Peticija za ostavku Dmitrija Medvedeva objavljena na sajtu Change.org, dobila je očekivanu podršku. Dok čitate ovaj tekst, nju je već potpisalo više od 230 hiljada ljudi.
Autor peticije, Moskovljanin Aleksandar Li, naveo je tri sasvim konkretne primedbe na račun Medvedeva.
Prva je vezana za nedavni nastup ruskog premijera na omladinskom letnjem forumu „Teritorija smisla na Kljazmi“. Izvinjavam se čitaocima za malu digresiju, ali prosto sam prinuđen da izrazim iskrene čestitke bezimenom činovniku koji je ovoj manifestaciji smislio naziv. Uveren sam da Žvanjecki i Šenderovič sada pucaju od zavisti, a da seni Iljifa i Petrova liju nevidljive suze jer im se nikada neće pružiti prilika da prestignu ovog anonimnog genija. On je svu besmislenost ove manifestacije tako vrcavo i lako spojio sa njenim nazivom da se ovo malo remek delo humora i satire zaista teško može prevazići.
Nego da se vratimo Medvedevu. On je 2. avgusta 2016. na pitanje jednog od učesnika foruma zašto su plate policajaca i službenika državne bezbednosti po nekoliko puta veće od profesorskih, ovom mladom predavaču iz Dagestana odgovorio sledeće: „Umesto što zavidite policajcima, bolje bi vam bilo da sebi nađete neki dodatni posao ili (brate) batalite profesuru i bacite se na biznis“. Mnogi političari i publicisti, od Gudkova do Višnjevskoga, već su komentarisali ovu izjavu, tako da tu ne bih imao šta da dodam. Ali jedno je sigurno: Medvedev je i ovoga puta bio u svom elementu.
Druga primedba zbog koje inicijator peticije misli da bi Medvedevu trebalo uručiti ostavku je da se premijer Rusije bavio „reklamiranjem kompanije Apple“. Taj Aleksandar Li je zaista pravo zlopamtilo. Prisetio se događaja od pre šest godina, epizode u kojoj je Stiv Džobs (tada još uvek živ) Medvedevu poklonio svoj novi ajfon. I bez obzira na to što mu je u međuvremenu glava našeg Rosteha Čemezov dao na poklon naš, domaći YotaPhon, Medvedev - zamislite - Džobsov poklon nije bacio. I ne samo da ga nije bacio. Medvedev je Čemezovu tom prilikom rekao da „naš aparat još uvek nema one kvalitete koje njemu slični aparati u svetu poseduju“.
A treći razlog zbog kojeg bi svakako trebalo oterati Medvedeva je taj da je naš premijer na svečanom otvaranju Olimpijade u Sočiju - spavao. Ovde treba reći da je autor peticije malo preterao, da nepotrebno cepidlači i da, što se ovog razloga tiče, ipak nije u pravu. Jer prvo, Medvedev gotovo uvek i na svakom mestu spava. Ima se utisak da on čak i dok govori spava. Čini se da je on jedan od ljudi koji imaju onaj veoma nezgodan običaj da u snu govore. I drugo, sada kada smo saznali odakle našim sportistima tolike pobede na sočinskoj Olimpijadi, što se mene tiče Medvedev zaslužuje puno opravdanje. Tu sramotu je zaista trebalo prespavati.
Za lov na Medvedeva nije potrebna nikakva dozvola. Cele godine, bez obzira na lovnu sezonu, za sve zainteresovane i na celoj teritoriji Ruske Federacije, lov na Medvedeva je otvoren. Važno je napomenuti da je ova nova sportska disciplina - i za lovca i za lovinu - apsolutno bezopasna. Sličnu peticiju je u februaru ove godine inicirao i Mihail Deljagin. U njoj je naveo da se „životi svih građana Rusije urušavaju“ i da je razlog tome zlonamerna delatnost predsednika vlade Medvedeva. Gde je uspeo da vidi bilo kakvu „delatnost“ našeg premijera, Deljagin nažalost nikada nije precizirao.
Već na samom startu priprema za nove parlamentarne izbore, lov na Medvedeva je dobio masovni karakter. U njemu učestvuju svi koji pretenduju na udobne fotelje u državnoj Dumi. Najglasniji su, naravno, komunisti Zjuganova i stranka LDPR Žirinovskog. Partija „Serjože diverzanta“ već nekoliko meseci prikulja potpise 10 miliona ruskih građana pod ultimativnim naslovom „Uradi ili idi“. Pažljivo sam pogledao spisak svega što bi po mišljenju stranke Pravedna Rusija Medvedev morao da „uradi“. U tom spisku je sve ispravno napisano: penzije povećati, zdravstvo i obrazovanje moraju biti besplatni, deo poreza ukinuti i što je najinteresantnije, izvršiti totalnu kreditnu amnestiju stanovništva. Posebno mi se dopala tačka o nacionalizaciji komercijalnih banaka. A kada sam pročitao programske direktive njihovog delegata Semjona Bagdasarova kojima se sugeruše da je „čitavo postsovjetsko prostranstvo zapravo naša teriotorija“ i „da nas bog poživi, pa da sprovedemo još nekoliko akcija nalik na onu krimsku“, iznenada sam pomislio da možda i nije tako loše da Putinova Rusija ima premijera koji sve vreme spava. Čak i ako ponekad u snu ponešto i lupi… Šta smeta? Zašto smo se svi nakostrešili na njega?
Aleksandar Li, autor ove najnovije peticije za ostavku Medvedeva, nam saopštava: „Riba od glave smrdi i to je možda odgovor na pitanje zašto su naši ministri tako 'efikasni?'” Meni je zaista teško da zamislim čoveka koji živi u Rusiji (ili čak samo izdaleka posmatra šta se u Rusiji događa), a da pri tome Dmitrija Anatolijeviča Medvedeva vidi kao „glavu“ nečega, pa makar to bila i riba. To bi moralo da znači da on (ili ona) nikada u životu nisu videli našeg premijera, kao i to da ga nikada u životu nisu čuli.
I kome se to autor peticije i njeni potpisnici obraćaju? Oni svoj zahtev upućuju Putinu, a to je, priznaćete, krajnje čudno. Smisliti besmisleniju adresu od ove je gotovo nemoguće. Meni je čak neprijatno da objašnjavam zašto, tim pre što je to vrlo precizno već objasnio Putinov pres sekretar Peskov. Odgovarajući novinarima na još jedan u nizu „bisera“ koje smo imali prilike da čujemo od Medvedeva, on je u vezi učiteljskih i profesorskih plata rekao da predsednik vlade bespogovorno izvršava naređenja koja su mu upućena s vrha države.
Velike japanske korporacije su odavno uvele efikasan metod za smanjenje stresa kod zaposlenih. Njima je dozvoljeno da do mile volje mlate lutku svoga načelnika. Radno mesto te lutke je u ruskoj politici dodeljeno Medvedevu. On ionako spava - neće ni osetiti.
(Kasparov.ru; Peščanik.net; prevod: H. MORENO)
Bonus video:
