Pokušao sam, Bog mi je svjedok, da odslušam snimak Četvrte sjednice (skupštinskog) Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje - održane u pretprošli petak, 16. jula - ali...
Na dnevnom redu Odbora bilo je kontrolno saslušanje uvaženog Ratka - po mene - Mitrovića, ministra ekologije, prostornog planiranja i urbanizma - na temu “Stanje u oblasti prostornog planiranja u Crnoj Gori” - i ne velim da gospođa Jelušić, poslanica - koja je sa poslanicom Zoronjić podnijela inicijativu za kontrolno saslušanje Mitrovića - nije dala sve od sebe ne bi li ministra suočila sa činjenicama - ali se ispostavilo da ipak nije moguće suočiti sa činjenicama čovjeka koji nije sposoban da se suoči sa bilo čim.
Dakle, stavih slušalice na uši, pustih snimak, navukoh gumene rukavice i uzeh da ribam kupatilo. Poslije nekih dvadesetak minuta shvatih da bi mudro bilo da batalim - jer je prijetila realna opasnost da bih, ako bih nastavio da slušam snimak, ostao bez i jedne jedine iluzije i po pitanju stanja u oblasti prostornog planiranja i urbanizma u CG - i po pitanju stručnih, moralnih i drugih kapaciteta uvaženog gospodina ministra. Što se tiče ribanja kupatila - pokazalo se da su žica za ribanje i Cillit Bang nedostatni... Ministar je, izgleda, riješio da ukloni barijere koje stoje između investitora željnih da grade i zakona - na način što zdušno podržava izradu izmjena i dopuna postojećih prostornih planova opština - što će reći da se unose - ili će se unositi - nove smjernice za izradu planskih dokumenata nižeg reda u pomenute prostorne planove... I još veli da je, trenutno, 20 planera na platnom spisku ministarstva - i da tih 20 planera radi na 70 planskih dokumenata...
Dakle, izvjesno je da će se haotično stanje u planiranju i urbanizmu u narednom periodu dodatno usložnjavati - uz konstataciju da problem nije kadrovski - nego sistemski - bojim se da u ovoj društveno-političkoj konstelaciji smjena ministra Mitrovića ne bi ničemu doprinijela - ali jeste neophodna - ako Mitrović presipa iz šupljeg u prazno, zašto neko drugi ne bi dobio priliku da presipa iz praznog u šuplje?
***
Ponukan postom koji je Biljana Keller (Srbljanović) objavila 15. jula na svom Facebook-profilu - odslušah gostovanje Marije Ratković (između svega ostaloga i književnice sa diplomom Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu - autorke romana “Ispod majice” o kojemu se govori i piše posljednjih mjeseci) u emisiji Uranak1 na Televiziji K1 13. jula - na temu: Gde prestaje udvaranje, a počinje uznemiravanje?
Pored gospođice/gospođe Ratković i neizostavnog voditelja - u emisiji se pojavio i advokat, gospodin Cvejić, te nadaleko poznati i priznati Đoka Kortina - živa legenda grada Beograda - Đorđe Pavlov, punim imenom i prezimenom - maneken i model u penziji i ugostitelj (vlasnik kafića “Gradski mačor”).
Povod je bila medijska lavina koja je pala na glave nesrećnih Borisa Bekera i Džona Inverdejla (Boris Becker, John Inverdale) - koji su za BBC prenosili meč između Novaka Đokovića i Martona Fućovića (Fucsovics Márton) na ovogodišnjem Vimbldonu (Wimbledon Quarter Finals 2021) - i baš kad je u fokusu bila Anet Bosormenji (Böszörményi Anett) - Fućovićeva mlada supruga - Inverdejl je bacio komentar: “Zove se Anet Bosormenji. Ako ste teniser, uvek je dobro imati partnerku koja se zove Anet (a nett - mreža, op.a.)” - da bi se Beker nadovezao konstatacijom: “Kažu, zaista, da su žene u Mađarskoj najljepše. To ne bih znao, ali ona je sigurno vrlo zgodna (very pretty)”. I onda je krenulo... Slučaj je u narednih par sati poprimio razmjere globalnog medijskog požara. Pljuštali su sa svih strana argumenti u korist tvrdnje da je Beker zapravo seksist (i stari oblaporni pervertit), a bilo je i kontraargumenata, tipa - ako ne možeš da kažeš ženi da je zgodna - što onda da joj kažeš?
Stvarno, gdje ide ovaj svijet? Udarih u ozbiljno kopanje po Netu - i na koncu iskopah kolumnu potpisanu od strane stanovite Džuli Barčil (Julie Burchill), naslovljenu “In Praise of the Quickie” (U slavu kvikija - quickie je seks na brzaka - s nogu, što bi se reklo) i objavljenu u ozbiljnim novinama - u Gardijanu (Guardian) - davne 2001 godine.
“A što se tiče Borisa (Bekera - op.a.)”, piše Barčil, “ispostavilo se da je on čovjek od pet sekundi. (...) toliko je trajala njegova “afera” sa majkom njegove kćeri (...) mi govorimo isti jezik, Boris i ja - jer u svijetu u kojem pičkasti ženski časopisi (wussy women’s magazines) vrše nasilje nad muškarcima pokušavajući na sve načine da ih ubijede u priču da je seks ručak od tri jela (sa svim prigodnim dodacima, sladoledom, turšijom i sosevima), kontam da je Boris otprilike u pravu: seks, ako hoćete da istinski uživate u njemu, mora biti kratak, gadan i životinjski”.
Što li se to desilo u zadnjih 20 godina? Što li sam ja to prespavao?
Kako bilo - pustio sam pomenutu emisiju, stavio slušalice na uši, navukao gumene rukavice i otišao da ribam kupatilo. Take two! U međuvremenu sam nabavio hemijsko sredstvo za ribanje tankera - koje se koristi isključivo u slučajevima kada u komore u kojima je bila nafta treba sipati nešto drugo - pšenicu, na primjer.
Dakle, bez obzira na njegovu nesumnjivu fizičku spremnost i zavidnu mentalnu gipkost, Đoka Kortina je ipak zašao u osmu deceniju života. “Moć je”, konstatovao je Kortina, “najveći afrodizijak za žene” - da bi ga Ratković dopunila: “I za muškarce i za žene!”. Kortina se, međutim, nije smeo: “Znam da žene najviše pali muška moć”. Par minuta kasnije, Kortina je, na ivici očaja, bacio na sto najjači adut: “Pa one se oblače da bi se nama dopale” - što je Ratković opet isjekla: “To nije tačno! Ja se danas nisam obukla da bih se vama trojici dopala!”. U tom trenutku je ipak uskočio advokat: “Ništa bez advokata!” - što je Ratković pozdravila: “To je odlična teza, odlična!”.
Žene po svoj prilici neće više da trpe neke vidove ophođenja prema njima koji su još do juče smatrani... OK, ako ne baš sasvim prihvatljivima - a ono barem podnošljivima.
“Gde je granica između udvaranja i uznemiravanja?” - insistirao je voditelj. “Granica je pristanak!” - jedva dočeka Ratković. “Dobro”, uporan je bio voditelj, “šta ja smem da vam kažem pre nego što vi pristanete?”. “To je”, veli Ratković, “do vas. Komunikacija je uvek dvosmerna...”. “Da li ste udati?” - prekinu voditelj gospođicu/gospođu Ratković novim pitanjem...
Kako bilo, povlačim iz upotrebe ono “arhitektice mlade - mnogo mlade, mnogo slatke” - ne bih da mi nebo padne na glavu...
Bonus video:
