SVIJET U RIJEČIMA

Mini Votergejt

General Flin je otišao dobrovoljno, tako da formalno nije optužen za prestup. Ali ovaj nemili događaj se u SAD i svetu tumači kao prvi ozbiljan poraz Trampove administracije nanet udruženim snagama medija i službi bezbednosti
52 pregleda 0 komentar(a)
Majkl Flin, Foto: Reuters
Majkl Flin, Foto: Reuters
Ažurirano: 21.02.2017. 10:10h

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost general Majkl Flin proveo je na tom poslu manje od mesec dana. Ako se sećate, to je onaj što su ga ruski zvanični mediji na sva usta hvalili i nazivali jednom od dve glavne lokomotive razvoja novih rusko-američkih odnosa - njega i Reksa Tilersona. Ali on je u rekordnom roku „delomice izgubio poverenja predsednika“ i bio prinuđen da mu uruči ostavku.

Razlog ostavke je bio telefonski razgovor s ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom o mogućem ukidanju američkih sankcija Rusiji. To su tvrdnje koje navode američki mediji, a Flin ih demantuje. Ali i pored toga je morao da napusti svoj položaj zbog povrede pravila službene etike. On nije izvestio svog načelnika o pregovorima koje je vodio sa ruskim ambasadorom, a tu grešku je kasnije i javno potvrdio. I da pojasnim: budući da su se ti pregovori vodili pre inauguracije Trampa, Flin je u njima učestvovao kao privatno lice i tako prekršio odredbe takozvanog Loganovog zakona, državnog akta koji privatnim licima zabranjuje diplomatsku delatnost sa predstavnicima država sa kojima SAD imaju sporne odnose.

Reč je o vrlo starom, „pritajenom“ zakonu kojeg je još daleke 1799. potpisao predsednik Džon Adams. Neposredan povod su bili pregovori koje je pacifista doktor Džordž Logan vodio sa francuskim diplomatima, između ostalih i sa Morisom de Taleranom, oko puštanja na slobodu zarobljenih američkih mornara koji su u jeku rata sa Francuskom tada čamili u francuskim zatvorima. I bez obzira što je misija doktora Logana bila uspešna i mornari bili oslobođeni, tadašnji kongresmeni, ozlojeđeni „drskošću“ neovlašćenog privatnog lica, ipak su izglasali zakon kojim se takve i slične neumesne samoinicijative zabranjuju.

General Flin je otišao dobrovoljno, tako da formalno nije optužen za prestup. Ali ovaj nemili događaj se u SAD i svetu tumači kao prvi ozbiljan poraz Trampove administracije nanet udruženim snagama medija i službi bezbednosti. Budući da su baš Vašington post i Si-En-En prvi objavili vest o pregovorima između Flina i Kisljaka, a službe bezbednosti otkrile i dokazale činjenice u vezi sa tim, nameće se direktna analogija sa aferom Votergejt . Razmere skandala su, razume se, neuporedivo manje, kao i problemi sa kojima se suočava Tramp u odnosu na one zbog kojih je Nikson morao da napusti Belu kuću, ali sama činjenica da se to dogodilo dokazuje da će se samovolja 45. predsednika SAD i njegova razmahana bahatost neprestano sudarati sa institucijama stvorenim radi zaštite prava i principa demokratije.

To što demokratske i državno-administrativne institucije u SAD funkcionišu - najviše nervira ruske političare, a posebno one koji su Trampovu pobedu slavili kao Dan pobede, kao avans našem 9. maju. Konstantin Kosačev, predsednik komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove, na svom Fejsbuk profilu iskreno tuguje zbog ostavke generala Flina: „On je bio vrsni pregovarač, uvek otvoren za dijalog, često je bivao u Moskvi… uvek rado viđen gost u rezidenciji našeg ambasadora u Vašingtonu“. A u vezi sa Trampom Kosačev je veoma skeptično raspoložen: „On ili nije stekao potrebnu samostalnost, pa ga zato već na samom početku sistematski (i sa uspehom) sateruju u ćošak, ili je čitava američka državna administracija od podruma do tavana neizlečivo inficirana teškim oblikom rusofobije“. Deputat Aleksej Puškov, sveže naoštreno „Zlatno pero Rusije“, u svom tvitu proriče i razotkriva: „Isterivanje Flina je tek prvi čin. Sada je na nišanu sam Tramp… Uključena je paranoja, počinje lov na veštice.“

A i taj Tramp se neodgovorno ponaša. Kranje nesavesno se odnosi prema svim ruskim političarima koji su s pobedonosnim žarom otvarali šampanjac i zdravicom dočekali njegovu pobedu. Taman su odahnuli i s olakšanjem pomislili „eto, završismo i taj poslić“, kad je na scenu istrčao Šon Spajser, pres sekretar predsednika SAD, i onako seljački im odbrusio da Tramp od ruskih vlasti očekuje vraćanje Krima Ukrajini i hitno smirivanje sukoba na istoku te zemlje. Ups - šta bi? Gde se odjednom denu onaj topli povetarac iz Bele kuće koji tek što je počeo da greje naša promrzla srca? Da li je i ovo deo obećanih predizbornih recepata kojima će Tramp „urediti do zla boga zapuštene odnose sa Rusijom“? Šta nas još čeka ne znamo, ali aktuelni događaji nam za sada govore da će Putin i njegov tim uskoro početi da žale što za 45. predsednika SAD nije izabrana mrska, ali predvidiva Hilari Klinton.

(Ežednevni žurnal, Peščanik.net; prevod: H. MORENO)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")