„Zaista zbog ovog ali i prošlogodišnjeg gesta dugujemo veliku zahvalnost predsedniku Vučiću“. To je izjavio Viktor Jelenić, predsednik Vaterpolo saveza Srbije, nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem, na kojem je predsednik savezu i klubovima obećao značajnu finansijsku pomoć.
Nameće se pitanje, šta misli Viktor Jelenić, odakle stižu te pare koje će on i njegovi dobiti? Da li će Vučić te pare dati iz sopstvenog džepa? Niko nije toliko naivan, ni Jelenić, a još manje Vučić. Bio bi onda red, nalaže to osnovno pravilo pristojnosti, da se Jelenić zahvalio pre svega građanima Srbije, jer će njihove pare uzeti. A mogao je isto da učini i Vučić, jer i on zna da za tu pomoć vaterpolistima neće odvojiti od svojih usta.
Ako je prethodno pitanje još i imalo smisla - mada je i ono više retoričko nego stvarno - onda je pitanje zašto Vučić radi poslove koji uopšte nisu u njegovoj nadležnosti, postalo sasvim deplasirano. Jednostavno, nema te pravne norme, nema tog zakona ni tog ustava koji njega može da zaustavi i ograniči. Ako usput nekog zgazi, kao sad ministra sporta, slavnog vaterpolistu Vanju Udovičića - šta da se radi. A uostalom, on „i nije Srbin“.
Još je Jelenić rekao: „Da ne bude zabune, tačno će se znati na šta se sredstva odnose. Klubovi će potpisati ugovor sa Savezom, pravdaće sredstva koja će biti namenska, za igrače, trenere, putovanja… Neće biti bacanja u bunar i Savez i ja kao predsednik smo garant namenskog trošenja sredstava“.
Eto ti sad - dodatna administracija. Klubovi koji će dobiti pare, 23 muška i šest ženskih, slaće (finansijske) izveštaje u VSS. Već vidim predsednika kako do kasno u noć pod stonom lampom prebira po računima, sabira i oduzima. Pa šalje inspekcije u klubove da proveri, ispita, dopuni. Glupost, naravno. Tu kontrolu odmah možete da okačite mačku o rep. Zna se kako se uređuje i kontroliše poslovanje. Mislim, postoje zakoni koji to regulišu. Ali nećemo se valjda zakona držati kao pijan plota. A ako je predsedniku države do zakona kao do lanjskog snega, što da ostali, niži predsednici, budu drugačiji.
Tako se predsednik ponovo obreo u svojoj omiljenoj ulozi. Uzima od siromašnih i daje bogatima. Vrhunski, profesionalni sport treba da finansiraju oni koji na njemu, posredno ili neposredno, zarađuju: bivši igrači koji su zahvaljujući sportu postali milioneri, sportski menadžeri, biznismeni. Naravno, ako žele mogu i da finansiraju izgradnju terena, pa i bazena, za decu i omladinu pre svega, ali koji bi bili neka vrsta opšteg dobra. Umesto toga, međutim, ovde čitavo društvo finansira jednu relativno usku, bolje stojeću društvenu grupu. Koja na taj način stiče još veće bogatstvo.
Mada, verovatno vaterpolisti rezonuju- i s pravom, mora se reći - ako mogu fudbaleri, koji imaju mnogo više para a manje uspeha od nas, da dobiju nacionalni stadion što ne možemo mi nacionalni bazen. I, evo, dobili su ga. I to je Vučić obećao Jeleniću. Samo se još ne zna gde će da bude. Da li negde na Novom Beogradu ili u okviru onog mega kompleksa oko nacionalnog fudbalskog stadiona. A mogla bi usput tu da sa izgradi i jedna atletska dvorana. Pa za male sportove… Vesiću, šalio sam se.
Kad vidi šta je sve dobio, možda Viktor Jelenić misli da se dobro prodao. Jer nije on iz Vučićevog kabineta mogao da izađe uspravno kao što je ušao. U koverti ga je, pored čeka, čekala pristupnica: „Moram da kažem i da Savez podržava mere grada prema SC ‘Milan Gale Muškatirović’, jer je u interesu i građana i sportista“, jeknuo je, i kleknuo Jelenić.
Zbilja, kako je to otimačina „u interesu građana i sportista“? Odnosno, ako je dobra, onda neka svi otimaju ono što im se sviđa.
To je zapravo ključna poruka koju su građanima Srbije posle sastanka poslala dva predsednika, Aleksandar Vučić i Viktor Jelenić.
Peščanik
Bonus video:
