Može li neka anti-grafit jedinica da očisti prljavštinu koja zagađuje srpsku politiku? Može li se vodenim mlazom oprati nečija izvitoperena potreba da zahteva smrt političkog rivala? Mogu li zidovi da budu mesto ljubavnih poruka a ne političkih poternica?
Grafiti ispisani pored jezera u novosadskom Dunavskom parku, koji pozivaju na ubistvo predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, sumorno su podsećanje na nezdrave odnose koji vladaju između vlasti i opozicije, što je ključni barometar političke zrelosti jednog društva. Od optužbi za lopovluk do poziva na fizički linč mali je korak. Poruka smrti je, složićemo se, maligna u odnosu na novosadski grafit „Vučiću, lažeš”.
Vlast je dužna da obezbedi uslove normalnog političkog života, bez nasilja i pretnji, ostrašćene netrpeljivosti i identifikovanja „neprijatelja”, govora mržnje i primene sile. Političkim raspravama je mesto u parlamentu. Za sve što se događa uvek je vlast odgovornija od opozicije.
Ako sebe štiti od kritika - preko granica demokratske poželjnosti - dužna je da štiti i opoziciju. To je obaveza odbrane ustavnog poretka, nesmetanog funkcionisanja države, njenih institucija, političkih stranaka, njihovih lidera. Demokratije.
Nema sumnje da su oni koji su prvo objavili poternicu za „lopovom Pajtićem” a potom preko grafita zatražili „Smrt Pajtiću”, protivnici Demokratske stranke koju on predvodi. Da su, po logici stvari, simpatizeri ili pripadnici vladajuće stranke koja se već duže vreme priprema za izborni okršaj u Vojvodini. Upravo ovakva identifikacija nalaže da SNS hitno i efikasno reaguje, tim pre što su vinovnici ranijih sličnih „akcija” čak i fotografisani a da ništa nije učinjeno. Ministar unutrašnjih poslova dobio je priliku za popravni.
Nijednoj stranci nisu potrebni aktivisti koji pozivaju na fizički linč. Nisu ni naprednjacima. Zato providno i sasvim neubedljivo deluje njihovo saopštenje u kome incident „najoštrije osuđuju”, a potom traže da se utvrdi da li počinioci „slučajno pripadaju nekoj političkoj partiji i da li je ta partija slučajno na vlasti u Vojvodini”.
„Slučajno” ili ne, ali ukoliko ne žele da budu osumnjičeni, što po prirodi stvari jesu, naprednjaci su obavezni da pronađu počinioce, da blokiraju buduće slične izlive besa razbarušenih aktivista i da zauvek ućutkaju naručioce radova koji misle da će se tako vlastima dodvoriti i preporučiti.
Zato poruku sa grafita treba čitati drukčije: tamo je svakom normalnom ispisano upozorenje da istinsku demokratiju neće stvoriti jezik mržnje koji uporno promovišu frustrirani politički dželati. Neće je stvoriti ni novosadsko Gradsko zelenilo koje je uklonilo grafite.
Bonus video:
