Ovako ćemo, na samom početku:
“Unija je zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina. Ove vrednosti su zajedničke za države članice, u društvu u kojem preovladavaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost između žena i muškaraca.” (’Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije, aka Lisabonski Ugovor, član 1a; 2007.)
* * * * *
Autor ovog uratka će pošteno da prizna da je, u okviru priprema za ovaj uvodnik o evropskim vrednostima - a što je tema ovog broja Okruženja - guglao šta su sve, ono beše, evropske vrednosti. Razlog za takav postupak leži verovatno u mnogogodišnjem procesu integracije ovog okruženja u EU: u gomili svega ikad izrečenog o tome, prečesto se pominjalo da nešto jeste ili nije u skladu sa evropskim vrednostima. I u tim mnogim slučajevima su evropske vrednosti zauzimale ono mesto koje, recimo, u govoru religioznih ima Božija Volja. Neotvoriva “svemoćna kutija” nepoznatog sadržaja, iz koje povremeno izlaze neke nagrade ili kazne, a na osnovu kojih subjekat podsticaja ili odvraćanja zna da je učinio nešto što je dobro ili loše. A Bog će ga znati šta tačno. Ili Evropska komisija, od slučaja do slučaja.
Laici po pitanju evropskih vrednosti - a koji su tokom vremena otupeli od česte upotrebe puke fraze - svašta su mogli da samopodrazumevaju pod tim terminom. Kad se ne pljuje na ulicu, to je evropska vrednost. Ili je valcer evropska vrednost, posebno u Beču i posebno posle Nove godine… Oni malo manje entuzijastični po pitanju EU mogli su da proglase kolonijalizam i imperijalizam kao mnogo autentičniju “evropsku vrednost”; posežući za ne tako davnom istorijom i ne ulazeći u to šta piše u dokumentima od ne tako skore 2007.
Bilo kako bilo, ako ponovo pročitamo šta piše na početku ovog teksta - ili nikad dovoljno uvereni izguglamo frazu koju smo bar sto puta čuli - dobićemo jasan i precizan spisak koje su to vrednosti. Ali time nismo baš nužno rekli i čije su to vrednosti, o čemu bi se isto moglo par reči kazati.
* * * * *
Pa evo (ovaj) primer, ne mora da se smišlja bolji, ako ga i ima.
Da bi do ljudi došla voda, najbolji način za to je - vodovod. I to poštovanje potrebe za sigurnom distribucijom čiste i zdrave vode predstavlja neku vrednost, materijalizovanu u cevima i česmama. Ali ako je postojanje vodovoda češće u gradovima nego u selima, to ne znači da govorimo o gradskim vrednostima. One bi se najpre mogle proglasiti univerzalno ljudskim, a tek na kraju, ili možda nikada, partikularno urbanim.
Regionalna, kulturna, naseobinska ili bilo koja druga arogancija dozvoljava sebi nekad slučajnu, a nekad namernu grešku da vrednosti koje bi mogle biti svačije, pripisuje samo nekima. Realno, nepostojanje arogancije bi, takođe, moglo da se doda na spisak vrednosti o kojima razmišljamo, ko zna šta bi sve lakše išlo po pitanju evropskih integracija ovog okruženja.
Ali, malo ozbiljnije govoreći, ako išta ikada treba promeniti po pitanju fraze “evropske vrednosti”, to je onda prisvojni pridev na početku. One samo evropske nisu: u svetu povezanom više nego ikada one imaju pravo da budu vrednosti ka kojima teži svaka individua i svako društvo - bilo da je reč o onima geografski smeštenim u Evropi (pa i u EU) i onima koji ostadoše bez te istorijske ili geografske sreće. Na taj način, teže će se zaboravljati i manje će se guglati koje su to vrednosti koje nisu samo evropske, a na kojima se udružila EU. Teško da bi iko imao išta protiv, a znalo bi se tačno na šta se misli. Na vrednosti. I tačka.
Za svaki slučaj, ponovićemo ih još jednom. Neće smetati, naprotiv:
* * * * *
“Unija je zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina. Ove vrednosti su zajedničke za države članice, u društvu u kojem preovladavaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost između žena i muškaraca.”
Bonus video:
