Slobodno produžite dalje, nema ovde ničeg novog, samo još jedna obična apokalipsa. Sudeći po prethodnim iskustvima, reakcije sveta na poplave u Španiji biće slične reakcijama vozača na auto-putu dok prolaze pored mesta nesreće: usporiće i pogledati, biće im žao, laknuće im što se to desilo nekom drugom, a onda će dati gas i odjuriti dalje.
To je obrazac ponašanja u našem klimatski poremećenom dobu, kada su katastrofe izazvane ekstremnim vremenskim prilikama toliko uobičajene da su gotovo normalizovane. Umesto ogorčenja i odlučnosti da se nešto preduzme, ophrvani smo ravnodušnošću. Takve stvari se prosto dešavaju, neko drugi je odgovoran, neko drugi će nešto preduzeti.
To ne može biti dalje od istine. Neprirodna katastrofa u Španiji, najsmrtonosnije poplave u Evropi u poslednjih pola veka, otkriva nam dve nesporne istine. Klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem tek hvata zalet i moramo brzo ugasiti naftnu industriju pre nego što ona ugasi nas. To bi trebalo da bude glavna poruka na samitu UN Cop29 o klimi, koji se održava u Bakuu sledeće nedelje, jer je jedino rešenje za stabilizaciju klime zaustavljanje sagorevanja gasa, nafte, uglja i drveta. Prvi korak ka tome je borba protiv normalizacije klimatskih katastrofa.
Kola koja se kao čunjevi kotrljaju gradskim ulicama, kola koja plutaju u rekama blata, kola kao smrtonosne zamke. Slike iz Valensije i drugih regija Španije su šokantne, ali poznate. U Italiji su se nedavno putevi pretvorili u reke koje su nosile vozila. To se dogodilo i u Francuskoj i u centralnoj Evropi, gde su 24 osobe poginule u poplavama u Poljskoj, Austriji, Češkoj i Slovačkoj. U Engleskoj su takođe bile zabeležene nesvakidašnje padavine.
Naravno, oduvek je bilo poplava i lokalni atmosferski, geografski, ekonomski i politički faktori doprinose njihovom uticaju, ali nas danas u provaliju vodi globalna fizika sveta destabilizovana fosilnim gorivima. Što je atmosfera toplija ona zadržava više vlage. To podrazumeva duže suše i intenzivnije pljuskove. Španija je dobila godišnju količinu padavina za par sati. „Ovakvi događaji, koji su se nekada događali u razmacima od više decenija, postaju češći i njihova destruktivna moć je veća“, kaže dr Ernesto Rodrigez Kamino, viši državni meteorolog i član Španskog meteorološkog udruženja.
Mnogo puta smo bili upozoreni. Prošlo je trideset dve godine otkako su se vlade složile da se bave klimatskim pitanjima na prvom Samitu o Zemlji u Rio de Žaneiru i devet godina od Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa. Ipak, globalne temperature nastavljaju da obaraju rekorde, a emisije rastu brže od proseka protekle decenije. Drugim rečima, noga je i dalje na gasu iako srljamo u lančani sudar.
Državama je i dalje važnija ekonomska efikasnost nego klimatska sigurnost. Sporo umanjuju rizike i obrazuju građane i u mnogima od njih, uključujući Britaniju, hapse klimatske demonstrante kada blokiraju saobraćaj. Pravni sistem praktično primorava ljude da prihvate klimatsku katastrofu.
Kako to drugačije nazvati? U poslednjih nekoliko godina ređaju se apokaliptični prizori koji kao da su izašli iz holivudskih filmova: putnici odneti sa perona ili zarobljeni u vagonima u poplavi na liniji metroa u kineskom gradu Džengdžou, stakleni zid koji se obrušava sa vijetnamskog poslovnog tornja tokom super-tajfuna Jagi, koji onda s lakoćom lomi vetroturbine u Hainanu u Kini.
Živimo u vremenu neželjenih klimatskih superlativa: najtoplije dve godine u zabeleženoj istoriji sveta, najsmrtonosniji požar u SAD, najveći požar u Evropi ili Kanadi, najgora suša u amazonskoj prašumi. Nema kraja nabrajanju. Ovo je tek početak. Dokle god ljudi ispuštaju gasove u atmosferu takvi rekordi biće obarani sve češće dok „najgore do sada“ ne postane naše standardno očekivanje. Moramo prihvatiti da to nisu izolovani slučajevi, već deo uznemirujućeg obrasca koji su predvideli klimatski naučnici i UN. Uzroci su jasni, kao i rešenja.
Stručnjaci iz organizacije World Weather Attribution pokazali su koliko su oluje, suše, poplave i požari postali intenzivniji i češći kao rezultat klimatskih poremećaja izazvanih ljudskim faktorom. To uključuje poplave ovog leta u Sudanu, Nigeriji, Nigeru, Čadu i Kamerunu koje su usmrtile više od 2.000 ljudi i raselile milione, bujice koje su od 26. do 28. septembra ostavile najmanje 244 mrtvih u Nepalu, poplave na jugu Brazila koje su ranije ove godine odnele više od 169 života, kao i razorne uragane u SAD-u, posebno Helen i Milton, koji su usmrtili 360 ljudi i prouzrokovali štetu veću od 100 milijardi dolara. Pritom, najsiromašniji i najstariji su najranjiviji. U Španiji su žrtve pre svega bili stariji ljudi koji nisu uspeli da pobegnu iz svojih kuća, pored vozača za dostavu robe i hrane koji su ostali zarobljeni u kolima. I sve to se dešava sa samo 1,3°C globalnog zagrevanja. To bi trebalo da bude dovoljna opomena da je potrebno hitno smanjiti emisije gasova, kažu autori ovih studija.
„Na Cop29 globalni lideri zaista moraju da se dogovore ne samo o smanjenju, već o potpunom obustavljanju sagorevanja fosilnih goriva, sa određenim krajnjim rokom. Što se duže odlaže prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, to će ekstremne vremenske prilike postajati ozbiljnije i učestalije“, rekla je Friderike Oto, vođa organizacije World Weather Attribution pri Centru za ekološku politiku na Imperijal koledžu u Londonu.
Zvaničnici UN-a već ostaju bez reči kojima bi opisali ozbiljnost opasnosti. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš proglasio je „crveni alarm za čovečanstvo“. Izvršni sekretar za klimu UN-a Sajmon Stil upozorio je da „imamo dve godine da spasimo svet“. A prošle nedelje, šefica programa UN-a za zaštitu životne sredine Inger Andersen naglasila je da je ovo „poslednji trenutak za rešavanje klimatske krize“.
Ipak, dnevni red određuju pristalice širenja proizvodnje fosilnih goriva. Azerbejdžan je treći domaćin Cop konferencije zaredom, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta, koji planira da poveća proizvodnju nafte i gasa. Naredni domaćin Brazil takođe namerava da poveća proizvodnju. Mnoge od najbogatijih država na svetu čine isto. Ovogodišnji razgovori baviće se pitanjem kako finansirati „napuštanje nafte i gasa“, nejasan cilj koji je konačno prihvaćen na Cop-u prošle godine posle tri decenije pregovora.
Raskorak između ovog tromog napretka i apokaliptičnih scena u Španiji i drugde trebalo bi da nas osvesti. Uostalom, izvorno značenje apokalipse je otkrovenje - skidanje poklopca, otkrivanje stvari. Ali da bi se to dogodilo, moramo zaista razumeti užase kroz koje svet prolazi i odgovoriti na njih bez zavaravanja da je život po starom ipak možda moguć.
(The Guardian; Peščanik.net, prevod: L. Đorđević)
Bonus video:
