Crna Gora je bila kolateralni dobitnik samilosti Evropske unije prema Hrvatskoj, kažu izvori “Vijesti” u Briselu, objašnjavajući otvaranje poslednjeg poglavlja kao izraz volje članica EU da ne mortifikuju predsedavanje Zagreba Unijom.
“Zagreb je stavio proširenje EU među prioritete svog predsedavanja Evropskom unijom i bilo bi porazno da ga je završio bez, barem jednog, konkretnog rezultata. Nemojte se zavaravati odlukom da se počnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom: to je bio izraz milosrđa prema Evropskoj komisiji koja je više puta predlagala početak pregovora sa Skopljem i Tiranom. Međutim, odluka o početku pregovora bez davanja datuma je samo drugo ime, istina prihvatljivije, za još jedno odlaganje. Jednostavno, proširenje EU nije pitanje koje se nalazi na bilo kojem važnom stolu u Briselu. Sa tom činjenicom se suočilo i hrvatsko predsedavanje Unijom mada je trebalo da izvuče pouke iz bugarskog predsedavanja godinu dana ranije”, kaže za “Vijesti” visokopozicionirani izvor u institucijama EU koji je odlično upućen u dosijee.
Prema rečima našeg sagovornika, Podgorici je išlo naruku poklapanje nekoliko slučajnosti koje su omogućile da se otvori osmo poglavlje o konkurenciji. Važan preduslov je bio crnogorsko prihvatanje nove metodologije u pregovorima o članstvu EU, što se smatra konstruktivnim i ispravnim potezom Podgorice.
Nova metodologija će produžiti put Crne Gore ka članstvu u EU, ali bi mogla da bude spasonosan instrument za borbu protiv finansijske i ekonomske krize koja nas čeka.
Naime, mehanizmi koji će omogućavati pristup tzv. kohezivnim fondovima, pomoći i kreditnim linijama, u sklopu napredovanja u implementaciji parametara za zatvaranje sektorskih poglavlja, biće neka vrsta pojasa za spasavnje u burnim vremenima pred nama. Imajući u vidu zaduženost Crne Gore, kreditni rejting i sposobnost za privlačenje investicija, prolaznost do fondova i povoljnih kredita biće presudna za crnogorsku ekonomiju. Ipak, ostaje fakat da je sa novim pravilima pregovaraja relativizovan značaj otvaranja poglavlja jer EU sada ima niz mehanizama, ne samo da zaustavlja proces do zatvaranja poglavlja i pregovora, već i da ga vraća unazad: čuvena “reverzibilnost” na kojoj je insistirala Francuska.
Naruku je Podgorici išla činjenica da Crna Gora nije otvorila ili zatvorila nijedno poglavlje više od godinu i po dana, kao i da će u drugom delu 2020. godine Nemačka predsedavati EU. Zvanični Berlin nije želeo da sebe izloži mogućim zloupotrebama u propagande svrhe na domaćem terenu s otvaranjem poslednjeg poglavlja Crnoj Gori, tim pre što ulazimo u izbornu godinu za Bundestag. Nije tajna da proširenje među nemačkim biračima nema velike simpatije jer je od pojedinih političkih strukutra, čak i u vladajućoj koaliciji CDU-CSU, povezano sa migracijama i organizovanim kriminalom.
Hrvatsko predsedavanje EU je bilo potpuno anonimno, pogotovo kada je u pitanju proširenje Unije, što je bilo u kontradikciji sa proklamovanim prioritetima Zagreba. Štaviše, tokom prvog semestra u 2020. proces proširenja EU je doživeo još jedan udarac. Od pravila da se tokom svakog predsedavanja otvori ili zatvori jedno do dva poglavlja sa državama pregovaračima, u tišini je uvedeno novo pravilo: jedno ili dva poglavlja će biti otvarano-zatvarano godišnje, do daljeg. U prevodu to znači da bi Crna Gora i Srbija mogle da uđu u EU tek za 15-ak godina. Polako nam izmiče i 2030. godina kao ciljni datum.
Diplomatski izvor “Vijesti” u jednoj od vodećih država EU zadužen za naš region upozorava da je u poslednjih godinu dana registrovan značajno veći broj članica EU koje imaju jasno definisan animozitet prema proširenju: “Zabrinajvajući je porast država koje se kriju iza Holandije i Francuske u negativnom stavu prema proširenju. One daju prećutnu ili tihu podršku svakom potezu koji koči integraciju zapadnobalkanskih država. Nije reč samo o skandinavskim zemljama, već i pribaltičkim republikama. Određenu dozu podozrenja počinju da imaju i pojedine istočnoevropske zemlje, pogotovo u materijama gde imaju interes ili nacionalni cilj u igri. U EU već imamo velike probleme oko donošenja bilo koje odluke, pogotovo oko onih za koje je potrebna saglasnost svih, a u koje ulaze i pitanja proširenja. Zato će proces biti dodatno usporen. Barem do promena u Berlinu sledeće godine”.
Jedno je sigurno, dok je Angela Merkel u “Kanzleramtu” (do jeseni sledeće godine), neće biti velikih odluka koje se tiču Zapadnog Balkana i proširenja. Budući da je neizvesno ko će se nametnuti kao lider u koaliciji dve demohrišćanske partije u Nemačkoj (CDU i CSU), kao i kakav će izborni rezultat ostvariti Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni, ostaje otvoreno pitanje da li će ideja grupe zemalja u kojoj je i Francuska o EU sa 30 zemalja dobiti i svoju ozbiljniju formu i agendu. U svakom slučaju, pomenuta ideja nema šansi ni da ozbiljno zaživi bez konstruktivne i operativne podrške Berlina.
Podsetimo, u EU se formirala grupa članica sa Francuskom, koja smatra da u punopravno članstvo EU treba da uđu samo Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija. Za ostale tri zemlje Zapadnog Balkana (Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo) bila bi kreirana formula posebnog partnerstva koja ne bi podrazumevala punopravno članstvo u EU, ali bi bila više od relacija koje garantuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ta formula bi omogućila da se u igru vrati Turska i otvore vrata za Ukrajinu, koje EU, ako želi da bude globalni igrač, mora da ima u svojoj sferi uticaja. Veruje se da bi Ukrajina mogla da bude “mamac” za Nemačku, Poljsku, Švedsku i pribaltičke republike - da budu kooperativnije oko Podgorice, Beograda i Skoplja u zamenu za približavanje Ukrajine.
Što se tiče odnosa prema Crnoj Gori, izborima i aktuelnoj političkoj situaciji, nivo rasprava u Briselu je na najnižem diplomatskom nivou, tzv. KOWEB-u. “Bilo bi pogrešno tumačiti da je otvaranje osmog poglavlja izraz podrške EU aktuelnoj vlasti u Podgorici. Naprotiv, prvi put možemo da kažemo da u Briselu niko nije zabrinut zbog eventualne promene vlasti u Podgorici. Orijentacija Crne Gore i njeno pozicioniranje na geostrateškoj pozornici više nije upitno, čak i da novi izbori iznedre novu parlamentarnu većinu. Iz EU niko neće rušiti Đukanovića, ali mu neće ni pomagati da ostane na vlasti”, kaže naš sagovornik u evropskim institucijama.
Bonus video:
