Možda naš student ne zna ništa o 13. julu jer ga nesvjesno bojkotuje. Crnogorski student nastao je od riječi studen, ali izgleda da je studen u mozgu, zato ignoriše ljeto i „te“ datume.
Šta treba da znaju studenti ? Ništa. Oni treba da redovno uplaćuju rate za školarinu, da ispričaju što im se da da nauče napamet, i nakon par godina da preko tetaka i stričeva dođu do posla. Studentu je najbitnije odlijelo. Izgled. Ko ne može odmah da dođe do posla, neka se učlani u neku od partija pa će sve ići brže. U međuvremenu, neka se truje gledajući neku od ostrašćenih televizija.
Eto, to bi bila formula našeg studenta. On bolje zna koje odijelo i sat nosi Milo nego što znači 13. jul. To je generacija podignuta na temeljima koje je postavio savjetnik Milov, inače istoričar. Zašto Živko Andrijašević nije uradio za svoga mandata nešto da studenti znaju više, zašto RTCG koji je bio Milov nije edukovao populaciju? Uradili su oni mnogo, ali samo pred izbore. Zato jer su poistovjetili DPS sa državom, a antifašizam sa biznisom. Zato i studenti ne znaju ništa, jer kapiraju dobro da znati je loše. Bolje prođu oni studenti što ništa ne znaju.
Nije sramota ništa ne znati, isplativo je ne znati. Kad ništa ne znaš heroj ti može lako biti i Krsto. Može i Pavle. Može i Osman. Ali zato nemaš pojma ko je Đina Vrbica, ili ko je Jaglika Adžić i zašto je skočila u vatru.
Sigurno da student može da nabroji makar 30 kafića iz City kvarta. Sigurno da student zna napamet makar deset pjesama Cece (one što poje našoj eliti stalno u Splendidu). Sigurno da student zna sve nadimke kriminalaca iz regiona. Sigurno i da zna sve zvanice sa svadbe Branovog sina, imajući u vidu da je i portal CDM čestitao, onako srdačno.
To što miješaju simbole, to im se oprašta. Previše je slika na instagramu i facebook-u, trpa se svašta u mozak pa se pomiješa ideologija i ikonografija. Nema veze što je studentova baba ginula u borbi protiv tog znaka za koji student tvrdi da predstavlja antifašizam. Za crnogorskog studenta svastika je samo član šire familije.
Ovo istraživanje CGO nije šokantno, nije poražavajuće, ono je istinito, realno i tačno.
Ovo istraživanje je ogledalo pred licem Crne Gore. Krivci su tu, oni traju i vladaju dugo i oni su odgojili generacije koje nemaju pojma o važnim stvarima koje će se kad tad obiti o glavu. Jer naravno, nije kliše reći u ovom trenutku jer se istorija naravno ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa, treći put u vidu crnogorskog studenta. Nisam to ja rekao nego onaj bradonja.
E, sad, nešto jako važno, crnogorski student biće jednog dana ministar, diplomata ili pak premijer.
Bonus video:
