Proteklih mjesec dana svima su bila puna usta Cetinja. Sve ringle upaljene na najjače. Nijedan grijač nije mirovao. Podgrijavalo se u sve šesnaest. Oće-neće, može ili ne može, smije ili ne smije, je li bilo ili nije nikad, može li biti što biti ne može. Tako u krug. Žuč bez meda. Svakakve prikaze dobile su priliku i svojih pet minuta slave, da prospu svo (ne)znanje iz istorije, religije i patriotizma, ali i da još više podgriju situaciju plasirajući još termina poput izdajnik, nevjernik, neprijatelj, okupacija, talibani, četnici, komite, čak i rat. Kad je bal nek je maskenbal.
Ali preko noći sve je utihnulo. Splaslo. U jednom mirnom naselju u Zeti gdje pošteni i radni ljudi često u nebo gledaju hoće li biti kiše zbog usjeva, policija je pronašla više od tonu kokaina. Najveći šok je što niko nije šokiran količinom, već činjenicom da je konačno neko pošiljku zaustavio.. Ako su sad “pali” sa tonu, koliko li je puta takva tona do sad prošla?! Neko je stisnuo petlju i rekao “dosta je bilo!”.
Kad je jednom nestalo 400 kilograma kokaina, par godina su se ubijali na svakom ćošku, od Španije, preko Kotora, Beograda i Podgorice sve do Kijeva. Što li će sad biti kad su pali sa skoro “tonu i po”? Komentari su svakojaki, ljudi se pitaju koliko će glava da padne u narednim mjesecima, a koliko je za takvu pošiljku i njen transfer bilo potrebno logistike, para, veza podzemlja i raznih struktura moći, a tek regruta, odnosno ljudstva.
Povela se rasprava koliko tona ima kilograma, a koliko kilogram grama. Sve kako bi se dobila cifra, koliko vrijedi na tržištu taj tovar iz Zete, ako imamo u vidu da je jedan gram na ulici od 50 do 80 eura. Naravno, sve zavisi od toga koliko je kršten, odnosno da li je nekršten.
Ima i ljudi koji se brinu hoće li biti plata i penzija, s obzirom na to da je narodu davno podvaljena ideja da se švercovati mora kako bi se punio budžet. Crni fond, kako to “made in Montenegro” zvuči.
Šitom Evrope i svijeta ljudi lete u vazduh i sve vrvi od kokaina koji je povezan sa dva naša klana, a mi se pravimo ludi. Nemamo mi pojma o tome, radimo sve što je u našoj moći, učinićemo sve da im stanemo na put.
Novopečeni kolumnista koji je ipak vičniji pendreku nego peru, zalijeće se na Cetinje da objasni narodu istoriju i religiju, da komandant održi čas. Ali dok je on komandovao i bezbjedovao okolo, policija tone nije plijenila. Sve je bilo pod konac, u liniju.
Jedna akcija i tona bila je dovoljna da sve zaboravimo, da sve stane na čas, da konačno shvatimo čim se bavimo, a pred čim zatvaramo oči. Valja se podsjetiti grafita koji se može odnositi i na državu Crnu Goru:
”Što ti na nos uđe, na nos će ti izać!”
Bonus video:
