U reakciji na napade Hamasa 7. oktobra, Biden je ratove u Izraelu i Ukrajini prikazao kao dve strane jedne iste bitke. Po povratku iz Tel Aviva, gde je doslovno i figurativno zagrlio Benjamina Netanyahua, Biden se iz Ovalne kancelarije obratio naciji. „Znate“, rekao je, „napad na Izrael je najsličniji ratu, tragediji i brutalnostima kojima je narod Ukrajine izložen već 20 meseci“. Međutim, s odmicanjem sukoba, kako je odmazda Izraela postajala sve krvavija, tu sličnost je bilo sve teže uočiti. Optužbe koje je Biden upućivao na račun Vladimira Putina su rikošetirale i potkopale ne samo njegov moralni autoritet nego i solidarnost međunarodne zajednice s Ukrajinom.
Biden je u pravu kada kaže da se sa stanovišta morala zverstva koja je Hamas počinio nad civilnim stanovništvom Izraela mogu uporediti s onim što su ruske snage radile Ukrajincima u Buči i drugim napadnutim gradovima. U predsednikovoj političkoj računici ima logike. Finansijska pomoć Izraelu za rat u Gazi ima punu podršku obe partije u Kongresu. Ukrajina takvu podršku nema. Pred 7. oktobar, polovina republikanaca u Predstavničkom domu je odbila predlog Bele kuće da se Ukrajini odobri manji paket dodatne pomoći u iznosu od 300 miliona dolara. Povezivanjem dva sukoba Biden je pokušao da događaje u Izraelu iskoristi da osigura političku podršku za Ukrajinu. Nadao se da će energija odlučnog konsenzusa u podršci Izraelu oživeti posustali entuzijazam desnice za ukrajinski otpor ruskoj agresiji.
Dogodilo se upravo suprotno. Povezivanje sukoba u Izraelu i Ukrajini nije proizvelo jedinstveni moralni imperativ. Samo je razotkrilo dvostruke standarde. Od početka Putinovog rata u Ukrajini, otkako su počeli da pristižu dokazi o ratnim zločinima ruskih snaga, bilo je očevidno da američke optužbe imaju slabu tačku. Iza SAD je duga istorija duboko ambivalentnog odnosa prema ratnim zločinima - što pokazuje i odbijanje Sjedinjenih Država da priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (ICC). To je nedoslednost koja preti da potkopa uverenje da Putin u ovom ratu nije pregazio samo državne granice nego i granice morala - što je stav koji je veoma važan za borbu Ukrajinaca. Sjedinjene Države su bile veoma oštre u osudama napada na civile u Ukrajini, dok su sada krajnje oprezne u osudama sličnih napada u Gazi. To je za Putina sigurno odlična vest. Njegovo cinično uverenje da etički standardi nisu ništa više od oružja u propagandnom ratu praktično je potvrđeno.
Biden je u televizijskom obraćanju naciji pokušao da pokaže da su sa stanovišta američkih interesa rat Izraela protiv Hamasa i rat Ukrajinaca protiv Rusije jednako važni. „Za nacionalnu bezbednost Amerike je važno da osiguramo da Izrael i Ukrajina budu uspešni u svojim poduhvatima“. Ono što ih čini važnim, dodao je, nije samo stvarnost događaja na terenu, već i način na koji se ta stvarnost percipira. Nije važno samo ono što Sjedinjene Države čine, nego i to kako drugi vide šta SAD žele i za šta se zalažu: „Znamo da Evropa i svi naši saveznici, kao i naši protivnici i konkurenti, pažljivo posmatraju šta se događa“. Verovatno najzadovoljniji posmatrač je beskrupulozni ubica iz Kremlja, jer ovo što gledamo je bolan pokušaj sveta da se istovremeno okrene na dve različite strane.
* * *
Niko nije ni pokušao da prikrije nameru Izraela da kazni kompletno stanovništvo Gaze tako što će im ukinuti pristup pitkoj vodi i električnoj energiji. Ministar odbrane, Yoav Gallant, najavio je 9. oktobra „potpunu opsadu Gaze“. „Neće imati ni struje, ni hrane, ni goriva“. Sledećeg dana, na arapskom jeziku, stanovnicima Gaze se obratio general-major Ghassan Alian: „Ljudske životinje će tako biti i tretirane. Nećete imati ni struju ni vodu. Dobićete samo razaranje. Tražili ste pakao, pakao ćete i dobiti“.
Ne moramo da nagađamo kako bi Bidenova administracija reagovala da su takve izjave došle iz Moskve umesto iz Tel Aviva. U novembru 2022, Linda Thomas-Greenfield, ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, obratila se Savetu bezbednosti povodom ruskih napada na civilnu infrastrukturu u ukrajinskim gradovima, zbog čega su milioni ljudi ostali bez struje i čiste vode:
„Teško je rečima opisati koliko su ovi napadi užasni… Osetila sam svu težinu njihovih posledica kada sam upoznala desetogodišnju Melinu u zgradi u kojoj su se raseljene porodice spremale da provedu zimu. I ta zgrada je pogođena i oštećena ruskim projektilima.“
Kasnije istog meseca, Antony Blinken je osudio ruske napade na vitalnu infrastrukturu još oštrijim rečima: „Grejanje, voda, struja - za decu, za stare, za bolesne - to su mete predsednika Putina. Napada ih svom snagom. Brutalni napadi na ukrajinski narod su varvarski čin.“
Kada je meta bila Ukrajina, Bidenova administracija je spremno podržala optužnicu protiv Putina zbog napada na civilnu infrastrukturu. Biden je u martu podržao odluku ICC-a da izda nalog za hapšenje Putina po optužnici za ratne zločine, iako SAD ne priznaju ovaj sud, što i sam Biden potvrđuje. Kada su Sjedinjene Države u julu počele da dostavljaju ICC-u dokaze o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini, New York Times je izvestio da „američke obaveštajne agencije poseduju podatke koje sadrže i detalje o odlukama ruskih zvaničnika da napadnu civilnu infrastrukturu u Ukrajini“. Ako su izveštaji tačni, to znači da je Bidenova administracija aktivno pomagala ICC-u da pripremi moguću optužnicu protiv Putina zbog napada uperenih protiv civila.
Neki od zarobljenih ruskih vojnika u Ukrajini već su osuđeni za ratne zločine. U januaru je Washington Post izvestio da se među osuđenim vojnicima nalaze i „dvojica koji su priznali da su granatirali stambene zgrade u prvim sedmicama rata“. Sjedinjene Države su često pozivale međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na snimke razaranja svih onih mesta na kojima obični ljudi - posebno deca - pokušavaju da vode normalan život. U julu je, na primer, Linda Thomas-Greenfeld izvestila Savet bezbednosti da „ruske snage zasipaju Ukrajinu projektilima koji seju smrt i razaranje. Svi smo videli slike bombardovanih kuća, škola i igrališta.“
* * *
Bidenova administracija se ne zaustavlja na optužbama protiv Rusije; najavila je da i zemlje koje Rusiju snabdevaju oružjem mogu biti optužene za ratne zločine. U januaru, prateći Bidena u zvaničnoj poseti Meksiku, savetnik za nacionalnu bezbednost Jake Sullivan je izjavio da su Iranci odabrali da „dozvole da se iransko oružje koristi za ubijanje ukrajinskih civila, da se ukrajinskim gradovima uskraćuju grejanje i električna energija, što ih s naše tačke gledišta čini potencijalnim saučesnicima u masovnim ratnim zločinima“.
Sullivan je u intervjuu koji je u julu dao za NBC govorio o izvorima „moralnog autoriteta“ Amerike kada je Ukrajina u pitanju. Implicitno je potvrdio da to po njegovom mišljenju nisu međunarodni sporazumi, jer SAD neke od njih nisu ni potpisale. Objasnio je da taj autoritet proističe iz očigledne neprihvatljivosti odluke Rusije da podvrgne Ukrajinu „brutalnom, zločinačkom napadu… da projektilima i bombama zasipa gradove i ubija civile, da uništava škole, crkve i bolnice“. Implikacije su jasne: moralni autoritet Sjedinjenih Država temelji se na protivljenju određenim oblicima nasilja, konkretno, sračunatom uništavanju civilne infrastrukture i korišćenju bombi i projektila za ubijanje civila. Ako je tako, onda se američki moralni autoritet ovog trenutka nalazi na veoma klizavom terenu.
Svaki zabeleženi izraelski vazdušni udar na Gazu posle 7. oktobra u proseku je usmrtio 10 civila. Bidenova administracija je saopštila da ubijanje civila takvim tempom nije prihvatljivo. Kao što je Blinken rekao u poseti Indiji, „previše je Palestinaca ubijeno; previše je ljudi stradalo u proteklim sedmicama“. Po logici koja se primenjuje na Iran, SAD bi trebalo da prihvate sopstveni deo odgovornosti za posredni doprinos njihovom stradanju. Ali još nema naznaka da su SAD spremne da se potčine istim moralnim standardima koje propisuju drugima. Takođe, nema indikacija da zakulisni pokušaji vršenja pritiska na Netanyahua imaju efekta na terenu. Izgleda da moralna inicijativa američke administracije - u veri da joj načelna podrška Izraelu daje za pravo da zahteva zauzdavanje onoga što je Biden u poseti Tel Avivu opisao kao „slepi bes“ da bi se sačuvali palestinski životi - ne daje rezultate.
Ukrajinci bi verovatno više voleli da ih Biden nije ni pominjao, jer im je takvim izjavama učinio medveđu uslugu. Kriza u Gazi već je potisnula Putinov rat s naslovnih strana, kao i s vrha liste prioriteta većine zapadnih vlada. Kako se sukob u Ukrajini pretvara u rat iscrpljivanja, u krvavu pat poziciju bez vidljivog izlaza, demokratskim državama je sve teže da održe u životu stav da to nije posrednički rat između velikih sila, već istinska borba za ljudske vrednosti i međunarodni poredak utemeljen na univerzalnim pravilima. Šta će vlade ovih zemalja reći kada Putin na zimu ponovo onesposobi elektro-mrežu u Ukrajini? Hoće li nastaviti da ponavljaju da su to strašni i varvarski postupci? Ili će zavladati neugodan muk, zato što su takve reči izgubile moć da izraze zajedničko osećanje užasa pred neljudskim činovima, ko god i gde god da ih je počinio?
(The New York Review of Books; Peščanik.net; prevod: Đ. Tomić)
Bonus video:
