Ako nešto Crna Gora ima kao opciju, a ne gura je u prvi plan, to je zasigurno mogućnost da iz bilo kog grada, za svega sat ili sat i po vremena stignete do destinacije idealne za odmor. Podgorica je u tom smislu najbolje prošla, jer nije ni važno kuda se zaputite, stići ćete brzo do jezera, planine ili mora.
Trinaesti jul posmatra se kroz prizmu emocija. Ali ljudi koji krvnički rade, jedva čekaju taj odmor i da se ne lažemo, njima prvenstveno tih nekoliko dana znači. Ipak su to prvo slobodni dani, pa tek onda praznik, za neke ljude. Neko će slobodne dane iskoristiti da preleži u sobi, neko da sređuje garažu ili bindžuje seriju, a biće mnogo onih koji će spakovanih kofera otići na posao, da bi odmah posle posla krenuli ka moru ili planini, da iskoriste svaki sat odmora.
E sad, ti ljudi koji jedva čekaju da odmore u svojoj državi, na te ljude nije mislio ministar Joković. On je prilično nonšalantno rekao da prvenstvo imaju stranci, a da će se naši ljudi brkčati kad sezona bude jenjavala. Nije realno, ali tako zvuči, kao da svi koji žele iz Podgorice, Berana ili Nikšića da se spuste do mora, da treba da prvo pitaju Jokovića. Bilo bi to zanimljivo uraditi, da od svih građana Crne Gore Joković dobije upit, da li dozvoljava ljudima da u toku sezone smetaju turistima strancima i uživaju u moru.
Bilo bi to nalik sceni kad u filmu Lajanje na zvezde učenici zovu direktora telefonom, ili kad narod nakon čitanja poštom vraća knjige Knutu Hamsunu. Ali ipak, nije to Joković zaslužio, prije svega, zaslužio je ignorisanje više nego što je zaslužio reakciju toga tipa.
Imao sam priliku da vidim sa kakvim prezirom se vlasnici restorana odnose prema ljudima iz Crne Gore kad im uđu u restoran. Restorandžije očekuju isključivo strance, tvrde da ostavljaju veće bakšiše, a zapravo je istina drugačija. Ne žele naše ljude jer njih ne mogu propisno da izmuljaju kad treba da se naplati. "Što će mi ovi naši?!" bio je čest komentar ugostitelja, kao da ih smara domaća klijentela, koja navodno štedi svaki euro.
Ima gradova u susjednim državama koji račun "domaćima" umanjuju za 20 %, jer imaju ozbira prema svojim ljudima i žele da im se dođe i zimi, kad odu stranci. Ali mi tu viziju nemamo, da izvedemo takav prećutni dogovor zbog naših ljudi. Mi naše ljude ćuškamo, ignorišemo, preziremo i potcjenjujemo.
Bezbroj puta sam prisustvovao svađi između ljudi i onih koji se predstavljaju kao "vlasnici plaža". Narod hoće da pobode suncobran i prostre peškir, a zaposleni ne dozvoljavaju, da ne bi gosti bili ugroženi. "Gazda je tako rekao", tako zvuči čarobna rečenica, a zatim uslijedi tumačenje zakona, što je morsko dobro, čija je plaža i more, a čiji je hotel i ležaljke.
Sudeći prema Jokoviću i ekipi, more je tu isključivo da dođu stranci a da pojedinci zarade. Nije more tu da u njemu uživaju i građani Crne Gore. "Ovako ćeš i ti, samo posle". Tako bi mogla da se prevede njegova izjava o raspoređivanju stranaca i naših ljudi. Jer, izgleda da što je nama skupo, drugima nije. Divna je to matematika koja opet, baš kao i za vrijeme prethodnog režima funkcioniše po principu "pišaj po sirotinji".
Zato će i ovog 13. jula, mnogi građani Crne Gore da strepe da ih neko sa plaže, parkinga ili iz restorana ne otjera. Građani Crne Gore izgleda su ilegalci u sopstvenoj zemlji. Ali valjda će moći slobodno da se kreću i funkcionišu kad prođe sezona. Tad valjda na red stiže ostvarenje prava običnih ljudi.
Bonus video:
