Nećak: Sa Evropom su nam zajedničke samo negativne stvari

Reditelj i kompozitor Marjan Nećak predstavio se na 33. festivalu “Grad teatar” predstavom “Djevojčica sa žicama”
753 pregleda 0 komentar(a)
„Djevojčica sa žicama“ ne završava potpunim beznađem, Foto: Grad teatar
„Djevojčica sa žicama“ ne završava potpunim beznađem, Foto: Grad teatar

Jedan od najcjenjenijih pozorišnih autora u regionu, Marjan Nećak, i ovog ljeta oduševio je publiku budvanskog festivala, koja je imala priliku da vidi još jedno njegovo izuzetno ostvarenje drugačijeg teatarskog izraza i žanra. Riječ je o modernoj dramskoj operi “Djevojčica sa žicama”, novom projektu za koji potpisuje režiju, kompoziciju, scenografiju i dizajn svjetla, koji mu je donio brojna regionalna priznanja, među kojima su i nagrade za najbolje ostvarenje na ovogodišnjem “Splitskom ljetu” i na “Viminacijum festu”.

U ovoj koprodukciji Slovenačkog narodnog pozorišta iz Ljubljane i “Moving Music Theatre” iz Bitolja, Nećak se bavi temom današnje Evrope, koja je širom otvarajući svoja vrata zapravo postala jedno surovo, zatvoreno i teško birokratsko mjesto za one koji naivno vjeruju da će tu lakše pronaći svoje „mjesto pod suncem“. Kroz dramu mlade violinistkinje koja vozom putuje po Evropi u nadi da će ostvariti karijeru vrhunske muzičarke, Nećak razgolićava brojne iluzije današnjeg „malog čovjeka“. Ova talentovana djevojka bez porodičnog i socijalnog uporišta, umjesto ostvarenja sna o sreći, polako postaje jedno od mnogih bića koja žive od svirke po ulicama i trgovima ravnodušnih evropskih metrpola... Metafore kojima se Nećak služi da bi nam dočarao turobnost savremenog korporativnog sistema, koji je po svojoj surovosti jednak prvobitnoj akumulaciji kapitala je Dikensonov „Oliver Tvist“, ali i Andersenova bajka „Djevojčica sa šibicama“. Njegova „Djevojčica sa žicama“ ipak ne završava potpunim beznađem, jer su na simboličko-metaforičkoj ravni violinske strune ipak snažnije od svuda prijetećih bodljikavih žica....

Prema riječima Marjana Nećaka, koji je i na prošlogodišnjem “Gradu teatru” oduševio publiku svojim autorskim projektom „Dnevnik jednog luđaka“, po motivima istoimenog Gogoljevog djela u kojem je, takođe, aktuelizovao jednu dramu savremenog čovjeka, on je vrlo zadovoljan gostovanjem u Budvi. “Dolazio sam na ‘Grad teatar’ i mnogo ranijih godina, i ovaj otvoreni prostor je za mene čudesan. Za predstavu kao što je ‘Djevojčica sa žicama’, koja je žanrovski negdje koncipirana između muzike, filma i pozorišta, to je odličan ambijent, tako da je njena scenografija ovdje djelovala čarobno, a publika je na sve to sjajno odreagovala”, rekao je Nećak, ističući da je ova predstava jedna univerzalna priča, koja se možda, ipak, malo više odnosi na ovaj naš balkanski prostor.

“Evropa jeste razočarala mnoge ljude, ali prije toga moram reći da mi sami sebe razočaravamo, jer smatram da taj problem moramo sagledavati najpre kroz nas. Ono što u Evropi oduvijek postoji su nekakva pravila, koja na neki način ne možemo prihvatiti, zato što mi mentalitetski nemamo pravila. To je jedna stvar, a ono što je dalje je pitanje zašto nas Evropa ne prima, i zbog čega nas izbjegava ili nas samo upotrijebi. Lično, mislim da mi na neki način i zaslužujemo takav tretman, jer kao čovjek koji se bavi umjetnošću i radi i po Evropi, i uvijek je tamo na nekih deset provjera ne samo za to da li je talentovan, nego i da li će profesionalno završiti taj posao, dobro poznajem prilike. Mi, nažalost, nismo na nekom dobrom glasu u Evropi, i nekako uvijek idemo obrnutim putem, prvo pokažemo svoje loše strane, pa tek onda one dobre i vrijedne. Evropa, naravno, jeste u krizi, i cijeli svijet je u krizi, postoje snažni globalni uticaji velikih sila na Evropu, ona mora da ih sluša, i to je jedan lančani problem današnjeg vremena. Ima tu mnogo paradoksalnih stvari - Evropa govori o ljudskim slobodama, otvaranju granica, humanizmu, ali je njen birokratski sistem jako surov, ono što se cjeni je moć kapitala i novca, a za malog čovjeka je to postavljeno kao robovlasnički sistem”, kaže Nećak.

Ono po čemu se neoliberalazam u Evropi razlikuje od naših prilika je, ističe on, u tome što tamo postoje veoma dobro organizovani i jaki sindikati, a ljudska prava, po kojima je bila poznata, potpuno su počela da se raspadaju.

“Nažalost, taj proces se odvija možda i na gori način nego kod nas, tako da, eto, bar nešto imamo zajedničko sa Evropom, makar i negativno. Iz tog raspada ljudskih prava proizašlo je i jačanje desnice u Evropi, ona danas ide naprijed, tako da ne znamo šta će se dalje događati. Još niko ne može da prognozira da li ćemo na neki način opet doživjeti 1939. godinu, ali Evropa ide ka tom putu. Ja nisam pesimist kad to kažem, samo sam realista”, kaže Marjan Nećak.

Nove žice

Darja Dominkuš, dramaturškinja „Djevojčice sa žicama“ ističe da smo svi suočeni sa tim kako se nekakve nove granice među ljudima svakodnevno postavljaju, i kako je teško prelaziti i Evropu i ovaj naš balkanski prostor.

“Deklarativno, sve je otvoreno, a stalno se susrećemo sa novim žicama, to važi i za nas u Sloveniji, koji smo formalno u Evropskoj uniji, kao i za ostale, i to je ono najemotivnije što ljudi prepoznaju u ovoj predstavi. Mnogo je cinizma u Evropi, ta današnja Evropa je malog srca, iako je prebogata, boji se ljudi koji žele da dođu, i onih darovitih, mladih, kao što je junakinja naše priče, a mogla bi sve da ih primi i da im da posao. Kad vidimo šta se događa sa brodovima koji tumaraju po Sredozemlju i nigdje ne smiju iskrcati ljude, jasno je da je ta situacija svakim danom sve gora, i da nam Evropa pokazuje svoje najružnije lice”.

Autorska ekipa

Marjan Nećak je i ovog puta okupio sjajnu autorsku ekipu - Anu Buntesku (napisala je stihove songova), dramaturškinju Darju Dominkuš, glumce Barbaru Cerar i Uroša Fursta (Branko Šturbej svojim glasom „vodi“ gledaoce kroz predstavu), kostimografkinju Natašu Filipović, autora videa Marina Lukanovića i koreografa Žigana Krajnčana, koji su nam u nešto više od sat vremena priredili jedan uzbudljiv, savremeni, angažovani, i scenski vrlo atraktivan pozorišni praznik.

Bonus video: