Kada su jednoj babi po deseti put ponovili neku pretnju, ona je odgovorila: Neka bude šta bude, u moju stražnjicu više strah ne može. Verovatno je baka ovako odgovorila iz besa ili iz nemoći, jer joj je plašenje dozlogrdilo, ali, na žalost, za strah uvek ima mesta i uvek će postojati.
S jedne strane kao inherentna odlika ljudskog bića, zaplašenog već samim činom rođenja, koja se genomski prenosi kroz trajanje našeg roda, a s druge strane kao idealno manipulativno sredstvo za vladanje ljudima.
Strah je konstanta našeg postojanja, sve ostalo su varijacije na temu.
Nemam nameru, niti imam kompetencija da ulazim u psihoanalitičke dubine gde obitavaju koreni naših raznorodnih strahova (ponajpre onaj od smrti), već da zagrebem po površini strahova sa kojima smo suočeni sada i ovde i koji nam se plasiraju, maltene, kao proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Što od strane političkih autoriteta, što od medija, što od roditelja, što od medicinara, što od kolega i prijatelja, što iz filmova i knjiga…
Najnovije “plašenje naroda” izrodile su aktuelne elementarne nepogode koje su krštene kao “superćelijske oluje”, koje nije da su bezazlene i mnogo nevolja su napravile. Znam da oni kojima su slupana kola ili odneti krovovi i imaju utisak katastrofe, ali ovde govorim o nečem drugom. Govorim o (zlo)upotrebi straha.
Iz minuta u minut se prati dokle su stigli tamni oblaci, koliki je nivo reka i potoka, koliko bofora je vetar, kad će da stigne tamo i ovde, dokle je trenutno… Sa svih strana nas bombarduju vrišteći apokaliptički portalski i novinski naslovi, televizijski kajroni, vanredna uključenja.
Ljudi ovih dana više gledaju meteorološke aplikacije i radare, nego porniće i fudbal, a da vaskrsne Noje, posle jednog sata čitanja i gledanja ovdašnjih medija, dao bi se u pravljenje one svoje barke i krenuo da spasava svet od novog potopa.
Izveštavanje o olujama i poplavama više liči na onu suludu komandu koja se pripisuje Ratku Mladiću – “Raspameti”, nego na informisanje. U redu je obavestiti ljude da će biti nevreme, ali ovde se i bukvalno radi o sejanju i eksploataciji straha.
Ponavlja se, samo u manjem obimu, stvar kao sa čuvenom koronom. Kad bi se moglo precizno izmeriti koliko njih je umrlo od virusa, a koliko skrenulo pameću od straha, tenzije i medicinsko-političko-medijske presije, tvrd vam stojim da je ovih poslednjih mnogo više. Setite se samo kad nam je predsednik govorio “kako će nam groblja biti premala”.
Nema ko i nema čime nas ne plaše.
Takozvani geostratezi i analitičari nuklearnim ratom.
Ovi naši politički pokvarenjaci i njihovi medijski izmećari novim balkanskim ratom.
Albanci samo što nisu do Niša, Hrvati nam poslovično rade o glavi (u interpretaciji njihovih “plašitelja” Srbi njima isto), nije ni Bugarima verovati… Po principu toplo-hladno, šalju se kontradiktorne poruke tipa: biće struje i gasa, neće biti i pocrkaćemo u mraku; ima pšenice, nećemo imati leba da jedemo; Amerikanci će nas satrti ako ne uvedemo sankcije Rusiji, ako ih uvedemo propali smo skroz…
Bankari prete kamatama, izvršiteljima, skokom euribora.
Veterinari svinjskom kugom.
Menadžeri otkazima.
EPS isključenjem struje.
Ludaci porukama da su postavljene bombe po školama
Posle dva masovna ubistva, strah se uselio i u obrazovne ustanove gde smo mislili da su nam deca koliko-toliko bezbedna, a više nisi siguran ni da neki psihopata neće izvaditi mašinku i zapucati po putnicima u autobusu.
Posebni generatori straha su medicinari koji nas plaše masnom hranom, holesterolima, trigliceridima, aditivima, karbamidima, štetnošću duvana, ovim i onim virusima i bakterijama, kancerogenim toalet papirom..
Žene se plaše starenja, mladi samog života.
U ljude se usađuje strah od neuspeha, strah od gubitka posla, strah od pretpostavljenih, strah od sutrašnjice…
Živimo u eri permanentne proizvodnje, instrumentalizacije i potrošnje straha, pa bi se moglo reći da je razvijena jedna cela industrija u te svrhe kojoj je potrebno tržište i konzumenti. I više nije moguće razlikovati šta je zaista realna opasnost a šta izmišljena i dirigovana pretnja, ali to i jeste cilj onih koji su ovo i napravili. Manipulišući strahom podanika, političari vladaju, a konzumerističke ale i vrane prodaju besmislice, profitirajući na toj globalnoj, a veštački generisanoj, anksioznosti.
Naša sreća je pa imamo SNSpasitelja. Ali, beše li on napustio lidersko mesto te stranke i sad luta od nemila do Dačića u potrazi za nekim pokretom? Eto, sad me strah šta će i sa njim biti.
Bonus video:
