Više od sto okrivljenih pojedinaca i pravnih lica u osamnaest optužnica koje je podnelo Specijano tužilaštvo Makedonije najava je za otvaranje sudskog procesa decenije u Makedoniji. Nije preterano reći da je to proces stoleća, jer teško da će se ponoviti kriminal i korupcija, samovolja i ordinarna pljačka izvršena u poslednjih deset godina.
Golemu grupu okrivljenih predvodi bivši premijer Nikola Gruevski koji je optužen za pet krivičnih dela protiv naroda i države. Isto toliko optužnica tereti i bivšeg ministra za saobraćaj Mileta Janakievskog, najposlušnijeg i najefikasnijeg izvršioca volje i naredbi Gruevskog. Gotovo cela nekad moćna i samovoljna partijsko-državna „elita“ trebalo bi da se nađe na optuženičkoj klupi. Po tri optužnice podignute su protiv uticajnog i svemoćnog šefa DB-a Saše Mijalkova, koji je bratanac Gruevskog i nekada moćne i nedodirljive šefice policije Gordane Jankulovske. Optuženi su i bivši vicepremijer Vladimir Peševski i dugogodišnji šef vladinog kabineta Martin Protuđer.
Specijalno tužilaštvo tražilo je da 18 okrivljenih do početka suđenja budu u pritvoru. Članovi nekadašnje partijsko-državne „elite“ ostali su samo bez pasoša. Odluku Krivičnog suda javnost je ocenila kao sramnu. Iskusni pravnici, međutim, kažu da su oduzimanjem pasoša prihvaćene sve optužnice Specijalnog tužilaštva, te da je partizirano sudstvo učinilo mali, ali vidljiv korak u pokušaju da se oslobodi spoljnog uticaja i pretnji i da sudi prema zakonu.
Raspojasana vlast
Sizifovski posao završilo je Specijalno tužilaštvo. Stalno je bilo meta političkih napada i diskvalifikacija Gruevskog i njegove partije i blokada te opstrukcija redovnih sudova, što zbog surevnjivosti, a više zbog partiziranosti i spoljnih pritisaka. Tužilaštvo je, ipak, u kratkom i ograničenom roku od 18 meseci uspelo da pripremi isto toliko optužnica.
Temelj, okosnica svih optužbi je ona o prisluškivanju, procesuirana po kodnim imenom „Target“. Prvooptuženi je bivši šef DB-a Mijalkov, zajedno sa još osam policajaca. Nema optužnice za Gruevskog, koji je prema svim indicijama, znao za prisluškivanje .
Teško je racionalno objasniti fenomen masovnog prisluškivanja. Jednostavno, nema ništa racionalno u prisluškivanju više od 20.000 građana. Najbliže istini je objašnjenje da je najuža partijska i državna vrhuška osiono prigrabila sebi svemoć; raspojasano vladala.
Umišljena i neprikosnovena vrhuška bila je iznad zakona, ništa nije bilo nedostupno i nemoguće kako bi se ispunila njena (samo)volja koja je dosezala do apsurda i bezakonja. Bili su gospodari građana, nemoćnih da se suprotstave, ali i najbližih i najvernijih saradnika, koje su licemerno i podlo prisluškivali, kako bi i njima manipulisali i držali ih pod kontrolom.
Podizanjem optužnica prisluškivanje se vraća kao bumerang. Krug samovolje, kriminala i korupcije se zatvara, a unutar njega su zarobljeni i vrhuška koja je prisluškivala, ali i njene žrtve, nekad najbliži i najodaniji saradnici. Neshvatljivo je kako se niti jedan od njih ne usuđuje da se suprotstavi i optuži i vrhušku, kako zbog prisluškivanja koje ih je dovelo do suda, tako i zbog naredbi koje su sprovodili ulazeći i svesno u kršenje zakona.
Ćutanje optuženih podseća na „omertu“ - mafijaški zakon ćutanja. Član neformalne grupe za reformu VMRO DPMNE, međutim, tvrdi da u vrhu partije ima podosta zaštićenih svedoka. Vrh partije Gruevskog anatemisao je „reformatore“ i odlučno tvrdi da nema zaštićenih svedoka, čitaj izdajnika. Specijalno tužilaštvo uzdržalo se od komentara.
Nadmudrivanje sa "žutim"
Najmasovnija među 18 optužnica je za „kriminalizaciju“ izbora sa gotovo dvadesetak okrivljenih. Listu predvodi Gruevski, a u grupi najbližih saradnika su i nezaobilazni Jankulovska i Janakievski.
Oboje su, prema snimcima prisluškivanja, umešani u „štampanje“ ličnih dokumenata pred izbore za dvostruko glasanje, kao i za druge izborne manipulacije. Jankulovska će ostati upamćena po hvalisanju da je organizovala izborni štab partije u sedištu policije i „nadmudrila“ posmatrače OEBS od kojih je to sakrila.
Formulacija „kriminalizacija“ izbora podrazumeva zloupotrebu građana, čija je volja bukvalno bila „ukradena“. Gruevski i njegova partija razradili su „efikasan“ sistem kako da ostanu na vlasti. Optužnica ne nosi kodno ime „Titanik“ slučajno. Izborne prevare građene su da se vlada večno, a „potonule“ su pošto su njeni tvorci prisluškivanjem sami razotkrili kriminal i manipulacije.
"Najskuplja" od optužnica, koje su do sada podnete, je za malverzacije pri izgradnji deonica autoputa prema Ohridu i Štipu čime je budžet, kako se navodi, oštećen za približno 150 miliona eura. Radovi su prekinuti zbog besparice, izgradnja će kasniti, a prva revizija pokazuje da će biti potrebno još najmanje 100 miliona eura.
Prvi na spisku optuženih i ovde je Gruevski, a iz prisluškivanja ostalo je upamćeno njegovo „licitiranje“ sa ministrom za saobraćaj Janakievskim o visini provizije od „žutih“ - investitora iz Kine, koji su izabrani kršenjem tenderske procedure.
Suđenje treba da otkrije istinu o proviziji. Činjenica je, međutim, da su mudri Kinezi obezbedili dogovor kojim vlada preuzima odgovornost za sve propuste i kašnjenje u izgradnji autoputa. „Nadmudreni“ su, u krajnjoj liniji, građani Makedonije koji su oštećeni, čije su pare završile u ko zna čijim džepovima.
Nove optužnice
Optužnice Specijalnog tužilaštva, osim na nezakonito prisluškivanje i izborne prevare, odnose se i na utaju poreza, zloupotrebe službenog položaja, naređivanje nasilja te prekomernu upotrebu sile. To su i najćešća kršenja zakona koja su obeležila deset godina vladavina vrhuške na čelu sa Gruevskim koja je partizirala i zarobila državu.
Naivni su i nesuvisli bili pokušaji da se prikriju tragovi. Jedan od njih je uništavanje opreme za prisluškivanje , za šta je podignuta optužnica - tipično policijski kao iz nekih glupih viceva. Skupa i još upotrebljiva oprema završila je na otpadu pošto je u drobilici rasparčana na najsitnije delove. Uništavanje opreme direktno je priznanje gde je i ko prisluškivao. Srušeno je time i nebulozno objašnjenje Gruevskog da je prisluškivala neka neimenovana strana služba iz „žutog kombija“ koji je, navodno, kružio gradom, a niko ga, osim njega, nije video.
Mandat Specijalnog tužilaštva je pet godina, ali je rok do koga je moglo da podnosi optužnice istekao krajem juna. Katica Janeva i njen mali, ali efikasan tim najavili su da će nastaviti da preslušavaju snimke prisluškivanja - a stigli su jedva do polovine - te da će ukoliko otkriju zloupotrebe ili kriminal nastaviti da istražuju i pripremaju optužnice koje bi se procesuirale kroz redovno sudstvo.
Specijalno tužilaštvo je saopštilo da su istrage o projektu "Skoplje 2014", kao i o finansiranju partije Gruevskog pri kraju, ali da nije uspelo da kompletira optužnice zbog isticanja roka. Projekat "Skoplje 2014", osim što je nagrdio i unakazio izgled grada, umesto najavljenih 80, koštao je blizu 700 miliona evra. Od samog početka ovaj projekat prati otvorena sumnja da je velika praonica novca.
Partija VMRO DPMNE možda i nije najbogatija u Evropi, ali sigurno ima najskuplje i najnovije sedište. Nedavno se partija uselila u višespratnu palatu u centru Skoplja koja je, prema insajderskim fotografijama, preskupo i razmetljivo opremljena, kako već i priliči novopečenim bogatašima. Istraga o tome kako je se partija preko noći obogatila je pri kraju, a sud je odbio zahtev da se Gruevskom odredi pritvor dok istraga ne bude završena.
Raskršće
Suđenja po optužnicama Specijalnog tužilaštva trebalo bi da počnu najranije tek najesen, kada budu iscrpljene sve preliminarne pravne procedure. Advokati bivše partijsko-državne vrhuške, koja je listom ostala bez pasoša, uložili su žalbe Apelacionom sudu. Žali se i Specijalno tužilaštvo i traži da se uvaži njegov zahtev i većini bivših funkcionera odredi pritvor.
Sudski procesi decenije, koji predstoje, višestruko će, pre svega, politički i pravno obeležiti Makedoniju. Bitno je da su oni koji su bili na čelu države dok je tonula u zastoj i krize, kriminal i samovolju dospeli pred lice pravde, kako se to nikad više ne bi ponovilo.
Kroz legitimnu pravnu proceduru treba da se otkrije istina o načinu na koji su deset godina vladali Gruevski i njegova partija. Izvesno je da su tranziciju, umesto ka demokratizaciji, vodili unazad, ka totalitarnom jednopartijskom režimu, sa svim mračnim posledicama koje iz toga proizlaze.
Pokušavajući da pažnju javnosti skrene sa optužbi za ozbiljna kriminalna dela, Gruevski tvrdi da su napadnuti on i njegova partija, te da su posredi montirani politički procesi. Teza da je optužen samo VMRO DPMNE je tačna. Tačno je i da je ova partija bila deset godina na vlasti te da je kriminal i samovolju kojima je vladala otkrila sama prisluškivanjem.
Makedonija se posle promene vlasti i podizanja optužnica protiv vrha partije Gruevskog našla na velikom raskršću iz koga vodi samo jedan dug i neizvestan put. Vlada na čelu sa socijaldemokratima mora iznova da počne proces tranzicije koju je većina suseda ili završila ili je već daleko odmakla. Sve drugo će biti novo vraćanje unazad.
Bonus video:
