Rusija je, sasvim neočekivano, potpisnik prekjučerašnjeg komunikea UO Savjeta za sprovođenje mira u kojem su navedeni i stavovi suprotni zvaničnoj politici Republike Srpske, piše "Blic".
Tako se ruski ambasador Petar Ivancov, za razliku od svojih prethodnika, nije ogradio od formulacije „genocid u Srebrenici“, a zajedno sa ostalim političkim direktorima dao je podršku aktiviranju Akcionog plana za članstvo u NATO.
Ruski ambasador nije izdvojio mišljenje ni tokom rasprave o vladavini prava, a visoki predstavnik za BiH Valentin Incko naglasio je posle sjednice da je kominike usvojen jednoglasno i da je UO posebnu pažnju posvetio ponašanju „nekih političara iz Republike Srpske koji su upravo kroz osporavanje vladavine prava nastojali sebi osigurati politički kapital“.
Ta rasprava je izrodila i poziv na striktno poštovanje odluka Ustavnog suda, a zanimljivo je da je kominike došao upravo u vrijeme kad Republika Srpska pokušava da sačuva 9. januar kao Dan Republike zbog kojeg je usvojena i Deklaracija o zaštiti Zakona o praznicima RS. U Deklaraciji se navodi da RS neće prihvatiti odluku Ustavnog suda BiH po apelaciji bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića ako bude osporen Dan Republike.
Rusija se u izjavama funkcionera RS stalno spominje kao najveći prijatelj i alternativa Evropskoj uniji. Od Rusije se očekuje i pomoć u slučaju da pred Savet bezbjednosti Ujedinjenih nacija dođe rezolucija o Srebrenici koju predlaže Velika Britanija. Rusija bi, bar prema željama zvanične RS, trebalo da uloži veto kako bi sa Srba skinula kolektivnu krivicu koja se stavlja na teret kvalifikacijama „genocida“, a koju je Ivancov sada zvanično prihvatio.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da je očigledno da se nešto mijenja na međunarodnom planu, jer se ovakvi stavovi kose sa određenim politikama i u RS, ali i izvan nje.
Šolaja vjeruje da se radi o snažnom upozorenju da RS, između ostalog, mora drugačije da počne da razgovara sa Evropskom unijom, Amerikom ili, recimo, Turskom i da je došlo vrijeme za drugačiju izgradnju ukupnih odnosa u BiH.
"Navikli smo da se Rusija i Turska u saopštenjima posle sjednice obično ne slažu sa određenim stavovima, ali je sada postignut konsenzus. Vjerovatno se ne radi samo o mišljenju ruskog ambasadora u BiH, već i činjenicom da se stavovi Rusije mijenjaju na međunarodnom planu i da je možda pritisnuta zbog odnosa sa Ukrajinom. Republika Srpska to sve mora ozbiljnije da prati", kaže Šolaja.
Bonus video:
