Milo Đukanović je dobio parlamentarne izbore u Crnoj Gori, ali je promašio apsolutnu većinu. Zato sada mora da nađe koalicionog partnera To su bili sa uzbuđenjem očekivani izbori: po prvi put, od kad je Milo Đukanović prije 25 godina preuzeo vlast u maloj, ali strateški važnoj Crnoj Gori, i koju drži što kao predsjednik što kao premijer skoro neprekinuto u svojim rukama, izgledalo je da opozicija ima šanse da smijeni dugotrajnog vladara nad 625.000 stanovnika u ovoj zemlji. Ali, izgleda, desilo se drugačije.
Premijer, star 54 godine, a koji je Crnu Goru 2006. odveo u nezavisnost, sa svojom Demokratskom partijom socijalista (DPS), a posle prebrojavanja svih glasova, dobio je 41 odsto i time 36 od 81 poslaničkih mjesta. Ostatak od minimum 5 mjesta, koliko mu je neophodno za vladu, Đukanović hoće da obezbijedi koalicijom više manjih partija bosanskih Muslimana, Albanaca i Hrvata.
Ukoliko mu ovo uspije, Đukanović želi da nastavi pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom i uz to Crnu Goru učlani u NATO - odgovarajuću ponudu NATO je poslao već 2015.
Rezultat izbora je i poraz Rusije: Moskva bi rado htjela da vidi jednu opozicionu partiju kao pobjednika izbora, da bi svoj uticaj na Balkan makar zadržala. Rezultat je takođe kočnica maloj grupici demokrata i reformista, koji su se nadali, da će okončati Đukanovićevu vladavinu nad notorno korumpiranom mini-državom.
Crna Gora je više jedna klanovski vođena knjaževina nego moderna država. Samo zato što je posjedovao diplomatski imunitet, šef crnogorske vlade Đukanović je 2009. izbjegao optužnicu italijanskog državnog tužilaštva za borbu protiv mafije, a zbog njegovog dugogodišnjeg učešća u mafijaškoj bandi koja je prošvercovala cigarete u milijardama eura.
Američki nadzorni organ nad berzama, SEC, tvrdi da su kad je njemački Telekom preko svoje mađarske podružnice preuzeo crnogorski, menadžeri Đukanovićevoj sestri, advokatici Ani, i još „minimum dvojici članova Vlade“ isplatili oko 9 miliona dolara mita. Đukanović i Kolarević su odbacili ove optužbe, ali Telekom je kasnije organima SAD uplatio 95 miliona dolara da bi oni obustavili proces. Drugu najveću banku u Crnoj Gori klan Đukanovića koristi kao poveći automat za pare, a sin Blažo upravo je dobio da gradi hidroelektrane.
Aktuelno je Crna Gora centralna tvđava šverca kokaina ka Evropi, a zbog krvavih obračuna u posao uključenih mafijaških grupa stalno su na naslovnicama.
Puno Crnogoraca je nezadovoljno. Nezaposlenost među mladima je oko 40 odsto, a po posljednjim podacima Eurobarometra 69 procenata Crnogoraca nezadovoljno je svojom ekonomijom. Samo oko trećina ljudi smatra da je Crna Gora na pravom putu.
I zašto je onda Đukanović dobio izbore, ako je na njih izašlo čak rekordnih 73 odsto birača?
Dio odgovora se nalazi u samoj organizaciji izbora, a dio u opoziciji. Puno Crnogoraca rade kao službenici ili su u državnim firmama - ako bi glasali protiv Đukanovića, onda bi to za njih bilo poprilično opasno. Sem toga, birački spisak je po svemu sudeći masovno manipulisan, u njemu ima i puno davno preminulih. Od 525.000 navodno legitimnih birača, krovna institucija crnogorskih građanskih nevladinih inicijativa MANS, njih 170.000 definiše kao problematične. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova je stoga odbio da potpiše valjanost tog spiska pred same izbore - ali ga je potpisao njegov službenik.
Na sam dan izbora pronađeni su birački listići sa identičnim serijskim brojevima, a priča se i o kupovini glasova. Sem toga, opozicija je usitnjena: 17 saveza je bilo na izbornoj listi. Najveća opoziciona grupacija, Demokratski front, dobila je oko 20 odsto, ali se smatra da je instrumentalizirana od strane Rusije.
(Sueddeutsche Zeitung)
Prevod: M. VULETIĆ
Bonus video:
