Upravljanje otpadom je jedna od podoblasti u okviru poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promjene, koje se smatra jednom od najkompleksnijih ali i finansijski najzahtjevnijih poglavlja u procesu pristupa Crne Gore Evropskoj uniji. Proces upravljanja otpadom je veoma specifičan i obuhvata širok dijapazon zainteresovanih strana koji uključuje, građane, komunalna preduzeća, lokalne samouprave, sistem deponija, reciklažna dvorišta, reciklere, privatni sektor. U sistemu upravljanja otpadom svi imaju svoju ulogu i u procesu dizajniranja politika u ovoj oblasti jako je važno analizirati i razumjeti potrebe i mogućnosti svakog pojedinog učesnika u sistemu.
U Crnoj Gori, prije 10-ak godina prvi put su postavljeni kontejneri za odvojeno sakupljanje otpada za nekoliko kategorija otpada u Podgorici. Osim nespremnosti građana da taj sistem prihvate i da počnu odvajati otpad na one komponente za koju je bila obezbijeđena infrastruktura u vidu kontejnera, postojala je i nespremnost institucija da ovaj proces isprate i realizuju do kraja. Projekat nije uspio jer nije na adekvatan način sproveden.
Nedavno se u Crnoj Gori započelo sa implementacijom koncepta odvajanja otpada na suvu i mokru frakciju. Ovaj koncept podrazumijeva da se materijal koji se reciklira odvaja u jednoj kanti, dok se u mokru frakciju odlaže organski otpad i ono što se ne reciklira. Ovaj projekat još uvijek nije dao željene rezultate i procenat reciklaže se zvanično kreće oko 1%.
Novi zakon o upravljanju otpadom koji je trebalo da da odgovor na pravce u kojima će se u budućnosti rješavati pitanje upravljanja otpadom u Crnoj Gori, kao i postaviti temelj za kreiranje strateških dokumenata u ovoj oblasti na lokalnom i nacionalnom nivou, u proceduri je od 2017. godine. Javna rasprava za ovaj zakon je realizovana u avgustu 2018. godine, međutim zakon još uvijek nije usvojen. Na njemu se radilo shodno komentarima i sugestijama različitih strana i javnost u Crnoj Gori u ovom trenutku ne zna koja verzija zakona bi eventualno mogla biti usvojena. Iz tog razloga, iz Green Home-a smo insistirali na ponavljanju javne rasprave.
U međuvremenu, direktive EU se mijenjaju i prilagođavaju. Tako je nedavno usvojena direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu, koja zabranjuje upotrebu širokog dijapazona predmeta od plastike koji se koriste jednokratno, kao što su plastične kese, slamčice i slični predmeti a koje je u Crnoj Gori takođe trebalo obuhvatiti novim zakonom. Novi Zakon je trebalo da bude osnov i za pripremu Državnog plana upravljanja otpadom za period od 2022. do 2027. godine, kao i lokalnih planova upravljanja otpadom. I ova aktivnost se prolongira.
Dok se donošenje novog zakona prolongira, širom države se gomilaju i povećavaju količine otpada koji je odložen na privremenim deponijama, a koje je odavno trebalo ukinuti i trajno riješiti, ili pak na brojnim nelegalnim deponijama koje su prisutne pored puteva, na obalama rijeka, uz naselja, u selima i drugim lokacijama…
Dodatni problem je što komunalna preduzeća koja funkcionišu na lokalnom nivou često nemaju ni finansijskih ni ljudskih kapaciteta da se samostalno izbore sa problemima u ovoj oblasti i u tome moraju dobiti podršku sa državnog nivoa, makar na nivou strateških pravaca u kojima se trebaju kretati. U ovom poslu im moraju pomoći i drugi organi koji su nadležni za komunalne poslove uključujući komunalnu inspekciju, komunalnu policiju a u brojnim situacijama i ekološku inspekciju.
Autorka je izvršna direktorica NVO Green Home
Bonus video:
