Ruske vlasti postavljaju kamere za prepoznavanje lica kako bi identifikovale učesnike protesta u znak podrške opozicionaru Alekseju Navaljnom, kažu grupe za zaštitu ljudskih prava, upozoravajući da se tehnologija koristi za gušenje mirnog neslaganja.
Sa više od 105.000 kamera, Moskva ima jedan od najopsežnijih sistema nadzora, piše Rojters. Vlasti kažu da on pomaže u suzbijanju kriminala i kršenja restriktivnih mjera zbog pandemije koronavirusa.
Ipak, otkad je sistem postao u potpunosti operativan prošle godine, aktivisti borbe za ljudska prava primjećuju da se kamere koriste za nadziranje političkih protesta, pri čemu nedostatak jasnih pravila omogućava njegovu zloupotrebu.
Ta polemika je postala još aktuelnija nakon protesta širom zemlje protekla dva vikenda.
Aleksandar Karavajev, advokat moskovske grupe za ljudska prava Agora, izjavio je za Fondaciju Tomson Rojters da je nekoliko njegovih prijatelja privedeno na ispitivanje 31. januara nakon što su ih izdvojile kamere u Moskvi. Među njima je bio Mihail Šulman, suprug poznate politikološkinje Jektarine Šulman, koji je zaustavljen u jednoj stanici metroa nakon što je sa suprugom prišao policajcima da pita o javnom prevozu, rekao je advokat.
“Policajci su objasnili da je sistem ‘kontrole lica’ postavljen na kamere u podzemnoj željeznici funkcionisao”, kazao je Karavakev Rojtersu, dodavši da mu je policija rekla da se sistem inače koristi za identifikaciju osoba koje su počinile krivično djelo.
“Na moje argumente da Šulmani definitivno nisu kriminalci, samo su rekli da rade svoj posao”, dodao je advokat.
Vlasti su saopštile da je grubi odgovor policije na demonstracije, gdje su širom zemlje uhapšene hiljade ljudi, opravdan jer su protesti nelegalni i nemaju odobrenje.
Anastastija Zlobina iz Hjuman rajts voča kaže da “dok vlasti nastavljaju da mirne neodobrene proteste smatraju nelegalnim, sve savremenija tehnologija koja im je na raspolaganju olakšavaće obračun sa takvim protestima”. “Korištenje takve tehnologije za gonjenje mirnih demonstranata na opozicionim protestima krši slobodu okupljanja i predstavlja diskriminaciju na osnovu političkih stavova”, kazala je koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju. Moskovsko Odjeljenje za tehnologiju, koje upravlja sistemom nadzora, saopštilo je da on radi striktno u skladu sa ruskim zakonima, a za pitanja o upotrebi kamera uputilo na policijske agencije.
Moskovska policija nije odgovorila na zahtjev Rojtersa za komentar. Šulman je zadržan tri sata i ispitivan o protestima u svojstvu svjedoka, i oslobođen je bez podizanja optužnice, rekao je Karavajev. Advokat je ispričao i da taj slučaj nije izolovan i da je zastupao 21-godišnju ženu koja je privedena nakon što su je uočile kamere na jednoj stanici metroa.
Slične priče su podijeljene na društvenim mrežama. Fotoreporter Georgij Malets napisao je na Fejsbuku prošlog mjeseca da je zadržan u drugoj stanici metroa nakon što je dobio poziv od policije koja ga je upozorila da je registrovan kao “politička figura” zbog učešća na ranijem protestu, gdje je radio svoj posao.
Novinska agencija TASS je ranije ove nedjelje citirala jedan policijski izvor koji je rekao da je prepoznavanje lica korišteno za otkrivanje učesnika protesta 31. januara i privođenje osoba koje su učestvovale na ranijim neodobrenim demonstracijama.
Aktivisti za digitalna prava kažu da važeći propisi ne definišu jasno kako i kada policija može pristupiti kamerama niti uspostavljaju mehanizme za sudski ili javni nadzor.
Karavajev je rekao Rojtersu i da su nejasna pravila otvorila vrata za moguće kršenja prava, te da Šulmanov slučaj ukazuje na to da se kamere koriste za svrhe koje prevazilaze borbu protiv kriminala.
Jedan sud u Moskvi je prošle godine odlučio da gradski sistem za prepoznavanje lica ne krši privatnost građana i odbacio parnicu koju su pokrenuli aktivisti tražeći da se zabrani upotreba te tehnologije na masovnim događajima i protestima.
Taj slučaj je sada pred Evropskim sudom za ljudska prava.
“Prikupljanje i čuvanje jedinstvenih biometrijskih podataka demonstranata samo po sebi izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa privatnošću”, kazala je Zlobina.
Navaljni (44) je uhapšen 17. januara po povratku u Moskvu iz Njemačke gdje se oporavljao od trovanja nervnim agensom u Rusiji prošlog ljeta. On je optužio predsjednika Vladimira Putina da je naručio njegovo ubistvo, što Kremlj demantuje.
Jedan moskovski sud je u utorak osudio Navaljnog na tri i po godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne. Opozicionar tvrdi da su optužbe protiv njega izmišljene u cilju njegove marginalizacije.
Podaci o lokaciji bez sudskog naloga?
Ruske vlasti ponovo razmatraju predlog zakona koji bi policiji omogućio da bez sudskog naloga pristupi podacima o lokaciji građana preko njihovih mobilnih telefona, prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid.
Zakon, koji je prvi put stavljen pred parlament 2019. godine, a sada ga je ažuriralo ministarstvo za digitalni razvoj, olakšava potragu za nestalim osobama, obrazloženo je u nacrtu.
Novi nacrt zakona pojašnjava da bi saglasnost građana ili sudska naredba bili potrebni vlastima kako bi pristupile sadržaju poruka ili razgovora, ali ne i podacima o geolokaciji, koje bi obezbijedila telekomunikaciona kompanija. Ministarstvo tvrdi da se predlogom zakona ne krše pravila o privatnosti. “Nacrt je u skladu sa zakonima o ličnim podacima, jer koordinate geolokacije nisu lični podaci”, rekao je za Rojters Oleg Ivanov, zamjenik ministra za digitalni razvoj.
Ako zakon bude usvojen, policijske agencije bi lako mogle da pronađu sa kim je bila određena osoba, u koje vrijeme i koliko dugo, kaže Artem Kozljuk, šef Roskomsvobode, veb stranice koja prati nivo slobode na internetu u Rusiji. “Stvara se i rizik da podaci građana procure na crno tržište”, dodao je.
Bonus video:
