Istraga o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti, ulazak opozicije u vladu, ostavka premijera Gruevskog i regulativa za vanredne izbore zakazane za kraj aprila 2016. To su, uz slobodu medija, ključne tačke pregovora za izlazak Makedonije iz krize koji su, uz dozu, dramatičnosti, obnovljeni u subotu.
Početkom prošle sedmice bili su prekinuti pregovori za sprovođenje Dogovora iz Pržina (Skopsko naselje gde je, uz međunarodno posredovanje, potpisan) za izlazak iz krize. Očekivano, budući da političke partije koje uz posredovanje EU pregovaraju mesecima, gotovo da nisu odmakle od početka. (...) Prekidi pregovora, kao ovaj koji je trajao pet dana, najnepoželjnija su opcija koja s pravom izaziva zabrinutost i neizvesnost. Kriza koja već mesecima potresa Makedoniju može da se otme kontroli sa nesagledivim posledicama. Tim više što političke partije najavljuju rezervne scenarije koji sigurno ne slute na dobro.
Blokada prelazne vlade
Učešće opozicije u prelaznoj vladi koja treba da pripremi i sprovede prevremene izbore bila je sporna odredba o kojoj nije postignuta saglasnost ni posle 15 sati pregovora. To je jedna od ključnih tačaka od koje i zavisi da li će biti stvoreni uslovi za fer i slobodne izbore kao osnov za izlazak iz krize. Nije pomogao ni pritisak visokih posrednika EU i SAD, pa su pregovori bili prekinuti.
Opozicija, prema Dogovoru, treba da sa dva ministra - za unutrašnje poslove, te za rad i socijalnu politiku, kao i sa tri zamenika u finansijama, poljoprivredi i administraciji, učestvuje u prelaznoj vladi. Ova ministarstva okarakterisana su kao izvor manipulacija i kiljentelizma na prethodnim izborima i predviđeno je da ih pred izbore kontroliše opozicija.
Vladajuća koalicija, VMRO-DPMNE i DUI, nastoji da ograniči i svede na formalnost ulogu predstavnika opozicije u prelaznoj vladi. (...) Vladajuća koalicija, koja ne skriva odbojnost zbog 'mešanja' opozicije u vladu, uspela je, bar zasada, da blokira ovaj proces. Kakve se tek blokade mogu očekivati u decembru kada, prema Dogovoru, Nikola Gruevski posle gotovo 10 godina na vlasti treba da napusti funkciju premijera. Zameniće ga predstavnik vladajuće partije kojeg on izabere.
Zahtev lidera vladajućih partija da se zabrani objavljivanje tonskih snimaka iz afere 'Prisluškivanje' bio je još jedan od ključnih povoda za blokadu i prekid pregovora. Prethodno je povučen iz procedure njihov krajnje sporan predlog zakona kojim se uvodila cenzura za aferu 'Prisluškivanje', a novinarima pretilo kaznom od četiri godine zatvora. Afera 'Prisluškivanje', tzv. 'bombe' koje je objavljivala opozicija, svedoče o kršenju zakona, korupciji i izbornim manipulacijama u koje su umešani visoki funkcioneri partija vladajuće koalicije. (...)
Aktuelni funkcioneri se boje silaska sa vlasti jer bi tada mogle izaći na videlo i druge tajne koje su 'bombe' samo najavile. Uporedo sa regulisanjem (ne)objavljivanja snimaka prisluškivanja treba da se donese zakon o 'zviždačima'. Oni bi, u zamenu za oslobođenje od optužbi, svedočili ili predočili dokaze o kriminalu u redovima vlasti. (...)
Opozicija se Dogovorom iz Pržina obavezala da ne objavljuje snimke prisluškivanja i da sve dostavi Specijalnoj tužiteljici Katici Janevoj. Ona je izabrana na osnovu Posebnog zakona usvojenog u Sobranju i ima mandat da istraži sve navode iz afere prisluškivanje u koje su umešani visoki funkcioneri, uključujući i premijera Gruevskog.
Opstrukcijama, koje se ne mogu direktno dovesti u vezu sa vladajućim partijama, ali im svakako idu u prilog, odmah su počele blokade rada tužiteljice Janeve. Savet javnih tužioca prepolovio je tim od 14 pomoćnika koje je ona predložila, a Zakon o Specijalnom tužiocu osporen je pred Ustavnim sudom. Predlog je poslao i predsednik parlamenta Trajko Veljanovski, koji je postavio na glasanje, navodno, sporni zakon?! Jasno se i ovde vidi zavisnost pravosuđa od vlasti, ukazuju strani posrednici. (...)
Konfrontacije odlažu početak rada Specijalne tužiteljice. Opstrukcije i napadi na Janevu počeli su nakon što je, nesmotreno ili namerno, najavila da će prve optužnice iz afere prisluškivanje biti gotove do sredine decembra. To je očigledno jako uznemirilo funkcionere koji se mogu naći pod istragom, a koji, uprkos indicijama o kriminalu, ne podnose ostavke i ne skrivaju ambicije da ponovo osvoje vlast na izborima u aprilu. Mediji pod kontrolom vlasti vode pravu hajku protiv Specijalne tužiteljice.
Zastrašujući scenariji
Petodnevni prekid pregovora aktualizirao je ideju da se stvaranjem nove većine u parlamentu izglasa nepoverenje premijeru Gruevskom i formira nova vlada. Ova opcija podrazumeva da dve partije Albanaca DPA i DUI, koja je šest godina koalicioni partner, sa opozicionim Socijaldemokratima formiraju novu parlamentarnu većinu.
Opcija je matematički moguća, naizgled laka, ali je teško sprovodiva. Najpre, teško je očekivati da će DUI, na čijem je čelu Ali Ahmeti, napustiti savez 'spojenih sudova' sa Gruevskim, iako upravo zbog toga naglo slabi njegova pozicija. Neizvesno je i kako bi na raskid reagovao Gruevski koji, kao uvek kada je u krizi ili pred izbore, već zaoštrava nacionalističku retoriku.
Postoji mogućnost da vladajuća VMRO DPMNE, koja je poluvojnički organizovana partija, izvede svoje pristalice na ulice, sa posledicama koje je teško predvideti, ali se zna kome idu u prilog. Opozicioni Socijaldemokrati su, s druge strane, u slučaju prekida pregovora, najavili rezervni scenario koji uz ulične proteste podrazumeva i objavljivanje snimaka iz afere 'Prisluškivanje' koji kompromituju aktuelnu vlast i funkcionere.
Opcije sa zaoštravanjem odnosa vode Makedoniju u krajnju neizvesnost i građani su s pravom zabrinuti zbog mogućih posledica krize. Očekuju i nadaju se da će međunarodni posrednici, SAD i EU, izvršiti dodatni pritisak na političke lidere koji pregovaraju. (...)
Strani posrednici, kao da ne znaju s kim imaju posla, bili su zatečeni tvrdoglavošću i upornošću lidera političkih partija da više brinu o svojim pozicijama, a manje o građanima i o izlasku iz krize. Izrazili su zabrinutost i razočarenje, apelovali da se ispune preuzete obaveze i upozorili na moguće sankcije - da Makedonija može ostati bez preporuke za članstvo u EU, te da bude izolovana, poput Belorusije. Pregovori za traženje istinskih rešenja za izlazak iz krize otkočeni su posle pritiska stranih posrednika. Grupa diplomata zemalja EU i SAD imala je pred ponoćne razgovore gotovo jednočasovni susret sa premijerom Gruevskim. ... Činjenica je, međutim, da je na susretu lidera političkiha partija, održanom posle toga (u subotu u rano ujutro), pregovarački proces obnovljen.
Ponovo se pokazalo da strani posrednici imaju snažne argumente, nije teško pretpostaviti koje, te da Gruevski, u poznatom maniru balkanskih političara, funkcioniše samo pod pritiskom. Partije su se, za sada, dogovorile da će se dogovoriti. Blokade i opstrukcije dugo traju i očekuje se daleko snažniji međunarodni pritisak, uz veće angažovanje SAD. (...)
Bonus video:
