Povodom Samita G20-B20, Ankara, septembar 2015.
Godinu za godinom, privredna saradnja se iznova dokazuje kao najznačajniji dinamo za napredak odnosa u jugoistočnoj Evropi (JIE). Kako političkih tako i ekonomskih, društvenih, pa čak i kulturnih veza. Dokaz tome je da se i “visoka politika” regiona svesrdno posvetila ekonomskoj saradnji. Njen kamen temeljac je strategija “Jugoistočna Evropa 2020 - radna mesta i prosperitet u evropskoj perspektivi“. Osmislile su je i primenjuju vlade regiona pod pokroviteljstvom Saveta za regionalnu saradnju (RCC), a tabaci papira se daju sažeti u slogan - „Jedan region - jedna ekonomija“. Uz dužno poštovanje individualnih prioriteta i aktivnosti, ovaj region kao celina može postići neuporedivo više nego svaka od naših ekonomija sama za sebe. Kao zajedničko tržište možemo povećati trgovinu i investicije, stvoriti uslove za veću zaposlenost, ali iznad svega biti snažniji i odgovorniji partner - kako jedni prema drugima, tako i izvan regiona. Ovo su prepoznali i naši evropski partneri otvaranjem “Berlinskog procesa”, a od skora i na globalnoj areni, konkretno na političkom skupu zemalja G20 i njihovom poslovnom pandanu - B20.
Tako se pitanje integracija jugoistočne Evrope u globalne poslovne tokove našlo kao ozbiljna tema na glavnoj agendi ovogodišnjeg “Samita B20”, održanog u Ankari od 3-5. septembra. Turska je aktelni predsedavajući skupa zemalja G20. “Samit B20” je zapravo neka vrsta platforme preko koje svetske poslovne zajednice daju svoje preporuke liderima G20 sugerišu i šta je najznačajnije po svetsku ekonomsku agendu. Ove godine, dominirala su pitanja vezana za unapređenje ekonomske konkurentnosti, sistema finansija i tržišta kapitala, investiranja u ljudske resurse, pospešivanja poslovnog i investicionog okruženja, te rešenja za ukidanje barijera koje koče razvoj preduzetništva. Otkud naš, relativno skromni, region rame uz rame sa predstavnicima 85 odsto svetske privrede, 80 odsto svetske trgovine i dve treine globalnog stanovništva?
Povod je bila inicijativa koju je Savet za regionalnu saradnju (RCC) pokrenuo sa Unijom komora i robnih berzi Turske (TOBB), a u cilju stvaranja jače ekonomske povezanosti našeg regiona, najpre sa turskim domaćinom, a onda i sa ostatkom poslovnog sveta. Osnova za razgovore u okviru panela održanog prošlog petka u Ankari je bila analiza poslovne sinergije i povezanosti između ekonomija jugoistočne Evrope i Turske, koju je RCC izradio zajedno sa Ekonomsko-političkom razvojnom fondacijom Turske (TEPAV). Pored sveobuhvatne ekonomske dijagnostike naših ekonomija, u ovoj studiji smo pojasnili komplementarnosti između JIE i turskih biznisa, te predložili konkretna rešenja i mogunosti poslovne i državne saradnje u strateškim oblastima, poput zajedničkog integrisanja u globalne vrednosne lance, efikasnije korišćenje domaćih poslovnih potencijala ali i zajedničkih izlazaka na treća tržišta, te pozicioniranje tzv. “ekonomskih koridora”. No, naš posao se tu ne završava. Preporuke koje smo izneli trebalo bi da posluže kao inspiracija privatnom sektoru JIE i Turske za konkretne poslovne poduhvate, a naredne godine ćemo raditi i na realizaciji preporuka analize zajedno sa našim turskim partnerima.
A zašto baš Turska? Pa - geografska blizina, istorijska povezanost, kulturne sličnosti i komplementarnosti ekonomskih struktura su potencijali, a zajednički nastupi na globalnim tržištima preka potreba. A možda možemo i jedni drugima pomoći u zajedničkim aspiracijama ka članstvu u EU.
Da rezimiram… kao pojedinačne ekonomije ne možemo postići ni izdaleka onakav uspeh koji možemo dosegnuti udruženi. Kako je na B20 skupu u Ankari pomenuo jedan turski domaćin, do sada je bilo puno galame i priče oko intenzivnije i bolje ekonomske saradnje između Turske i jugoistočne Evrope. Vreme je da se ta buka pretvori u simfoniju. A politički orkestar sa početka ovog teksta - već imamo.
Autor je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC)
Bonus video:
