Od dopisnice „Vijesti“ iz Brisela
Dvadeset pet zemalja Evropske unije juče su na samitu lidera potpisale „Ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju u ekonomskoj i monetarnoj uniji”, Češka je sugerisala da će se pridružiti, a Britanija je ostala nezadovoljna.
Ugovor sada mora da bude ratifikovan u nacionalnim parlamentima i na referendumu u Irskoj, koju na to obavezuje ustav. Mora proći u 12 od 17 članica eurozone da bi stupio na snagu.
Fiskalni ugovor nalaže da se u zakonodavstva zemalja unije ugrade obaveze da će im budžet biti u balansu ili u plusu, da strukturalni deficit (mjeren nivoom potencijalne pune zaposlenosti) neće prelaziti 0,5 odsto nominalne vrijednosti BDP-a. Zemlje u prekršaju podnosiće Briselu plan oporavka, koji se sastoji od „strukturnih reformi“, zapravo od rezova u javnom sektoru. Moraju i da podnose svoje planove zaduživanja.
Politički i simbolički, ovo je obnovljeni zavjet Evropske unije za euro, početak nove političke unije u EU i ujedno platforma s koje Njemačka - kao najjača ekonomija - može sebe obavezati na to da bude neka vrsta garanta drugim članicama eurozone. Samo članice koje ga potpišu imaće pristup stalnom fondu pomoći - ESM-u.
Za zemlje koje ga prihvate, fiskalni ugovor biće pravno obavezujući međunarodni sporazum koji podrazumijeva i koordinaciju ekonomskih politika. Međutim, pošto Britanija ne namjerava da ga potpiše, on ipak ima drugačiju pravnu prirodu od uobičajenog EU ugovora, a pogotovo takvog reda važnosti.
Obnovljen mandatu Rompiju
Hermanu Van Rompiju juče je obnovljen mandat na dvije i po godine. Lisabonski ugovor postavlja Evropski savjet kao najviše tijelo EU i otuda važnost Van Rompija kao njegovog predsjednika. Njegov glavni zadatak je traženje konsenzusa između često jako suprotstavljenih interesa članica. Sigurno će imati pune ruke posla oko toga, jer iako je samit bio miran, mnogo je onih, sa Britanijom na čelu, koje su nezadovoljne. Jasno se vide dva različita pristupa rješavanju duga, a broj zemalja koje nisu za radikalno stezanje kaiša, nego za podsticaj rastu, nije zanemariv. Ipak, očekuje se da će sve potpisati fiskalni sporazum.
Konsolidacija budžeta je važna, ali se ne možemo zaustaviti na tome. Kriza dugovanja je morala da se bolno i pod hitno riješi. Ne kažem da je kriza iza nas, ali sad imamo platformu da je možemo rješavati, kazao je Baroso
„Konsolidacija budžeta je važna, ali se ne možemo zaustaviti na tome. Kriza dugovanja je morala da se bolno i pod hitno riješi. Ne kažem da je kriza iza nas, ali sad imamo platformu da je možemo rješavati“, rekao je šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.
Britanija marginalizovana
Ovaj samit je bio miran trijumf Angele Merkel koja je vodila ka ovom rezultatu od početka grčke krize. Zaključci Savjeta upućuju na njemačke vrline, na trezvenost, oprez, odgovornost, polagane korake i najavljuju da će se sada - kad je sređena fiskalna kuća EU - okrenuti mjerama koje vode ekonomskom rastu.
a samitu se dogodila značajna marginalizacija britanskog premijera Dejvida Kamerona, time što njegova inicijativa da se donese niz mjera koje će doprinijeti rastu nije ni pomenuta u zaključcima, iako je oko nje okupljeno čak 12 zemalja. To pokazuje da Berlin, sad kad je neformalno ali stvarno stupio na čelo Unije, nema namjeru da odstupi pred Londonom.
Za vrijeme samita neugodno je odjeknula informacija da su Njemci u januaru štedjeli, umjesto da su kupovali svoje i proizvode drugih EU zemalja. To nije dobro. Takođe, tvrda Holandija i problematična Španija su u budžetskom deficitu, na što su skočile Finska i Švedska - one traže bezuslovno poštovanje pravila.
Bonus video:
