Svakoga dana u svakom pogledu Srbija sve više napreduje. I to krupnim koracima: “Srbija sledi Švedsku i izbacuje gotovinu iz upotrebe?” javlja tako odlično informisani, ali bespotrebno skeptični sajt B92, koji povodom vesti da Švedska prva u svetu iz platnog saobraćaja izbacuje papirnati novac i metalne novčiće, istražuje kako stoje stvari u Srbiji.
“Mora se priznati da i Srbija postaje digitalno sve pismenija. Ne samo da je broj plaćanja preko interneta premašio one na šalterima, već imamo i dobru bazu da se razvoj nastavi. Kod nas 65 odsto građana poseduje računar, samo jedan procenat manje ima priključak na internet, a čak 55 odsto građana je na društvenim mrežama”, dobre vesti javlja dr Branko Živanović, profesor sa Beogradske bankarske akademije.
Pa kaže: “Dodatni vetar u leđa elektronskom plaćanju daje zakon o platnim uslugama čija je primena počela oktobra ove godine. Tu je regulisano i pitanje elektronskog novca, a to će ova plaćanja učiniti jeftinijim i pristupačnijim običnom čoveku. Kod nas stasavaju generacije koje ne mogu da zamisle život bez laptopa, tableta ili mobilnog telefona. Zbog sveta toga mislim da će se kod nas elektronska plaćanja brže razvijati nego što se to u prvi mah čini”.
Profesor Živanović zna šta priča, čovek se razume u ekonomiju i finansije, a da je u pravu kada kaže da Srbija ukida keš brže nego što se to u prvi mah čini, govore i svakodnevni naslovi iz odlično obaveštenih srpskih medija. Papirnate banknote i metalni novčići iz platnog saobraćaja Srbije nestaju takvom brzinom da uopšte nije isključeno da Srbija već do Nove godine sustigne Švedsku.
“Srbija nema novca za funkcionisanje zdravstvenih ustanova”, nedavno je tako javio odlično obavešteni B92, objašnjavajući kako je u kasu zdravstva uplaćeno čak četrnaest milijardi dinara manje nego u istom periodu prošle godine, a sjajne vesti o ukidanju gotovog novca u Srbiji proteklih su meseci sustizale jedna drugu. Evo samo nasumičnog pogleda na naslovne stranice srpskih novina.
“Srbija nema novca za besplatnu vantelesnu oplodnju kod bračnih parova koji ne mogu da dobiju decu prirodnim putem!”, “Srbija nema novca za transplantacije!”, “Srbija nema novca da proširuje socijalna davanja siromašnim porodicama!”, “Srbija nema novca za finansiranje zaštićenih područja!”, “Srbija nema dovoljno novca za zaštitu životne sredine!”, “Srbija nema novca za energetsku efikasnost!”, “Srbija nema novca za ozbiljnije kontrole goriva!”, “Srbija nema novca za kupovinu novih ruskih Migova!”
Pa još: “Srbija nema novca za poljoprivredu!”, “Srbija nema novca za subvencije agraru!”, “‘Srbija nema novca za otkupljivanje pšenice od poljoprivrednika!”, “Srbija nema novca za protivgradne rakete!”, “Srbija nema novca za finansiranje navodnjavanja tri i po miliona hektara obradivih površina!”, “Srbija nema novca za ugrožene u katastrofalnim poplavama!”, “Srbija nema novca za angažovane na javnim radovima!”
Pa još: “Srbija nema novca za povećanje plata zaposlenima u prosveti!”, “Srbija nema novca za mlade naučnike i studente!”, “Srbija nema novca za školovanje mladih talenata!”, “Srbija nema novca za kulturu!”, “Srbija nema novca da finansira snimanje filmova!”, “Srbija nema novca za Balkan teatar fest u Danilovgradu!”, “Srbija nema novca za svoj najtrofejniji sport”, objavio je ovoga leta i Vaterpolo savez Srbije.
Papirnati novac polako nestaje iz srpskog života, i samo je zapravo pitanje vremena kada Srbija više uopšte neće imati novca. “Pola Srbije nema ni 10.000 dinara u kući”, novu ohrabrujuću vest o nezaustavljivom trendu ukidanja gotovine u Srbiji javio je tako pre nekoliko meseci odlično informisani Republički zavod za statistiku, izvestivši kako svaki četvrti Srbin nema za meso u tanjiru, na letovanje može tek svaki treći, dok skoro 20 odsto građana nema ni za grejanje. Objašnjavajući pak kako su Srbi potrošili 2,4 odsto hleba i peciva manje nego prošle godine, kao i 6,5 odsto mesa i 4,7 odsto mleka, ekspert u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković nedavno je objavio: “U Srbiji nema novca ni za hleb!”
Vesti o povlačenju gotovog novca iz platnog saobraćaja stižu sa terena gotovo svakodnevno, a srpske opštine takmiče se koja će pre da objavi potpuno ukidanje keša.
“Opština Mionica nema novca da pomogne sedmočlanoj porodici Uskoković iz sela Planinica, čija je kuća predviđena za rušenje još nakon zemljotresa 1998. godine!”, “Subotica nema novca za nove investicije!”, “Nema novca za nastavak rada Sigurne kuće u Pančevu!”, “Oko hiljadu i petsto osnovaca u opštini Palilula nema novca za užinu!”, “Beograd nema novca za nastavak rekonstrukcije platoa kod Pobednika!”, “Samohrana majka nema novca da zameni deci naočare”, nedavno je tako Blic pisao o gospođi Ružici, koja je iz svakodnevnog života izbacila keš i sa decom u selu Vitkovac kod
Kraljeva živi u kući od blata.
Srbija tako ne samo da polako, ali sigurno sustiže Švedsku, i ne samo da u potpunosti ukida gotov novac, nego ide i krupnim korakom dalje. Pre mesec-dva, na primer, svi su odlično obavešteni srpski mediji javili kako gotovog novca za isplatu plata nema ni u nadaleko čuvenoj tvornici zlatnog nakita i zlatnika Zlatara Majdanpek.
Dok Švedska, naime, ukida papirnate banknote i uvodi elektronsko plaćanje, Srbija ide korak dalje i postaje prva zemlja na svetu koja radnike bukvalno plaća - suhim zlatom.
“Nije bilo novca za zaostalih šest plata, u periodu između marta i jula, a pošto su naše plate u proseku bile malo iznad minimalne, oko 25.000 dinara, rešili smo da radnike isplatimo sa dvadeset pet grama zlata, odnosno reprezentativnim proizvodima zlatnika od po dva grama”, objasnila je direktorka tvornice Milica Jasenski, zvana Milica Antoaneta, novu ekonomsku strategiju Vučićeve Srbije: “Ako nemate novca, trošite dukate!”
Bonus video:
