Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketna krstarica "Moskva" - vodeći brod ruske Crnomorske flote - potonula dok se po olujnom vremenu nakon današnje eksplozije i požara povlačila u luku, javile su ruske novinske agencije, a prenosi Rojters.
Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije u četvrtak da je brod iz sovjetske ere teško oštećen u požaru, za koji Ukrajina kaže da je rezultat njenog raketnog udara.
Američki Stejt Department je objavio da bi proširenje odbrambenog saveza učinilo na promovisanju stabilnosti u Evropi, prenosi Rojters.
Verhovna Rada (ukrajinski parlament) saopštila je da su Rusi nastavili da granatiraju Harkovsku oblast. Kako navode povrijeđeno je šest civila, a među njima je dvoje djece od 9 i 11 godina.
Dodaju i da su oštećene mnoge kuće.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu "iznenada je doživio jak srčani udar, mogao bi postati invalid ako preživi“, objavio je na svom Tviter nalogu i Fejsbuk stranici Leonid Nevzlin.
Povezani članci
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da evropske zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku naftu zarađuju novac krvlju drugih ljudi.
Povezani članci
Ruska avijacija uništila je sedam vojnih objekata u Ukrajini tokom protekla 24 sata, uključujući skladište artiljerijskih raketa, saopštilo je u četvrtak rusko Ministarstvo odbrane, javlja agencija Interfaks, a prenosi Rojters.
Kirilo Timošenko, zamjenik šefa ukrajinske predsjedničke administracije, rekao je da su u Kijevskoj oblasti u toku radovi na rekonstrukciji infrastrukture.
"Obnovljeno je snabdijevanje gasom u 54 naselja, a u toku dana uništeno je više od 500 eksplozivnih naprava", rekao je Timošenko, a prenosi "Verhovna rada" - ukrajinski Parlament.
Sjedinjene Američke Države vjeruju da se ruski ratni brod "Moskva" i dalje bori sa požarom i da se pretpostavlja da krstarica ide ka Sevastopolju, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane, prenosi Rojters.
"Naša procjena je da se još bore sa požarom na brodu", rekao je zvaničnik, dodajući da se vjeruje da je brod pretrpio značajnu štetu.
Rusija je saopštila da je posada ratnog broda evakuisana i da se preduzimaju mjere za odvlačenje pogođenog broda nazad u luku, nakon eksplozije municije na brodu, za koju Ukrajina kaže da je izazvana raketnim udarom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da u slučaju ulaska Švedske i Finske u NATO više ne može biti reči o nenuklearnom statusu Baltika.
Povezani članci
Zamjenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla je da je sa Rusijom dogovorena nova razmjena zatvorenika i da će ukupno 30 Ukrajinaca otići kući.
Vereščuk je dodala da je među 30 Ukrajinaca pet oficira i 17 vojnika, plus osam civila, prenosi Rojters.
Sjedinjene Američke Države sada nemaju dovoljno informacija da potvrde šta je izazvalo eksploziju na ruskom ratnom brodu za koji Ukrajina tvrdi da ga je izazvala jedna od njenih raketa, rekao jesekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi, prenosi Rojters.
„Ne znamo šta je izazvalo tu eksploziju“, rekao je Kirbi u intervjuu za MSNBC.
„Vidjeli smo izvještaje društvenih medija da je ovo možda bila ukrajinska raketa obalske odbrane (koja ju je) pogodila. Ne možemo to isključiti, jednostavno trenutno nemamo dovoljno informacija“, rekao je on.
Sasvim je moguće da će ruski bankarski sektor izgubiti polovinu svog kapitala, izjavio je prvi zamjenik guvernera centralne banke Dmitrij Tulin, javlja Rojters.
Ruski finansijski sektor i ekonomija pretrpjeli su udarac nezabilježenim zapadnim sankcijama koje su osmišljene da kazne Moskvu za, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini koja je počela 24. februara.
Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak da bi Rusija trebalo da krene u izgradnju infrastrukture za istočni izvoz nafte i gasa, jer zemlja treba da diverzifikuje svoje snabdijevanje energijom daleko od Evrope, prenosi Rojters.
Govoreći na televizijskom sastanku vlade, Putin je takođe rekao da Rusija treba da zamijeni uvoz opreme za proizvodnju nafte i gasa.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin nikada nije odbio da se sastane sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, ali je prije toga potrebno pripremiti nacrt sporazuma između dvije države, saopšteno je danas iz Kremlja.
Portparol Dmitrij Peskov je ocijenio da po tom pitanju još nema nikakvih novosti, prenose agencije.
"Već smo rekli da u principu ruski predsjednik nikad nije odbio takav susret, ali prije nego što do njega dođe moraju da se ispune određeni uslovi, odnosno da bude završen tekst dokumenta" rekao je Peskov.
Ranije danas turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je rekao da sastanak Putina sa Zelenskim nije daleko i da sve zavisi od saglasnosti i stava ruskog lidera.
Povezani članci
Guverner ruske južne Brjanske oblasti rekao je da su stambeni objekti u selu Klimovo pogođeni nakon što su bili pod vatrom ukrajinske vojske.
„Danas je selo Klimovo bilo pod vatrom ukrajinskih oružanih snaga. U granatiranju su oštećena dva stambena objekta, a među mještanima ima i žrtava“, rekao je guverner Aleksandar Bogomaz na svom Telegram kanalu, prenosi Rojters.
Ministarstvo odbrane i vojska Ukrajine nisu odmah odgovorili na zahtjeve za komentar nakon što je Rusija ranije rekla da su minobacači pali u blizini graničnog objekta u regionu Brjanska.
Plaćanje ruskog gasa u rubljama od strane kupaca iz Evropske unije prekršilo bi režim sankcija EU protiv Moskve, navodi se u internoj bilješci Evropske komisije, prenosi Rojters.
U bilješci, u kojoj se jasno navodi da je tehnička, preliminarna i zasnovana na nezvaničnom prevodu ruskog predsjedničkog dekreta od 31. marta, navodi se da je zakon dodao nekoliko novih nivoa obaveza za kupce gasa iz EU, čime se efektivni završetak kupovine izvlači iz njihovih ruke.
„Ovaj mehanizam bi doveo do kršenja postojećih restriktivnih mjera EU usvojenih u odnosu na Rusiju, njenu vladu, Centralnu banku Rusije i njihove zastupnike; kao i opšte široke zabrane zaobilaženja i restriktivnih mjera EU“, pisalo je u internoj bilješci.
Ukrajinska centralna banka saopštila je da bi se privreda mogla smanjiti za najmanje jednu trećinu 2022. godine, a da bi inflacija mogla da premaši 20%, što odražava uticaj ruske invazije.
Centralna banka je u saopštenju navela da će odložiti odluku o svojoj ključnoj kamatnoj stopi po drugi put od početka rata 24. februara.
Dodaje se da je održavanje fiksnog kursa i dalje važno za sada, ali da će se vratiti na fluktuirajući kurs čim se tržište valuta uravnoteži, prenosi Rojters.
Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je da bi korišćenje riječi „genocid” u vezi sa ruskom akcijom u Ukrajini predstavljalo verbalnu eskalaciju koja bi iskomplikovala njegove napore da donese mir u Ukrajini, prenosi Rojters.
„Riječi imaju značenje i potrebno je biti oprezan jer moja uloga je da pomognem da dođe do mira ili bar da zaustavim ovaj rat“, rekao je Makron u intervjuu radiju „Frans Ble“ i dodao da želi da izbjegne verbalnu eskalaciju.
Kremlj je juče saopštio da se kategorički ne slaže sa opisom ruskih akcija u Ukrajini od strane predsjednika SAD Džoa Bajdena kao „genocida“.
Povezani članci
Bonus video:
