilhana Alijeva.
Ovde nije problem to što Vučić želi da zaseni prostotu i stvori utisak o sebi kao zvezdi međunarodne politike. Mnogi su najavljivali da će Srbija posredovati između Rusije i Turske, EU i Rusije u ukrajinskoj krizi, Grčke i Makedonije, a od nedavno i između Rusije i SAD. Problem nastaje ako Vučić poveruje da su mu svi ti državnici sa kojima ima protokolarne odnose prijatelji i da se poslovi u svetu zaista završavaju iz ljubavi i prijateljstva.
Mada, krajnji rezultat za građane Srbije je isti i ako vojnu opremu iz Rusije kupujemo po “posebnim cenama” i pod “posebnim uslovima” zato jer smo naivni ili zbog paketa skrivenih benefita, materijalnih ili političkih, za ugovarače. Već imamo iskustvo sa ruskim gasom koji smo jedno vreme plaćali po “posebnoj ceni” - višoj od ostatka Evrope, ili sa “posebnim uslovima” za NIS koji su podrazumevali izgradnju Južnog toka do koje onda nije došlo.
Sve dok Vučić ima neku računicu (sa jednim ciljem - ostati na vlasti još godinu dve), postoji nada da neće prihvatiti prevelike “poklone od prijatelja”, koji bi nas odvukli u finansijski kolaps. Za sada su to relativno podnošljive koncesije, ustupci i subvencije: zemljište dato prijateljima iz UAE ispod cene, hotel prodat arapskom prijatelju jeftinije nego što ga je država Srbija neposredno pre toga otkupila, zemljište u centru Beograda na par decenija i desetine miliona evra ulaganja u sređivanje tog zemljišta (pa ako ništa ne bude, dobićemo ga nazad za 30 godina), desetine miliona evra subvencija za Air Serbia i milioni evra izgubljene dobiti za Aerodrom Nikola Tesla, upošljavanje kineskih i azerbejdžanskih građevinara, uzimanje kredita pod uslovima koji su najpovoljniji jer je premijer tako rekao (kao što je rekao i da imamo najveću stopu rasta BDP ili prvi suficit u istoriji) itd.
Akcije premijera i njegovih prijatelja uvek su upakovane u nekoliko marketinških slojeva, za sve stratuse Vučićevih birača. Za ljubitelje njegovih ekonomskih reformi tu su brojevi, mahanje papirima i magična reč “najpovoljnije”. Za napredne radikale sve to činimo da bismo bili lepši, veći, pametniji, bolje naoružani, razvijeniji od mrskih suseda. Za osiromašene i ponižene to radimo zbog njih, jer će nam svima biti bolje već za 2-3 godine.
Jedan od svežijih primera je navala kineskih turista koju očekujemo ne za 2-3 već sledeće godine. Biće ih 10 puta više od bugarskih turista na dočeku prošle Nove godine u Beogradu - između 400.000 i milion. Premijer je uzdržan, on očekuje 400-600 hiljada, ali kaže da kineska ambasada procenjuje da će ih biti milion. Poređenja radi, u prvih 9 meseci 2016. Srbiju je posetilo ukupno nešto manje od milion turista. Naravno, Kinezi neće doći peške, pa je uslov za njihov dolazak uspostavljanje direktne avio linije. To bi verovatno bila najisplativija linija u istoriji našeg avio saobraćaja, jer bi nam bilo potrebno 6 letova dnevno 365 dana godišnje da dovedemo samo pola miliona turista iz Kine. Možda će zbog toga Air Serbia morati da od Etihada iznajmi avione po posebnoj ceni i pod najpovoljnijim uslovima (dogovorenim, pogađate, sa našim prijateljima).
Ali ko te pita za troškove ako ćemo da nadigramo Hrvate. Naime, premijer je zamolio kineske prijatelje da ne uspostavljaju avio liniju Peking-Zagreb dok ne uspostave liniju Peking-Beograd. I oni su pristali. A biće i bonus linija Šangaj-Beograd. Pritom, niko nije pitao ni premijera ni direktorku TO Srbije koja ponavlja premijerove najave, koliko je Kineza bilo u Srbiji ove, prošle, pretprošle godine i šta ih je ranije sprečavalo da dođu u većem broju. Od nje smo čuli da se “Srbija već duže vreme priprema za dolazak turista iz Kine” i da je “TOS ove godine imao uspešan nastup na kineskom tržštu, koji se poklopio sa objavama o ukidanju viza, što je izazvalo veliko interesovanje kineskih građana i oganizatora putovanja, koji su prepoznali Srbiju kao destinaciju na koju će kineski turisti vrlo rado ići”. Kako je to jednostavno - dobar štand na sajmu turizma i eto pola miliona turista, ako ne i ceo milion. Čim završimo formalnosti oko ukidanja viza i uspostavimo avio liniju.
Bilo bi šteta ne primeniti ovaj recept na zemlje sa kojima već imamo bezvizni režim i avio linije. Samo se postavlja pitanje da li ćemo imati dovoljno hotela da smestimo sve te milione turista. Ili ćemo morati da uzmemo povoljne kredite od prijatelja, koje bismo preusmerili njihovim firmama da nam izgrade hotele. Za početak, možemo od šeika da otkupimo onaj hotel na Kopaoniku, po prijateljskoj ceni.
(peščanik.net)
Bonus video:
