Previše je lažne ganutljivosti u ideji da se ispod Titovog spomenika napiše „Zahvalni građani Podgorice i Titograda“. Spomenik čije je postavljanje planirano u parku nedaleko od hotela Podgorica, zasigurno se neće uklapati u ambijent, jer je novonikli podgorički „kompleksaški oblakoder“ koji ruži sliku hotela Podgorica, ipak toliko efikasan da će pored njega štrčati čak i Titov spomenik.
Jedino ispravno što bi se moglo sa naše strane napisati ispod Titovog spomenika je u najkraćem: „Skrenuli smo s puta“. U svakom smislu. U tom slučaju, baš pored hotela Podgorica i tog velikog „kompleksaškog oblakodera“, Tito sa tim natpisom imao bi smisla. Ovako, natpis „Zahvalni građani Podgorice i Titograda“ zvuči prazno, baš zato što je taj natpis ispunjen patetikom, do granice gadljivosti, a ne ciljane ganutljivosti.
Jer, grad se morao odlučiti, ili spomenik podižu građani Titograda, ili Podgorice. Nema sredine, iako je riječ o jednom te istom gradu, u ovom vidu natpisa, simbolika se potire i ne ostaje ništa. Mogli su da produže spisak, da napišu: „Zahvalni građani Podgorice i Titograda, Goljemada, Zlatice, Tološa, Starog Aerodroma (bez Tuzi), Konika, Birzuminijuma, Ribnice, Duklje, Rogama, Stare varoši, Bloka 5, 6 i 9, Momišića, Centra, Preko Morače, Maslina, Murtovine, Botuna, Malog brda, Donje i Gornje Gorice, Kakaricke gore, Drača, Mahale, Zabjela, Vrela Ribničkih, nabrajati sve dok se neko naselje u Podgorici ne naljuti.
Ovako, neko je pokušao biti dovitljiv bez konsultacije sa normalnim istoričarem, ili nedajbože stručnjakom za advertising. Neko se napravio pametan, a ostali su vjerovatno odmah počeli pljeskati oduševljeni idejom, i sve je otišlo naopako.
Zahvalni građani Podgorice i Titograda ne postoje. Postoje zahvalni građani izvjesnog grada. Mada, da su stanovnici potpisani samo kao „građani“ to bi bio možda i preveliki kompliment za njih. Urbanisti i arhitekte to znaju najbolje, skrenulo se sa puta koji je bio za vrijeme Titograda zacrtan tako da Podgorica postane moderan grad, okrenut čovjeku sa koliko-toliko naprednom arhitekturom i urbanizmom.
Upravo mili Mugi, najpoznatiji prethodnik današnjeg gradonačelnika, dugogodišnji šerif-gradonačenlik iza koga su „ostali samo Mugići“ zaslužan je što Podgorica ima možda jedan od najružnijih trgova u Evropi, što nema tramvaj i dalje, što nema obećanih pet bazena, što su nicale zgrade tako intezivno i neplanski da na Zabjelu postoji mini-naselje koje s pravom nosi naziv Hemoroidi. On je dozvolio da se od glavne ulice u Podgorici napravi ruglo, za njegovo vrijeme nastao je City Kvart bez drveća i parkova.
I zato danas dobijamo Tita u Podgorici, idemo u rikverc do u vrijeme kad nam je bilo naizgled dobro, da još neku ideju osim LSCG maznu, ovog puta da se kite Titovim perjem, kad svog nemaju.
Ali makar da su pogodili natpis, pa da se taj spomenik aplauzom dočeka. Ovako, „zahvalni građani Podgorice i Titograda“ ostaće da štrči. Na grobu Peka Dapčevića nalazi se mala petokraka, i ispod nje piše samo „Peko Dapčević“ i ništa drugo, ni datum, ni titule, ništa. Samo to. Mogli smo i mi Titu da napišemo samo „Tito“, nego, nismo mi dorasli toj jednostavnosti još uvijek. Imamo još toliko toga da uprskamo.
Bonus video: