Često se iz Brisela moglo čuti da ujedinjenje Evrope neće biti potpuno dok ne obuhvati i zemlje Zapadnog Balkana, ali otkako je EU zapala u najveću krizu u istoriji svog postojanja, i stav o toj regiji počeo se polako mijenjati.
"Uđu li balkanske zemlje u EU, to neće biti evropeizacija Balkana, već balkanizacija Evrope", smatra veteran diplomacije Evropske unije koji je želio ostati neimenovan.
U posljednjih nekoliko godina regija Zapadnog Balkana se preobrazila: reforme su postavile osnove ekonomskog, socijalnog i institucionalnog razvoja, a uloženi napor i trud napokon daje vidljive rezultate. Ali je li zaista tako, gledajući iz ugla EU-a?
Želi li Evropa na svojim leđima još 25 miliona stanovnika, teško je reći, pogotovo sad kad je suočena sa najvećom krizom u istoriji svog postojanja i kad se bori za sopstveni život."EU proživljava najveću socijalnu, ekonomsku i političku krizu koja je veća nego ikad. Merkel i Sarkozi stalno se dogovaraju, a ni sami ne znaju oko čega. Problemi se samo odgađaju, a nikad ne rješavaju. Zato je svaki put sve gore. Evropskoj uniji ne treba Balkan. Postane li ta regija članica evropske porodice, doći će do balkanizacije EU-a, a ne do evropeizacije Balkana. Regija i dalje nije stabilna; sa jedne strane imate BiH, koja je zapravo "nepostojeća država", a s druge strane tu je i problem Kosovo-Srbija. Da sam Srbin, nikako ne bi volio živjeti u Prištini", rekao je nekadašnji diplomata EU-a, prenosi Tportal."Ako Turska uđe u EU, tek će tada stvari postati još gore", zaključio je diplomatski izvor koji je, prema navodima hrvatstkog T-portala, takvim svojim izjavama u stvari poručio Hrvatskoj da će, nakon što postane 28. članica, itekako morati da se dokazuje da bude prihvaćena kao jednaka među jednakima.
Poruka ostalima je jasna - svi pretendenti na članstvo u EU-u moraju očekivati dramatično usporavanje širenja EU-a, navodi T-portal.
Bonus video:
