Rusija može priuštiti da vodi dugotrajni rat u Ukrajini iako je pogođena sankcijama Zapada čiji je cilj da onesposobe njene kapacitete da nastavi ofanzivu, kažu vojni eksperti i ekonomisti.
Invazija Rusije je dovela do povećanja cijena nafte, gasa i žitarica koje izvozi, što joj donosi značajne prihode kojima finansira “specijalnu vojnu operaciju”.
Kako se rat oteže, porast broja žrtava i potreba da se nove trupe uključe u bitku mogli bi se ispostaviti kao preči izazovi od finansijskog troška, piše Rojters.
”Ova vrsta niskotehnološkog rata može se gotovo potpuno finansirati u rubljama, što znači da mogu nastaviti da šalju trupe i tešku artiljeriju u Ukrajinu makar dok ne dođe do šireg kolapsa ekonomije”, kaže Džejkob Kirkegard, ekonomista sa Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu.
Johan Norberg, viši analitičar švedske agencije za odbrambena istraživanja (FOI), rekao je: “Sankcije neće uticati na ovaj rat na kraći rok, jer ruska vojska u borbi koristi tenkove koje je već napravila i vojnike koje je već obučila.”
SAD procjenjuju da je Rusija izgubila oko 15-20 odsto borbene moći tokom invazije na Ukrajinu
Sankcije će izazvati ekonomski pad od preko 11 odsto ove godine, prognozira Svjetska banka, ali se prihodi od izvoza energije zapravo povećavaju. Rusko ministarstvo finansija saopštilo je 5. aprila da Moskva očekuje da ostvari 9,6 milijardi dolara dodatnih prihoda od prodaje energenata samo u aprilu zahvaljujući visokim cijenama nafte, koje su i dalje oko 100 dolara za barel.
Rojters navodi da je ruska vojna mašinerija pretrpjela ogroman i skup udarac.
SAD procjenjuju da je Rusija izgubila oko 15-20 odsto borbene moći tokom invazije na Ukrajinu, rekao je visoki američki vojni zvaničnik.
To uključuje sve, od tenkova, oklopnih vozila, artiljerijskih sistema, aviona lovaca i bombardera, i helikoptera, do balistički i zemlja-vazduh raketa, rekao je zvaničnik koji je želio da ostane anoniman.
Čuva najmodernije naoružanje
Prema vojnom blogu Oriks (Oryx), koji zbraja gubitke obiju strana na osnovu provjerljivih vizuelnih podataka, Rusija je do utorka izgubila najmanje 2770 komada vojne opreme, uključujući najmanje 476 tenkova koji su uništeni, oštećeni, napušteni ili zarobljeni.
To je više od ukupne tenkovske snage članica NATO-a Francuske (222) i Britanije (227), rekao je Johan Mičel iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).
Rusija je, prema podacima IISS, prije rata imala oko tri hiljade tenkova, ali eksperti kažu da su neki od njih stari, u lošem stanju ili se čuvaju za rezervne djelove, tako da je stvarni broj raspoloživih za borbu manji.
Metju Bulege, specijalista za rusku vojsku u Četam hausu, rekao je da Moskva za sada čuva svoje najmodernije naoružanje, koje ne želi da izgubi, i da se u velikoj mjeri oslanja na obilje potrošne opreme iz sovjetskog doba.
On je rekao da je možda potrebno “najmanje decenija ili dvije” da se oprema ponovo proizvede i vrati na nivo od prije rata - što je zadatak koji komplikuje niz faktora, uključujući izazove dizajna i inovacije, korupciju, zaduženost vojnih kompanija i nedostatak pristupa zapadnoj mikroelektronici zbog sankcija.
Porast vojne potrošnje
Rusija će morati da poveća vojnu potrošnju i zbog rata u Ukrajini i zbog povećanih tenzija sa NATO-om, koji je poslao još hiljade trupa u istočnu Evropu, rekao je Ričard Konoli sa londonskog instituta RUSI i direktor konsultantske firme Eastern Advisory Group.
On je za Rojters izjavio da bi vojna potrošnja kao udio u BDP-u mogla značajno porasti u odnosu na sadašnji nivo od oko četiri odsto i potencijalno udvostručiti u narednoj nekoliko godina.
Konoli smatra da će obični Rusi osjetiti uticaj, ali da država može komotno da finansira rat čak i ako zapadne u recesiju. U slučaju potrebe, mogla bi da preuzme resurse poput goriva iz državnih kompanija.
On je rekao da je preče pitanje broja žrtava i poteškoće sa održavanjem rata u kojem istovremeno učestvuje do 150.000 vojnika.
Obični Rusi će osjetiti uticaj, ali država može komotno da finansira ofanzivu čak i ako zapadne u recesiju
Rusija je do sada priznala da je izgubila 1.351 vojnika a da je ranjeno 3.825. iako Ukrajina i zapadne vlade vjeruju da su te cifre višestruko veće. Njena vojska i vazdušno-desante snage broje ukupno oko 325.000 pripadnika, piše Rojters.
Konoli predviđa da će na kraju možda biti potrebno donijeti politički nepopularnu odluku da se posegne za rezervistima, kojih prema procjenama IISS ima dva miliona muškaraca ispod 50 godina koji su bili vojno angažovani u posljednjih pet godina.
”Ako je 150.000 angažovano u Ukrajini, to znači da je polovina efektivne vojske trenutno u borbenim operacijama, od kojih su mnoge pretrpjele značajne gubitke”, rekao je Konoli.
”Zato će biti potrebna zamjena za njih, moraće da ih rotiraju. Oni koriste čitavu vojsku, u suštini, ili će morati ako ovo potraje još dugo”.
Bonus video:
