Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije (EU) mogao bi u 2016. da poraste 0,21 odsto, a 0,26 odsto u 2017. ukoliko izbjeglice sa odobrenim zahtjevom za azil budu imale isti nivo kvalifikacija kao građani zemalja koje su ih prihvatile.
Ukoliko azilanti budu manje kvalifikovani nego stanovništvo zemlje u koju su izbjegli, njihov doprinos BDP-u bi iznosio 0,14 procenata u 2016, odnosno 0,18 odsto u 2017, saopštila je Evropska komisija (EK).
Predviđanja EK zasnivaju se na pretpostavci da će broj izbjeglica koji traže azil u EU ove godine iznositi milion, u 2016. oko 1,5 miliona, a u 2017. oko 500.000.
Imigraciono kretanje moglo bi istovremeno imati veoma ograničeni učinak na javne finasije EU pa bi produbilo budžetski deficit zemalja članica tek za 0,04 odsto BDP -a u 2016. i 2017.
U 2019. on će se svesti na 0,03 odsto BDP-a, odnosno na 0,05 odsto u 2020.
"Dodatni troškovi vezani za dolazak izbjeglica koji traže azil su ograničeni za većinu zemalja članica u EU", navodi EK.
Budžetski troškovi najpogođenijih tranzitnih zemalja ove godine će maksimalno iznositi 0,2 odsto BDP, a naredne će biti u potpunosti anulirani.
U zemljama, koje se smatraju krajnjim destinacijama tražilaca azila, kao što je Njemačka, to će se na budžetske rashode u ovoj godini odraziti maksimum sa 0,2 odsto, a u 2016. će oni blago porasti iznad 0,2 odsto BDP-a, prenio je Rojters.
Budžetski troškovi Švedske u pogledu migranata, jedne od zemlja koja će primiti najveći broj izbjeglica u odnosu na broj stanovnika, biće najveći, 0,5 odsto BDP u 2015. Njihov doprinos švedskom privrednom rastu biće najmanji, zaključilja je EK.
Bonus video:
