Vladimir Putin će pokušati da današnju vojnu paradu u Beogradu iskoristi da prikaže Rusiju i njene saveznike kao štit od uspona neonacizma širom Evrope.
U vrijeme dubokih podjela između Rusije i Evropske unije oko Ukrajine, Putinova jednodnevna posjeta će biti prilika da pokaže da ima prijatelje i uticaj blizu središta Evrope. Za vladu Srbije, to će biti šansa da se dodvori važnom prijatelju i snabdjevaču energijom u vrijeme hronične ekonomske krize i da pobije optužbe desničara da se priklanja Zapadu dok teži članstvu u EU, piše „Gardijan“.
U intervjuu koji će biti objavljen u „Politici“, očekuje se da za sukob u Ukrajini i trvenje između Rusije i njenih susjeda, Putin pripiše povampirenju nacističke ideologije.
„Vakcina protiv virusa nacizma, proizvedena na Nirnberškom procesu, gubi dejstvo u nekim evropskim državama. Jasan pokazatelj ovakvog trenda su otvorene manifestacije neonacizma, koje su postale uobičajene u Letoniji i drugim baltičkim državama“, rekao je Putin za „Politiku“, prema izvodima koje je objavila ruska agencija RIA Novosti.
„Danas je naš zajednički cilj da se suprotstavimo glorifikaciji nacizma, čvrsto odupremo pokušajima revizije ishoda Drugog svjetskog rata i shodno tome, borimo protiv svih oblika rasizma, ksenofobije, agresivnog nacionalizma i šovinizma.“
Srpski premijer Aleksandar Vučić je rekao da nema kontradikcije između težnji vlade članstvu u EU i toplom dočeku za Putina. Izrazio je nadu da će posjeta dovesti do trgovinskih i investicionih sporazuma, posebno u oblasti poljoprivrede i energetike. „Gardijan“ ocjenjuje da će bilo kakvi sporazumi te vrste izazvati zahlađenje odnosa između Beograda i Brisela, koji je uveo sankcije Rusiji zbog aneksije Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine.
Očekuje se da Putin izvrši pritisak na vladu Srbije da počne radove na gasovodu Južni tok. Beograd oklijeva zbog spora između Moskve i EU, koja želi da gasovod bude dostupan svim proizvođačima gasa, a ne samo ruskom Gaspromu, navodi „Gardijan”.
Ruski predsjednik bi trebalo da potpiše sedam sporazuma sa srpskom vladom dok je u Beogradu, uključujući onaj o razmjeni vojne tehnologije, što će takođe iritirati Brisel, koji je Moskvi uveo embargo na oružje. Potpisaće i sporazum o „privilegijama i imunitetu“ rusko-srpskog humanitarnog centra, koji je prošle godine otvoren u Nišu.
Jelena Milić, direktorka beogradskog Centra za evroatlantske studije, kaže da se taj centar ne koristi samo za pomoć nakon poplava i borbu protiv šumskih požara nego i za snabdijevanje opremom jedinica „civilne zaštite“ kojima upravljaju Srbi na Kosovu.
„Proruske NVO niču kao pečurke na sjeveru Kosova“, rekla je Milić. „Najgori od sedam sporazuma je onaj koji daje specijalni status Rusima u niškoj bazi. To je potpuno netransparentan dokument. Odjednom, koriste Sofa (sporazum o statusu snaga) obrazac koji SAD koriste za vojne baze.“
Bonus video:
