Za komunikaciju unutar Evropske unije nužno su potrebni prevodioci. Svaki političar od Malte do Finske, od Irske do Bugarske ima pravo da pregovara na svom maternjem jeziku. I svaki građanin unutar EU ima pravo barem najvažnija dokumenta EU da dobije na svom maternjem jeziku. Za to je potrebno više hiljada prevodilaca – što Evropsku uniju košta oko 250 miliona eura godišnje.
Izgleda da je Evropljanima neophodan neki zajednički jezik na kojem bi se mogli međusobno sporazumijevati bez prevodilaca.
Možda esperanto? To je jezik koji je krajem 19. vijeka kreirao Ludvik Zamenhof. Ime esperanto jezika u prevodu znači „onaj koji se nada“.
I u Evropskoj uniji ima onih koji se nadaju zajedničkom jeziku, možda upravo esperantu, npr. irski diplomata i prevodilac Šon O'Rajn: „Ja sam za to da esperanto dobije ulogu u Evropskoj uniji. Esperanto se može lako i brzo naučiti“, kaže ovaj prevodilac i predsjednik Evropske esperanto unije.
Većina je za engleski jezik
U Briselu postoji vrlo aktivan krug zagovornika esperanta. Ali, i Ircu O'Rajnu je jasno da u Evropskoj uniji niko ozbiljno ne razmišlja o tomu da esperanto učini službenim jezikom EU.
Kako stvari stoje s odlučivanjem o mogućem „zajedničkim jezikom“ najviše bi trebala da zna zastupnica u Evropskom parlamentu Doris Pak, nadležna za kulturu i višejezičnost: „To nikako ne bi bio esperanto. Jer mislim da smo već navikli da se sporazumijevamo na engleskom. Većina ljudi ga nekako nauči. Moj esperanto je engleski.“
Ni među prevodiocima esperanto nema jak lobi. Hans Šindler već 32 godine radi kao prevodioc u Briselu: „ Za ove 32 godine se o esperantu nije ni razgovaralo. Za nas esperanto ne igra nikakvu ulogu.“
Alfabet Esperanto jezika
Kad od jezika „uši bole“
I Šindler je uvjeren u nezaustavljiv prodor engleskog ili BSE-a (badly spoken English/ Engleski sa lošim izgovorom), kako prevodioci posprdno nazivaju loš engleski kojim se često govori u Briselu.
„Takvim engleskim se služi sve više delegata, iako nas prevodioce uši bole kad čujemo takav engleski, ali, zanimljivo je da se i tim, potpuno nestrukturiranim engleskim jezikom, ipak može dobro sporazumijevati. Utoliko puno strukturiraniji vještački jezik esperanto nema nikakve šanse“, smatra Šindler.
Šon O'Rajn ne voli kad esperanto nazivaju „vještački“. Kaže da na Wikipediji ima više članaka na esperantu nego na nekim od službenih jezika EU. Osim toga smatra da oni kojima je engleski maternji jezik time imaju veliku prednost. Kod esperanta bi svi bili jednaki. Zato se Šon O'Rajn nada da će EU više podsticati učenje esperanta.
„Možemo ga iskoristiti kako bi npr. djecu koja slabije uče uvjerili da i oni imaju talenat za jezike“, kaže O'Rajn. On se nada da bi se tako moglo olakšati učenje drugih stranih jezika. Na kraju krajeva, O'Rajnovu Esperanto uniju Evropska komisija je uključila u evropsku platformu za višejezičnost.
Kako pjevati himnu?
O'Rajn vidi još jednu priliku da esperanto zaživi a to je službena evropsku himna, Betovenova Oda radosti.
„Kad se sastanu ljudi iz šest, sedam evropskih zemalja i žele da otpjevaju evropsku himnu, uvijek se javlja pitanje na kojem jeziku to da učine. Treba li čitava Evropa da je pjeva na njemačkom zato što je Oda radosti najprije napisana na njemačkom?“
Naravno da ne. Ovog problema je svjestan i donedavni predsjednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek koji je nedavno primio zagovornike esperanta. Ni parlamentarci, naime, ne mogu zajednoda pjevaju evropsku himnu. Ali, Buzek ipak ne namjerava da službeno pokrene inicijativu za himnu EU na esperantu.
Bonus video:
