Dok Sjedinjenim Državama izmiče liderstvo sveta, a Evropsku uniju na okupu drži strah od raspada, Kina je kombinacijom veštih manevara, agresivne diplomatije i pritisaka uspela da se nametne kao redak dobitnik krize izazvane virusom nastalim na njenoj teritoriji. “Svet je u velikoj meri prepušten na milost Kine”, piše u The Washington Postu republikanski senator Mitt Romney u vremenu kada su predsednici Kine i Amerike frontove trgovinskog rata preneli na teritoriju koronavirusa. Predsednik Donald Trump je posle telefonskog razgovora sa Xi Jinpingom nakratko prekinuo dugotrajni ekonomski rat, ali se ubrzo vratio konfliktnoj retorici ne odustajući od teze o “kineskom virusu” koji, tvrdi, potiče iz laboratorije u Wuhanu. Kina je uzvratila neočekivano oštro optužujući Ameriku za širenje virusa svetom. Sukob čiji je jedan protagonista političkonezgrapni narcisoidni nacionalista, a drugi kalkulisani komunistički rigidni ideolog, preti da se pretvori u novi hladni rat pošto je razmena baraža oko Covid-19 samo povod za preraspodelu moći na globalnoj sceni. Dok bi izolacionista Trump želeo da zada smrtonosni udarac globalizaciji, Xi bi da globalizaciju upotrebi kao alatku disperzije rastućih kineskih uticaja. Prvi bi da unilateralno dominira svetom pišući nova pravila koja uništavaju liberalni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata, drugi bi da ostvaranjem ličnih autoritarnih ambicija preoblikuje multilateralne institucije kojima dugo dominira Washington.
Ofanzivno širenje dezinformacija
Korona je u startu Beijingu donosila ne samo zdravstvene već i spoljnopolitičke probleme. Imidž komunističke zemlje ozbiljno je u prvim danima krize korodirao. Vlasti su se oslonile na kombinovanu tehniku iz sovjetskih udžbenika i černobiljsku recepturu: prikrivanja istine, progon lekara koji su upozoravali na stvarne opasnosti, zavarivanje ulaznih vrata da stanovnici Wuhana ne bi mogli da napuštaju domove, ofanzivno širenje dezinformacija. Izgubljene su dragocene nedelje koje su hiljade ljudi širom sveta koštale života. Pandemija je proglašena tek 11. marta. Komunistički dogmatici ipak su morali da se pomire sa činjenicom da je virus moćniji od kampanje organizovanog ćutanja. Svesni rastućih međunarodnih kritika uzvratili su agresivnom diplomatijom pokušavajući da poravnaju štete ne samo zbog zakasnele reakcije već i zbog opreme za koju su neke zemlje ustanovile da je neupotrebljiva. Predsednik Xi je na poziv stotinjak država da se otvori nezavisna istraga o poreklu pandemije uzvratio velikom donacijom Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO). Na videosastanku WHO-u ove nedelje kineski lider je obećao dve milijarde dolara za nastavak borbe protiv korone u naredne dve godine. Vašingtonsku administraciju, koja je u aprilu ukinula finansiranje WHO-a, to nije impresioniralo. Trump je u pismu generalnom direktoru dr. Tedrosu Adhanomu Ghebreyesusu optužio agenciju UN-a za “alarmantnu” zavisnost od Kine i saučesništvo u zataškavanju opasnosti, a donacija se tumači kao pokušaj otkupnine za počinjene greške. Na kraju je Tramp ostao usamljen u zahtevu za kaznene mere protiv WHO-a.
Sa Evropskom unijom, koja takođe godinama kritikuje Kinu zbog autoritarnosti, pritisaka na etničke i verske manjine i gušenja ljudskih prava, stvari stoje drukčije. EU je u sopstvenoj nemoći pred koronom bila gotovo opčinjena dostavom kineske pomoći, pa je umnogome zaboravila na prirodu kineskog režima. Kada su se glasovi kritike iz Bele kuće proširili i na Evropu, Beijing je veoma brzo kapitalisao na monopolskoj poziciji velikog dostavljača medicinske opreme neophodne za borbu protiv virusa. Iako to poriče, EU je u dokumentu o širenju raznih vrsta dezinformacija povodom pandemije ublažila kritike Kine. The New York Times, koji je imao uvid u prvu verziju papira, tvrdi da je, u strahu od reperkusija, izbegnuto fokusiranje vitalnog trgovinskog partnera. Trumpu je prepušteno da bude usamljeni ratnik protiv kineskog zmaja. “Kina nastavlja da upravlja globalnom kampanjom dezinformacija da otkloni krivicu za izbijanje pandemije i popravi svoj međunarodni imidž”, pisalo je u prvoj verziji. U finalnoj je to izbačeno. EU je posle intervencija iz Beijinga sebe cenzurisala. Kina je pokazala da ima moćan ucenjivački kapacitet kako bi svet primorala da brzo zaboravi na događaje iz Wuhana. Unija ne bi da ugrozi trgovinu sa Kinom koja je pre izbijanja pandemije procenjivana na 1,6 milijardi dolara - dnevno. Kina iz ove faze borbe protiv koronavirusa izlazi kao dobitnik. Utišala je tradicionalne kritičare autoritarne vlasti, izgradila predstavu velikog humanitarca i dodatno pojačala radove na novom Putu svile ka Evropi, velikoj kineskoj investicionoj inicijativi Jedan pojas, jedan put. Kina se globalizuje i traži nova tržišta, ali je jasno da se iza pomoći koja povlači simpatije krije strategija ekonomske, vojne i geopolitičke dominacije. Od luka do elektrana, od fudbalskih klubova do finansijskih kompanija, kineske investicije su nova realnost Evrope. Od Norveške do Portugalije, od Grčke do Francuske. Isto važi i za Zapadni Balkan. Koliko će Kina pandemiju iskoristiti da ojača svoje pozicije? Iako 70 odsto direktnih investicija u region dolazi iz EU, Kini je Zapadni Balkan važna tranzitna ruta. Beijing drži većinski udeo u grčkim lukama i modernizuje železnicu između Beograda i Budimpešte. U Hrvatskoj kineska kompanija podiže pelješki most. U BiH se sa 614 miliona eura finansira proširenje termoelektrane na ugalj u Tuzli.
Gladni investicija
U Srbiji su Kinezi kupili železaru u Smederevu i Rudarsko-topioničarski basen Bor uz nalazišta bakra i zlata. Grade puteve i mostove. Potpisan je ugovor o izgradnji fabrike automobilskih guma vredan 994,4 miliona dolara. Zapadni Balkan je gladan investicija, ali koja je njihova cena? Kineski projekti se finansiraju nimalo jeftinim kreditima kineske državne banke. Za zemlje korisnice tih kredita to je opasno. U Crnoj Gori je javni dug skočio na više od 70 odsto BNP-a posle zaduženja kod Kineza od 809 miliona eura za izgradnju autoputa. Kineske državne firme za radove angažuju sopstvene građevinske radnike.
Zapad u biznisu postavlja pravila koja moraju da se poštuju. Kinu ta pravila ne zanimaju, što ohrabruje autokrate, nacionaliste, populiste i korupciju i ugrožava ono malo demokratije koliko Zapadni Balkan ima. Region koji teži ka EU morao bi da bude svestan opasnosti. Autoritarnost škodi ljudskom zdravlju koliko i korona.
(oslobodjenje.ba)
Bonus video:
