Bosna i Hercegovina danas uglavnom odaje tmuran utisak. U bitnim delovima disfunkcionalna, institucije su neefikasne, ekonomija slaba, zemlja je na začelju Evrope. S druge strane, BiH je na vrhu lestvice kada je reč o nezaposlenosti, naročito među mladima. Identifikacija s državom je mala, i ekonomski i politički zemlja uveliko zavisi od podrške međunarodne zajednice.
Većina nezavisnih analitičara kao glavne krivce navodi nacionalističke politike vladajućih elita pod čijom su se vladavinom proširile korupcija, nepotizam i klijentelizam.
Te korumpirane nacionalne elite su, uvreženi je stav, nastale pre svega zbog uticaja takozvanih spoljnih faktora: prije svega susednih zemalja, Srbije i Hrvatske, ali i drugih: Turske, Saudijske Arabije, Rusije, Kine.
Razlozi se pronalaze i u pasivnosti Evropske unije i Sjedinjenih Država. Sa te se strane onda očekuje i rešenje. Zaziva se da EU i SAD nateraju nacionalne elite triju konstitutivnih naroda na saradnju. Ponekad se zahteva čak i uvođenje neke vrste strane uprave nad BiH.
Pritom se, međutim, zanemaruje bitna činjenica: nacionalne i nacionalističke elite Srba, Hrvata i Bošnjaka se u BiH na vlasti ne održavaju golom silom. U zemlji ne vlada nikakva diktatura.
Sve te elite - već duže vreme okupljene oko tri stranke: bošnjačke SDA, hrvatske HDZ i srpske SNSD - redovno dobijaju podršku na izborima na svim nivoima. Strogo gledano, niko nije prisiljen da glasa ovako ili onako, međunarodni posmatrači nemaju bitnih primedbi na tok izbora. Ove stranke vladaju jer dobijaju izbore, a dobijaju izbore jer birači tako hoće.
Bilo bi arogantno reći da su svi ti građani svih tih godina samo glupi, povodljivi ili zaslepljeni nacionalizmom te da samo treba da dođe neki veliki brat i kao malu dečicu ih uzme za ruku i kaže im šta treba da rade.
Takozvane mase nisu zaluđene ili zaslepljene, već su nacionalne elite s njima sklopile neku vrstu dila. Naravno da su elite korumpirane, ali korupcija i klijentelizam prožimaju sve pore društva. Sasvim je uobičajena pojava da se koriste veze i poznanstva, i to svuda, bez obzira da li se traži posao, ide li se lekaru ili nekome treba prelazna ocena na fakultetu.
Svuda neko nekoga zna, neko nekome progleda kroz prste, neko nekome učini uslugu - koju onda, naravno, treba vratiti. Dosledna primena načela pravne države zapravo nikome ne odgovara. Zato je i nema.
Podela u etničke torove, garnirana nacionalizmom i religijskim identitetom, samo olakšava taj sistem. Tako se mogu bolje definisati interesne sfere, omeđiti teritorije nad kojim se ima kontrola.
Zazivanje stranog faktora da dođe i razreši bosanski čvor izraz je infantilne čežnje za nekim novim 'babom' koji bi čvrstom, ali pravednom rukom zaveo red i nezrele građane izveo na pravi put.
No uz samoproglašenje nezrelosti, to prizivanje rešenja spolja ima još jednu važnu dimenziju: odbijanje preuzimanja odgovornosti – i to kako za događanja u prošlosti, tako i pre svega za sadašnjost i budućnost zemlje.
Naravno da je svakoj zemlji, a naročito Bosni i Hercegovini, svaka pomoć dobrodošla. Lakše je nešto menjati uz podršku spolja. Ali glavni motor tih promena, ako se žele, moraju da budu sami građani BiH.
Oni moraju da izađu iz stanja samoproglašene nezrelosti i neodgovornosti i da uzmu stvari u svoje ruke. Demokratski način za postizanje toga su izbori, učešće u oblikovanju političkih opcija i aktivno zalaganje za njih.
Demokratija, sloboda i napredak stoje na klimavim nogama ako se oktroišu. Ne treba čekati da nacionalne elite menjaju sistem u kojem su se tako dobro ugnezdile.
Promena mora da dođe iznutra, od samih građana. To nije ni lako ni bezbolno. Ali je jedino što zemlji otvara put u budućnost i prekid loše beskonačnosti.
Bonus video:
