Kraj leta 2011. doneo je i jednu (negativnu) istorijsku premijeru. Rađanje vladajućeg režimskog crnogorskog nacionalizma, u liku DPSDP koalicije i njoj gravitirajućih lralturnih asocijacija. Koncepcija i inkubacija, trajale su već neko vreme, posebno, pomešane sa odbrambenim crnogorskim indipendizmom, poslednje dve decenije, ali je njegovo definitivno uobličenje došlo na vrhu one nedavne avgustovskoseptembarske jezičke rasprave, kada je SDP onako otvoreno objavila neravnopravnost kao svoje vrhovno načelo. Mali i zakasneli. To su dve glavne osobine ovog novog među već viđenim balkanskim agresivnim nacionalizmima XIX i XX veka. Iz ove dve proizišla je i njegova treća glavna osobina. A to je činjenica, da ovaj, za razliku od onih većih i starijih, posebno velikosrpskog i velikohrvatskog nacionalizma, nema demografskih i ostalih kapaciteta, da ugrozi države i narode izvan matice, Cme Gore, te da, u tom smislu, ne može ni da se razvije i nametne, kao agresivni velikocmogorski nacionalizam. Što, međutim, nikako ne znači, da ne može da ugrozi samu Cmu Goru. Iznutra. I da to već ne čini. Okrećući režimsku agresiju, neravnopravnost i netoleranciju, protiv crnogorskih Srba kao izabranih najvećih neprijatelja, ali i protiv drugih, Muslimana/Bošnjaka, Albanaca i ostalih, osim kada ove zloupotrebljava kao saveznike protiv Srba, najzad, sa posebnim gnevom i besom, i protiv antirežimskih Crnogoraca, posebno indipendista od 1991. Za ove potonje, dovoljno je samo prelistati vladinu i, sudeći po prvim nalazima sudskog procesa protiv klana Šarić, mafijinu novinu, u poslednja tričetiri meseca. Količina govora mržnje, vulgarnosti i laži, koja se posebno protiv ovih, tamo svakodnevno štampa, višestruko premašuje sve što su ta novina, ali bogami i slične novine u regionu, štampale čak i na vrhuncu poslednje ratne drame, pre dvadest godina.
Bonus video:
