Italijani imaju kovanicu “governo di scopo” (vlada s ciljem) za izvršnu vlast koja se formira, po pravilu, posle dugačkih i teških kriza, sa zadatkom da donese seriju najvažnijih zakona i odluka koji će srediti stanje u zemlji, postaviti je na ispravni kolosek, i pripremiti je za nove izbore. Vlada s ciljem, čije bi trajanje bilo vezano za ispunjavanje unapred dogovorenog programa koalicionih partnera, po nemačkom receptu (mogu da se preduzimaju samo koraci koji su dogovoreni koalicionim sporazumom), jeste jedini izlaz koji Pokretu Evropi sad otvara put da bude u poziciji da pobedi i na sledećim izborima. U svakom drugom scenariju pokret Milojka Spajića i predsednika Crne Gore Jakova Milatovića rizikuje da bude izložen “trošenju”, “krunjenju”, kompromitovanju, izrazito negativnoj medijskoj kampanji i da traje samo jednu političku sezonu.
Medijska hobotnica bivšeg režima je i dalje živa i dobro finansirana a sada se nalazi u povoljnoj opozicionoj kolokaciji. Posle trideset godina tokom kojih su morali da igraju u defanzivi i da pravdaju i maskiraju pretvaranje Crne Gore u državu dilera narkotika, švercera cigareta, raja za pranje kriminalno stečenog novca, sada konačno mogu da budu u ofanzivi na svim frontovima a ne samo na identitetskom. Njima bi mogli da se pridruže, u odvojenoj koloni, i rusofilski ili pseudosrpski nastrojeni mediji koji priželjkuju da Crna Gora bude nestabilna i problematična zemlja sa nizom otvorenih pitanja pogodnih za nastavak sejanja teorija zavera, animoziteta i segregacija unutar crnogorskog društva. Drugim rečima PES i Demokrate bi mogli da se nađu između dve vatre primorani da svakodnevno dokazuju svoju “etničku i etičku ispravnost” i domoljublje.
Nakon obznanjivanja sadržaja prepiski na Skaj aplikaciji koje su potvrdile ono što su svi u Crnoj Gori znali - razlika je bila samo u tome što jedni nisu želeli da vide a drugi nisu mogli ili nisu imali pred kim da dokažu ono što su znali - postaje svima jasno zašto se besomučno jahalo i jaše i dalje na pitanju nacije, jezika, vere. I tu je postojala bitna diferencijacija, prvi su to radili da bi maskirali nepočinstva, a drugi zato što nisu sposobni da formulišu politiku u kojoj identitetska pitanje ne bi bila dominantna.
Imajući u vidu raspored snaga u crnogorskom parlamentu, kao i iznet stav lidera PES Milojka Spajića da neće ulaziti u koaliciju sa DPS-om i Građanskim pokretom URA, tačnije sa Dritanom Abazovićem, kao i da bi ulazak koalicije Za budućnost Crne Gore (ZBCG) predstavljao problem za akreditaciju vlade u odnosima sa najvažnijim partnerima u Severnoatlantskoj alijansi i EU, kao jedino moguće rešenje za formiranje vlade ostaje koalicija PES-a, Demokrata, Bošnjačke stranke, Albanskog foruma, Albanske alijanse i Hrvatske građanske inicijative.
Ako prethodno rečenom dodamo da će unutar poslaničkog kluba PES biti i predstavnici drugih partija poput Srđana Pavićevića (CIVIS) i Vladimira Dobričanina (Ujedinjena Crna Gora) ili nezavisni kandidati, kao Seid Hodžić, dolazimo do zaključka da će izvršna vlast biti sastavljena od osam ili devet stranaka a imaće samo jednog poslanika više od opozicije u parlamentu. Ili, u prevodu, svaka partija ili pojedinac će moći da ruši vladajuću koaliciju, odnosno da je ucenjuje.
Takođe, za razliku od 42. Vlade Zdravka Krivokapića, kada je vezivno tkivo i katalizator unutrašnjih sukoba bio strah od povratka DPS-a na vlast, eventualna koalicija predvođena PES-om neće moći da računa na taj odvraćajući element u parlamentarnom životu.
Spajićev jedini izlaz iz veoma neugodne pozicije, u kojoj se našao posle izbornog rezultata koji nije bio dovoljno dobar ili bar ne onoliko koliko su se u PES nadali, jeste da primeni simbiozu italijansko-nemačkog iskustva: usvoji transparentan, koncizan i efikasan program sa najvažnijim zadacima iz EU agende i u relativno kratkom roku vrati mandat biračima da izaberu, po mogućstvu, sastav parlamenta u kome će biti moguće izabrati manje heterogenu vladu.
Da ne bi bilo zabune, partije nacionalnih manjina - mada je pojam nacionalna manjina u ustavno definisanoj građanskoj državi svojevrsni “contradictio in adiecto” - trebalo bi da budu uvek u izvšrnoj vlasti. Problematično je kada su te partije jezičak na vagi u Skupštini Crne Gore. Ideja tzv. pozitivne diskriminacije partija nacionalnih manjina je bila da im se garantuje zastupljenost u Skupštini a ne da budu “kingmaker” u izboru crnogorskih vlada.
Praksa iz prethodnih decenija je pokazala da su partije manje brojnih naroda u intenzivnom političkom braku sa DPS-om poprimili njegovu osobinu da se verbalno zalažu za evropske vrednosti i članstvo u EU a da u praksi primenjuju malo ili ništa od onoga što je potrebno za realizaciju evropskih želja građana Crne Gore. Baš kao što mašu zastavom građanske Crne Gore jednom rukom a drugom čvrsto drže svoje nacionalne simbole, a i agitovali su jednako ako ne i više od nekadašnjeg Demokratskog fronta da popis stanovništva uključi identitetska pitanja nacije, vere i jezika.
Dakle, da bi PES i Demokrate izbegli ucene i kompromise koje bi papreno platili na sledećim izborima, potrebno je da po italijanskom receptu formiraju “vladu s ciljem” a po nemačkoj dobroj praksi, pre nego što nova Vlada dobije poverenje u Skupštini Crne Gore, ispregovaraju sa koalicionim partnerima do poslednjeg najsitnijeg detalja svaki budući potez izvršne vlasti, uključujući i pravilo da niko od članova koalicije ne može da izađe iz okvira delokruga koji mu je određen usvojenim programom. Nemačka metodologija podrazumeva da ne može ništa da se uradi što nije unapred predviđeno koalicionim sporazumom. Drugi imperativ mora da bude prekid prakse “feudalne” podele ministarstava koja deluju više kao strančki biroi za zapošljavanje i realizaciju ličnih, porodičnih i prijateljskih interesa nego državnih.
U tom kontekstu, PES i Demokrate bi mogle i morale da iskoriste tzv. EU agendu, odnosno takstativno navedene poteze, imenovanja u pravosuđu, zakone i reforme koje buduća vlada mora da usvoji kako bi ubrzala evropske integracije Crne Gore. Na taj način bi primorale stranke koje su u prošlosti samo na rečima bile proevropske da i na delima pokažu svoju privrženost izgradnji pravne države, baš onako kako su držali zatvorene oči u realizaciji strukture u kojoj su policajci, inspektori, tužioci, sudije, ministri, državni sekretari, poslanici, lokalni funkcioneri i novinari od Crne Gore napravili balkansku Kolumbiju sa kraja 20. veka.
Takođe, DPS Danijela Živkovića će imati veliku šansu da pokaže svoju privrženost evropskim vrednostima i ubrzavanju integracija Crne Gore u EU u obezbeđivanju potrebne kvalifikovane većine za izbor novih sudija i tužilaca, što je conditio sine qua non za pomeranje Podgorice sa mrtve tačke u hodu ka članstvu u EU. Bilo bi vrlo indikativno da Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, od nekih optužene a od drugih osumnjičene za rusofiske stavove i poslušnički odnos prema Beogradu, obezbede potrebne većine za izbor sudija i tužilaca i doprinesu ubrzanju evropskih integracija, a ne “proevropski”, “proatlantski” DPS.
Bonus video:
