Godina koja - kako to novindžije vole da kažu - ostaje za nama mogla bi se nazvati godinom velike konfuzije, a kakva će biti ova što dolazi, to ćemo tek videti, mada, onako intimno, držim da od nje ne bi trebalo previše očekivati. Tako je to kad naši preci nisu slušali vračeve iz Amazonije, sećate se valjda priče o "civilizovanim" istraživačima i "divljim" plemenima", prepričao sam je vaktile u famoznom.
Ima tome iha-ha otkako podozrevam da su civilizacija i kultura žestoko precenjene. Ono jeste da je - što rekli socijalisti - lepše sa kulturom i da je u civilizovanom svetu udobnije, ali sve su to ekstremno krhke konstrukcije. Očas se to posla - ne treba tu više od dva-tri mitinga - uruši i na površinu sveta pokuljaju potisnuti mrakovi, strahovi i nasilnost. Ima jedna poučna knjiga, "Ekonomija Trećeg rajha", koja je belodano pokazala da su velike priče, nordijska rasa, hiljadugodišnji Rajh, eugenika i ostale naci trice i kučine bile samo izgovor za povratak na - u suštini najprobitačniju - ekonomiju varvarstva, što će reći - šta ti treba, to otmeš. Hitler i Gering su otimali teritorije, rudnike i umetnine, naci-sirotinja raja, takozvani prašinari, otimali su šunku, mast, buter i najlon čarape. Maltene ono... svako prema mogućnostima, svima prema potrebama, beše li tako?
Tako to - uz nešto manje krvi i bez (masovnih) koncentracionih logora - ide i dan danas i tako će - kako stvari stoje - ići dok je sveta i veka. Ima optimista - naročito na takozvanoj levici - koji smatraju da se stvar sa ustrojstvom sveta može popraviti, za razliku od, recimo, Žozefa de Mestra (i još nekih svata do čijeg mišljenja držim) koji drže da to nije moguće - i štaviše - da to tako i treba jer je istorija sveta u stvari istorija njegovog samouništavanja.
Nije, međutim, sve tako crno ni kod De Mestra. Kaže De Mestr da ako svet i nije moguće popraviti, nije nemoguće popraviti sebe. Dalekovid kakav je bio - metr De Mestr je rekao i to da će svet postajati sve gori, što se više bude pokušavalo da se popravi. Vreme je pokazalo da je u pravu. A to što današnji svet nije onoliko loš koliko bi mogao biti, za to ne treba zahvaljivati "napretku", nego raslabljenosti modernog čoveka. Naprosto - niko više nema ni volje ni živaca da se odaje genocidima, deportacijama, da se smrzava i da čuči u rovovima... Luksuz je dibidus upropastio poslove zverstva. Pogledajte samo kako su opremljeni vojnici današnjih armija... Kao manekeni. Na svakom hiljadu i po evra opreme. Što reko Oliver Mandić - kad prdne, ode dvadeset evra. No, prekardaših! Ako već ni kod De Mestra nije sve crno, zašto bi bilo kod mene. Ako se budete klonili sveta i - naročito - istorije, nije sve izgubljeno. A ako - u granicama svojih skromnih mogućnosti, naravno - budete popravljali sami sebe i svet će, iako je tirjan tirjaninu, biti bolji prema vama. U granicama njegovih još skromnijih mogućnosti. Srećna nova!
(Danas)
Bonus video:
