Rusija i države koje je podržavaju ostaće opasnost za Evropu čak i po okončanju rata u Ukrajini, rekao je juče finski ministar odbrane Anti Hakanen.
Finska se, poput Ukrajine, graniči sa Rusijom, sa kojom dijeli više od 1.300 km granice koja je trenutno zatvorena za sve putnike, jer Helsinki optužuje Moskvu za preusmjeravanje ilegalne migracije ka Evropi.
Hakanen je, predstavljajući pregled vojne situacije te nordijske zemlje, rekao da vidi povećanu saradnju Rusije sa Sjevernom Korejom, Iranom i Kinom kao dugoročan rizik, prenio je Rojters.
"Rusija, zajedno sa svojim saveznicima, ostaće opasan akter u Evropi čak i nakon rata u Ukrajini i ne možemo isključiti mogućnost da (oni) prijete evropskim zemljama upotrebom vojne sile", rekao je on.
Finska je juče objavila prvu reviziju odbrambene politike od kako se prošle godine pridružila NATO-u, u istorijskoj promjeni politike izazvanoj invazijom na Ukrajinu.
U pregledu se preporučuje da se Finska fokusira na jačanje nacionalne odbrane, odvraćanje NATO-a i saradnju sa pojedinačnim saveznicima, posebno u oblasti regionalnog nadzora i obuke.
"Glavni saveznici u našoj međunarodnoj saradnji su Švedska, Norveška, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Estonija", rekao je Hakanen. Dodao je da Finska sarađuje sa Južnom Korejom, Izraelom i Japanom u obezbjeđivanju vojnih resursa.
Finska će nastaviti da troši najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu, u skladu sa minimalnim ciljem koji je NATO postavio, navodi se u pregledu.
Očekuje se da će baltičke zemlje i Poljska trošiti između 3,2 odsto i 4,7 odsto, dok se očekuje da Švedska i Norveška dostignu 2,6 odsto do 2030. godine, navedeno je u reviziji.
Hakanen je ranije ove sedmice izjavio za Rojters da će Finska razmotriti vraćanje protivpješadijskih mina radi zaštite granice, što bi podrazumijevalo povlačenje iz sporazuma koji je ratifikovalo ili mu je pristupilo više od 160 zemalja, ali ne i Rusija.
Bonus video:
