Poslije privrednog rasta od 2,2 odsto u 2011. godini, u zemljama Zapadnog Balkana dolazi do usporavanja privrednih aktivnosti na samo jedan procenat u 2012. Razlog za to vidi se u jačanju krize u eurozoni, koja se negativno odražava na trgovinu, investicije i potrošnju. Ako se tome doda stopa nezaposlenosti u regionu od, u prosjeku, 23 procenta, što je duplo više u odnosu na zemlje Evropske unije, milion i po ekstremno siromašnih i šest miliona siromašnih, onda su kratkoročni socijalno-ekonomski izgledi za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo jednom riječju teški.
„Osnovi izazov za zemlje Zapadnog Balkana jeste onaj fiskalni“, kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svjetske banke i autor ekonomskog izvještaja za zemlje Jugoistočne Evrope.
„Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom konsolidacije i obaranja javnog duga, na način da se pokuša očuvati privredni rast.“
Svijetlo na kraju tunela koje se mora zaslužiti
Iz Svjetske banke upozoravaju da fiskalna konsolidacija ne može da bude sprovedena bez kontrole plata i penzija i jačanja fiskalne discipline u javnom sektoru. Naglašava se i da politička dešavanja, kao što su izbori i formiranje organa vlasti odlažu primjenu i onako teških odluka koje se nalaze pred zemljama Zapadnog Balkana.
„Izazovi su teški, ali su u okviru neophodnog i mogućeg“, kaže Bogetić, i naglašava da je optimista kada je riječ o dugoročnim privrednim i socijalnim prespektivama Zapadnog Balkana.
„Taj fenomen smo vidjeli u svim drugim zemljama koje su ušle u EU. One koje su nekada bile u sličnoj, čak i težoj situaciji, kao neke zemlje Istočne Evrope, one su zabilježile značajan napredak na socijalno-ekonomskom planu čak i u odnosu na Zapadnu Evropu. Taj napredak je realan, ali ne i automatski.“
Formira se fond IPA 2
Postoji jaka veza između političkih reformi i ekonomskog stanja u zemlji. Bolje sudstvo, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala odražava se na poslovni ambijent
„Postoji jaka veza između političkih reformi i ekonomskog stanja u zemlji. Bolje sudstvo, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala odražava se na poslovni ambijent i pozitivno utiče na strane i domaće investicije“, kaže Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje Evropske komisije.
U Briselu procjenjuju da region nije toliko pogođen ekonomskom krizom kao što je to slučaj sa nekim zemljama članicama i da su reforme povezane sa proširenjem ipak ublažile neke od udara. Navodi se i da Evropska komisija već radi na formiranju novog IPA 2 fonda, koji će, kao i IPA fond biti povezan sa pristupnim procesom, ali će imati više sektorski pristup finansijskoj pomoći za zemlje u procesu evrointegracija.
Bonus video:
