„Javljamo vam se iz Crne Gore. Čojske i junačke od pamtivijeka do danas, a danas smo najčoskija i najjunačkija nego ikad. Razlog što vam pišemo su ove đaolje hidroelektrane na Morači. Davno započeta priča o našim novim energetskim izvorima (mi u Crnoj Gori podrazumijevamo samo hidro i termoelektrane pod tim nazivom) se privodi kraju. Zapravo je tek na početku, ali je privodimo kraju. Kako? Lako.
Mi, nas oko 10, smo odlučili što ćemo u ime svih. Ako nam slučajno neka analiza koju smo mi sami naručili i platili milionima eura, kaže da to ne valja, mi ćemo građane ubijediti da valja. I nema veze što smo potrošili-bačili pare na te i takve analize. To je samo zbog vas iz Evrope, koji imate sve neke propise budi bog s nama.
Zamislite molim vas, vi ste uveli nekakvu stratešku procjenu na životnu sredinu. To je onaj zakon koji je obaveza kada hoćete da gradite neke objekte koji mogu imati veliki negativni uticaj na životnu sredinu. Upotrijebili smo termin „mogu”, jer se valjda ta procjena i radi da bi se znalo koliki je taj uticaj na životnu sredinu. U slučaju da ova analiza utvrdi veliki negativni uticaj na životnu sredinu, vi u Evropi pristupate promjeni plana, traženju alternativa ili izmjeni planiranih rješenja. Što vi cinite? Pa zbog ptica, biljaka ili nekakvih riba tamo da se mijenja plan izgradnje hidroelektrane?!
Nećete daleko dogurati ako nastavite tako. Sve sami protivnici ekonomskog ravoja leže u tim foteljama u Briselu. Treba, bre, sve potopiti, razvaliti, pregraditi i uništiti ako treba i posljednji pedalj zemlje i prirode da bi naši investitori došli, sagradili hidroelektrane što jeftinije (znači bez tih ekoloških standarda i analiza o mogućim štetama) i prodavali struju po tržišnim cijenama građanima (dakle što skuplje može). I što nas vi tamo „trujete” nekim vjetroelektranama, solarnom i proizvodnjom energije iz biomase i otpada u Evropi?
Čak širite priču o energetskoj efikasnosti kao vidu smanjenja potrošnje energije. To vam je valjda ono kad radite dobru izolaciju na objektima, kupujete uređaje koji troše manje energije i ko zna što još. Sve promašeni planovi. Nama treba da nam građani što više troše. Sad troše 5 puta više nego prosječni građanin u Evropi, ali i to je malo. Treba još.
Kako ćemo opravdati ovoliki potop i izbjegavanje vaših standarda i propisa, ako svi budu imali dovoljno struje iz ovoga što sada imamo? Što više uvozne struje, građani više para troše i nama lakše da ih ubijedimo za potope i hidroelektrane. Sve ako i ne uvozimo struju „naši” im obračunaju uvoznu cijenu.
Vi treba da dođete ovamo i naučite nešto i od nas.
Prvo: nijedan podatak za analize ne smije biti noviji od 1979. (dakle 30 godina minimum).
Drugo: za građane imamo drugi dnevnik i nije problem da oni misle sve što mi hoćemo da oni misle.
Treće: ovi nevladinini su zapravo laici koji ništa ne znaju jer su sve učili i naučili od vas dok smo mi sjedjeli u foteljama posljednjih 20 godina, laktali se i bistrili politiku. Ne energetsku, već pravu politiku.
Četvrto: imamo sopstvene kadrove koji danas šire neistine i demantuju vas Evropljane oko očuvanja prirode, standarda i tih gluposti. Shvatate? Bitno je širiti i ponavljati neistine i zagarantovano dobijamo. Zapravo ne mi, već naši investitori jer oni kroje naše planove, a mi ćemo sve uraditi za njih. Ne zbog njih već zbog ovih na vlasti jer ih oni vole, a mi volimo sve one koje oni vole.
Peto: svako tehničko rješenje mora biti staro minimum 20 godina, jer tada nije bilo nikakvih standarda za zaštitu prirode. Tako je sada u toku izrada strateške procjene uticaja naših čeda na Morači. Isplanirali smo četiri hidrocentrale i nekoliko desetina brana, manjih i većih. Nikoga ništa nismo pitali, a ako kako budemo mogli i nećemo. I sprdamo se sa nekim studijama o pticama, ribama i vodnim režimima, koje su vidimo i vama u Evropi nesto jako važne. Čak imate i direktive i konvencije na tu temu. Ma 'ajte molim vas!
Ko će još misliti o očuvanju prirode i onome što je dobro za građane. Mi za to nemamo kad, a nešto nemamo ni živaca. Isto tako ti ignorisemo evropske standarde, edukujemo pogrešno javnost, lomimo ove mlade snage koliko god možemo (znaju puno o toj vašoj praksi pa bi i oni malo da kod nas bude kao kod vas) i svašta nešto još. Dugo smo ti bili zatvoreni, preskočili smo lekcije a i vlast neće pa nas gura da mi budemo protiv toga. Što ćemo? Mora se od nečega živjet. I nemojte kada dođe stani-pani da nam se miješate. Pošaljite nam neke iz Brisela kao mi, ako ih imate tamo. Ako ih nemate mi ćemo vam ih poslati koliko vam god treba, pa nam ih vi pošaljite-vratite ovamo kao da su vaši. I samo neka zbore „ni kod nas u Evropi nije idealno”. Ta nam se sviđa.
Kad vam ovi nevladini pošalju nešto poštom, ne vjerujete ništa. To su makanje, koje bi hteli da ođe bude kao kod vas, da se poštuju zakon i neki standardi, ali nećemo im dat kunemo vi se. E mi ćemo isplanirat njinu budućnost, pa ha! A buduće generacije? Ko će o tome misliti. Mi ćemo ođe biti dovijeka, a kad prođe dovijeka i oni dođu, neka oni plaćaju da ispravljaju ove naše radove. Najbolje bi bilo da sad investitori plaćaju da bi i buduće generacije mogle nešto koristiti da valja. Ka ne. A što će zaraditi onda? Crkavicu, možda koju milijardu eura, a kad im mi „podmažemo” teren, mogu dogurat i do nekoliko milijardi. Što bi bačali pare za dobro države, kad ih mogu u džep stavit? U pamet se Evropo i nauči i ti nešto od nas.
Umjesto potpisa, pozdravljamo vas sa omiljenom pjesmom naše družine „Ko to kaže, ko to laže...”. Uh, izvinjavamo se. Ova nam je nekada bila omiljena. Sad je nam je druga pjesma omiljena „Kralj Nikola na umoru, ojha!”
Ovim tekstom, od prije dvije godine, želim Vas podsjetiti na nekadašnje ideje i vizije ljudi koji donose odluke u ekološkoj državi. Da li su još aktuelne, znaćemo uskoro, po završetku tendera za HE na Morači. Ko će, kako ćemo i šta ćemo? Ko će, znamo odavno, a kako ćemo i šta ćemo, samo da ne bude lako ćemo. Kao ovih dvadeset godina sa ekološkom državom.
Bonus video:
